Svega tri dana uoči najavljenog susreta najviših političkih predstavnika Srbije i Kosova u Vašingtonu, planiranog za 27. jun, Tužilaštvo Specijalnog Vijeća za suđenje zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na Kosovu podnijelo je prijedlog optužnice protiv predsjednika Hašima Tačija, šefa Demokratske partije Kosova Kadri Veseljija i drugih.
Pozivajući se na izvore iz Tužilaštva, kosovski mediji pišu da u optužnici postoje navodi o „osnovanoj sumnji“ da su pomenuta lica „odgovorna za ubistva i druge zločine počinjene nad civilima u vrijeme i neposredno poslije oružanih sukoba na Kosovu”. Iako je praktično već bio na putu za SAD, predsjednik Tači se, zatečen viješću iz Tužilaštva, vratio u Prištinu, i na taj način srpsko-kosovske pregovore vratio na početak. Kosovski pisac i filozof Škeljzen Malići za Pobjedu kaže da je i sam iznenađen otkazivanjem već zakazanog susreta predstavnika Kosova i Srbije na najvišem nivou u Vašingtonu. „Otkazivanje sastanka u Vašingtonu je ’diverzija’ “, kaže Malići za Pobjedu.
POBJEDA: Kakva diverzija?
MALIĆI: Neko je očito želeo da spreči početak razgovora kosovske i srpske delegacije na najvišem nivou u Beloj kući. Dva su momenta bitna za ovakvu ocenu: prvo, Tužilaštvo Specijalnog suda, prema pravilniku, nije imalo pravo da objavi optužbe protiv Tačija i Veselija, zato što je za ovaj predmet bio određen sudija koji je trebalo da oceni jesu li nalazi Tužilaštva za optužbe dovoljno obrazloženi za podizanje optužnice; drugo, ovakvo prevremeno i ishitreno objavljivanje optužnice očito je tempirano da spreči skup u Njujorku ili, u blažoj varijanti, da izbaci iz pregovora predsednika Kosova Hašima Thačija.
POBJEDA: Znači li to da se odluka Tužilaštva Specijalnog vijeća za suđenje zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na Kosovu može tumačiti i kao upozorenje EU Americi, odnosno predsjedniku Donaldu Trampu, da se Brisel ne smije isključivati iz rješavanja problema na Zapadnom Balkanu?
MALIĆI: O tome se može samo spekulisati. Mnogima je odmah palo na pamet da je ideja o podizanju tužbe došla iz Brisela pošto su reakcije EU na samit u Beloj kući odranije bile dosta oštre. Činjenica je da je EU bila isključena iz tog projekta: koliko smo razumeli, EU nije ni bila pozvan na samit u Beloj kući. Iz EU su se, kao što znate, celo vreme čula glasna negodovanja da je to neprihvatljivo. Kako se uopšte može EU isključiti iz procesa kada je glavni deklarisani cilj Kosova i Srbije učlanjene u Evropsku uniju!? Ignorisati Brisel bilo je apsurdno. Zbog toga smo kasnije, kada je samit već otkazan, videli da Ričard Grenel iznosi tezu o podeli posla: da SAD rade na ekonomskom sporazumu, dok je EU ostavljeno da posreduje u političkim pregovorima kako bi se sa sveobuhvatnim političkim sporazumom dovršio Briselski dijalog. Međutim, kada već spekulišem, reći ću i da je bilo onih koji su smatrali da je reč o američkoj ujdurmi.
POBJEDA: Da SAD stoji iza podizanja optužnice protiv predsjednika Tačija?
MALIĆI: Tako je. Naime, polazi se od činjenice da Amerika apsolutno kontroliše Tužilaštvo Specijalnog suda, što znači da se objavljivanje saopštenja o predlogu optužnice nije moglo desiti bez njihovog znanja ili podsticanja. Budući da se Grenelova misija doživljava kao jedan od instrumenata kampanje za ponovni izbor Trampa za predsednika SAD, spekuliše se da su miniranje samita u Beloj kući naložili protivnici predsednika Trampa, odnosno Demokratska stranka koja želi Bajdena za predsednika . Ipak, to su samo spekulacije… Lično ne verujem da se pitanje Kosova kotira tako visoko u predizbornoj kampanji za američke izbore u novembru.
POBJEDA: Premijer Edi Rama kaže da će optužnica protiv predsjednika Tačija i lidera DPK Veseljija biti „sramota 21. vijeka u istoriji pravde“.
MALIĆI: Pravno gledano, sramno je bilo javno blaćenje predsednika Kosova, koje se manifestuje kroz iznošenje predloga optužnice sa kvalifikacijama o teškim zločinima koje Specijalni sud nije potvrdio. Da li će i samo suđenje biti “sramno”? Moramo sačekati i videti je li istraga pronašla valjane dokaze za optužbu. Veliki propust Specijalnog suda je to što se sudi samo Albancima i samo pripadnicima OVK, iako je ranije obećavano da će se suditi svim zločinima počinjenim na Kosovu. Na neki način, za ovaj krnji etnički karakter sudjenja kriva je kosovska strana zato što na vreme nije formirala domaći sud za ratne zločne počinjene na Kosovu. Kada je reč o sumnjama i optužbama protiv komandanata OVK, one su poznate od ranije. U izveštaju Dika Martija navodi se širok spisak zločina, ali bez dokaza. Tužilaštvo Specijalnog suda u kratkom saopšenju ponavlja te optužbe, takođe bez dokaza. Po svemu sudeći, najteža Martijeva inkriminacija o trgovini organima nije dokazana, a može se desiti da neće biti dokaza ni o komandnoj ili direktnoj odgovornosti Tačija i Veselija za druge zločine. Podsećam da je Haški Tribunal ranije oslobodio Ramuša Haradinaja i Fatmira Limaja. Naravno, biće sramota ako se Specijalni sud sroza na politički sud da bi se napravila veštačka paralela između planski organiziranih genocidnih zločina srpskih oružanih formacija i manje-više anarhičnih zločina pobunjeničkih gerilskih jedinica OVK ili revanšističkih pojedinaca.
POBJEDA: Ima li istine u tvrdnjama pojedinih zvaničnika Srbije da su odnosi SAD i Kosova posljednjih mjeseci prilično poremećeni?
MALIĆI: Odnosi dvije zemlje poremećeni su od 2018., kada je bivši premijer Haradinaj odbio da ukine takse za uvoznu robe iz Srbije. Ipak, tada američke pretnje nisu bile dramatične. Mislim da je bivši premijer Albin Kurti u tom smislu prekardašio i da je Trampova administracija počela da uvodi blage sankcije, preteći čak i povlačenjem vojske sa Kosova. Nova Vlada Avdulaha Hotija promenila je politiku, odustala od taksi i uspostavila blisku saradnju sa Vašingtonom i Briselom. Ovih su dana ponovo uspostavljeni kanali dijaloga Prištine i Beograda, jer je američko insistiranje na neki način probudilo i EU, naročito Nemačku i Francusku, koje nastoje da pronađu nove stimulanse za nastavak dijaloga i brža rešenja, uključujući i trajni sporazum. Novi kosovski premijer Hoti dolazi iz stranke pokojnaog Ibrahima Rugove, koji je kao aksiom svake kosovke politike postavio strašku i blisku saradnju Kosova sa SAD. Bez Amerike i njenog uticaja ništa se nije rešavalo na Balkanu. Doduše, od 2015. SAD ima netipičnog predsednika, čija je spoljna politika nekonvencionalna; ona ne poštuje tradicionalnu američku politiku ni u odnosima sa strateškim zapadnim saveznicima, dovodi u pitanje NATO pakt, opasno naginjući ka izolacionističkoj politici. Kažu da je Grenel Kurtija i druge kosovske političare upozorio da je Tramp nestrpljiv, da moraju iskoristiti to što on pokazuje interesovanje da pomogne Kosovu oko sporazuma za uzajamno priznanje sa Srbijom, da ne smeju oklevati sa nastavkom pregovora i da bi, ako Trump pobedi na jesen, moglo doći do povlačenja američkih trupa sa Kosova.
POBJEDA: S obzirom na to da nije prihvatio sugestije ambasadora Grenela, premijer Kurti je smijenjen. Čini se da Albin Kurti nije smetao samo ambasadoru Grenelu?
MALIĆI: Za pad Kurtijeve vlade glasala je dvotrečinska većina delegata kosovske Skupštine; oni su ga smenili, nije Grenel. Povod za izglasavanje nepoverenja Vladi bio je Kurtijev raskid koalicije - nije trajala ni pedeset dana! - sa Demokratskim savezom Kosova. Sam Kurti je isprovocirao raskid smenivši bez jakog razloga ministra unutrašnjih poslova i zamenika premijera, ključne ljude DSK u Vladi. Naravno, u pozadini je postojao unutrašnji sukob oko bezuslovnog ukidanja takse za uvoz iz Srbije, koju je tražio Vašington ali i Brisel kako bi se otvorio put za nastavak dijaloga. Sa druge strane, Kurtiju je smetalo njegovo ekstremno levičarsko podozrevanje u neo-imperijalističke ambicije Amerike, baš kao i želja da vodi igru, nespreman da se prilagođava i pravi kompromise. Kurtijeva partija pobedila je na izborima sa malom većinom: imala je samo jednog poslanika više od DSK, a ni kao koalicija nisu imale većinu od 61 poslanika. Vlada je bila zavisna od manjinskih partija. Ipak, Kurti se ponašao kao apsolutni dobitnik, kao izabranik naroda. Nije imao takta u usaglašavanju politika sa koalicionim partnerom, nastojao je da ih ponizi, jer je i DSK u suštini video kao “staru, korumpiranu politiku”; oslanjao se samo na jedno njeno krilo, sa kojom je delio populističku retoriku opšteg društvenog prevrata, kao neke vrste surogata revolucije. U ovoj podeli na „novu“ i „staru“ politiku, saveznik u DSK bila mu je Vjosa Osmani, predsednica Skupštine, koja se okrenula protiv svoje partije i podržala Kurtijevu popullističku retoriku. Na početku, Grenel je dao šansu Kurtiju.
POBJEDA: Kako mu je dao šansu?
MALIĆI: Kurti je bio pozvan u Vašington da se u Beloj kući sastane sa srpskom delegacijom za potpisavanje načelnog, sveobuhvatnog sporazuma Kosova i Srbije. Međutim, Kurti je odbio saradnju, postavljao je svoje uslove, bojao se, i javno rekao ne može ići u Vašington zato što će ga tamo, na pregovaračkom stolu, sačekati ,,noževi zabodeni na mapu Kosova”. Plašio se, dakle, da će sporazum koji nudi Grenel voditi ka podeli Kosova.
POBJEDA: Nije imao pravo?
MALIĆI: Kurtijeva pozicija bila je pre svega paranoična. Grenel je kasnije objasnio da Amerika insistira na ekonomskom sporazumu, a da će se politički pregovori o konačnom rešenju voditi u Briselu.
POBJEDA: Niste mi odgovorili na pitanje… Postoji li plan o „razmjeni teritorija“ između Kosova i Srbije?
MALIĆI: Planovi o razmeni teritorija postoje još od devedesetih i uglavnom su dolazili iz Srbije u različitom varijantama. Neki su i objavljeni i poslati određenim centrima moći. Sada je postalo jasno, mada smo to znali i 2018, da se radilo na malo konkretnijem planu o korekciji granica, sa kojim su izgleda bili saglasni predsednici Kosova i Srbije. Izgleda da je taj plan više bio načelan, trebalo je pregovarati o detaljima. Sudeći po ambasadoru Volfgangu Petriču, koji je sa svojim institutom bio uključen u pregovora - kao i austrijska diplomatija - reč je o ,,nevelikim promenama granice“. Petrič je govorio o simboličkoj razmeni nekoliko sela na severu Kosova i u Preševskoj dolini. Ova je opcija propala: usprotivila se Nemačka smatrajući da se radi o opasnom presedanu. Danas se čini da je ta ideja napuštena i da nema jasnih alternativa koje bi bile obostrano ali i međunarodno prihvaćene.
POBJEDA: Čini se ili…?
MALIĆI: Ne bih kladio da je ova ideja sasvim napuštena, iako se ona mora sagledati iz mnogo šire geostrateške perspektive. Recimo, poslednjih nedelja čula se vest - nije izneta u detaljima - da je francuski predsednik Makron započeo pregovore sa ruskim predsednikom Putinom oko mogućeg dogovora velikih sila oko rešavanja nagomilanih problema nastali poslednjih decenija u kriznim žarištima - od Crnog Mora do Bliskog Istoka i Balkana. Mogao bih nabrojiti desetak zemalja koje su razdrobljene i nemaju rešeni status teritorija, niti punu međunarodnu suverenost: od Kipra do Sirije, Ukrajine, Libije... Možda će se sva ta pitanja rešiti u nekakvom paketu. Novi princip koji je bio afirmisan u toku rasprava o rešavanju Kosova bio je i onaj o legalizaciji dogovora dveju strana u sporovima i po pitanju granica, što se po ranijoj doktrini nije prihvatalo. U međuvremenu smo sa raznih strana čuli argument da ,,ako se dve strane mirno dogovore i sklope sporazum, onda se to može sankcionisati“.
POBJEDA: Što se može sankcionisati? O čemu zapravo pregovaraju Srbija i Kosovo?
MALIĆI: Hašim Tači je govorio da će Preševska dolina biti priključena Kosovu, a da Kosovo neće dati ništa Srbiji. Bila je to vrsta pripreme terena za sporazum o razmeni teritorija, gde bi se na kraju reklo - eto, uradili smo šta smo mogli, uz ,,bolne koncesije“.
POBJEDA: Pojedini prištinski izvori tvrde da su predsjednici Vučić i Tači u Vašingtonu namjeravali da predlože obostranu amnestiju za zločine tokom 1998- 99, što bi podrazumijevalo ukidanje Specijalnog sudskog vijeća. Znate li nešto o tome?
MALIĆI: Postojale spekuliacije da se predlaže amnestija, ali ne znam da li je ona negde zvanično formulisana. Uostalom, nema ni dokumenta o sporazumu u koji bi bila uključena amnestija.
POBJEDA: Kako biste opisali odnos predsjednika Vučića i Tačija?
MALIĆI: Oba predsednika su u jednom trenutku poverovali da je moguć pragmatični dogovor uz korekciju granica, ali to ne znači da su postali prijatelji. Samo su hteli da ubrzaju procese kako bi ostali na vlasti. Tim pre što je sporazum u bitnim tačkama bio nepopularan i na Kosovi i u Srbiji.
POBJEDA: Da li je pozicija Kosova u pregovorima sa Srbijom oslabljena s obzirom na to da dijalog više neće voditi predsjednik Tači, nego premijer Hoti?
MALIĆI: Može biti oslabljena ako to bude uticalo na zajedničko nastupanje i koncensus političkih snaga Kosova. U principu, to ne bi trebalo da utiče na pregovore.
POBJEDA: Na koji način Rusija utiče na pregovore Srbije i Kosova? Ruski šef diplomatije je, tokom nedavne posjete Beogradu, kazao da se kosovsko pitanje ne može riješiti bez saglasnosti Moskve, čvrsto se držeći međunarodnog prava i Rezolucije 1244.
MALIĆI: Izjavom koju citirate Rusija je zapretila Srbiji da, što god bude dobila kao nagradu od Zapada, sporazum sa Kosovom ne može sklopiti bez saglasnosti Moskve. Dakle, Beograd Kosovu ne može garantirati učlanjenje u UN, jer Rusija i po tom pitanju ima pravo veta. Kosovo može u UN kada to Rusija odluči, a ona će to svakako hteti da naplati kako bi rešila neke od svoji problema zbog kojih trpi sankcije Zapada.
POBJEDA: Ako bi se, tokom pregovora sa Njemačkom i sa SAD, Rusija odrekla Srbije i ostavila je na cjedilu…
MALIĆI: Ne bi me to iznenadilo. Srbija je toga itekako svesna.
POBJEDA: „Mora se biti strpljiv i vrebati geopolitičku priliku; istovremeno, moramo se nacionalno izgrađivati kako bi se množina transformisala u jedninu – u srpsku zemlju“, poručuju srpsko-ruski nacionalistički krugovi. Da li je status quo koji oni sanjaju uopšte održiv?
MALIĆI: U Srbiji je još živ mit o oslobađanju od Otomanske imperije nakon pet vekova okupacije; za te krugove nije uzaludno čekati ako treba novih pet vekova za ,,oslobađanje” Kosova. Kada spski nacionalisti govore da neće dati srpsko Kosovo, oni zapravo misle kako da aneksiraju Republiku Srpsku. Naravno, retorički bi oni i jedno i drugo. Ipak, Kosovo bi rado dali za RS.
POBJEDA: Ambasador Grenel je najavio nastavak pregovora Kosova i Srbije. Kada bi se to moglo dogoditi?
MALIĆI: Mislim da je original američkog projekta koji je oličavao Grenel propao. Međutim, on ima neku vrstu dinamizirajućeg uticaja na EU, koja sada žuri da nastavi nedovršeni posao. Doduše, ne vidi se da li tu postoje nove ideje. Možda bi poluga sporazuma bio pokušaj oživljavanja projekta koji je možda pogrešno bio nazvan miniŠengen i koji je interesantan jer na neki način posreduje u rešavanju problerma ,,razdrobljenosti” Albanaca i Srba na zapadnom Balkanu. Taj je projekat započet na prečac i bez ozbiljnih priprema, iako je u mnogim aspektima racionalan ako se zamisli kao višegodišnji trening zapadnog Balkana da stvori zajedničko tržište prema evropskom modelu i da ona sa tim projektom uđe u EU.
POBJEDA: Imate li utisak da je Kosovo pomalo rezervisano kada je riječ o ulozi EU u rasplitanju srpskokosovskog čvora?
MALIĆI: Kada je kosovsko pitanje pomereno iz Saveta bezbednosti UN na EU, računalo se da će Brisel biti u mogućnosti da kao celina prizna nezavisnost Kosova. Tada je još postojao projekat Lisabonskog ustava EU, kojim se menjao način odlučivanja od koncesualnog na onaj sa kvalificirajućom većinom. Međutim, Lisabonski ustav nije prošao, niti su pet država članica EU priznale nezavisnost Kosova. EU je ipak nastojao da kroz dijalog normalizuje odnose između Kosova i Srbije u mnogim aspektima, osim sporazuma o uzajamnom priznanju. Brisel je tada imao drugu strategiju: da se uzajamno priznanje dogodi na kraju, kada Srbija i Kosovo ispune uslove učlanjenje u EU. Da bi to postalo moguće, moraju priznati administrativnu granicu kao državnu. EU je u međuvremnu ušla u krizu, u nedogled je odlagala prijem u članstvo zemalja Zapadnog Balkana. Kriza dijaloga počela je pre pet, šest godina, da bi on bio blokiran pre dve godine, i to kao direktne posledica nemoći EU da ponudi rešenje.
POBJEDA: Pet članica EU još nijesu priznale Kosovo, a dva EU predstavnika zadužena za posreduju u dijalogu sa Srbijom dolaze upravo iz tih zemlaja - Borel iz Španije, Lajčak iz Slovačke.
MALIĆI: I to je jedan od razloga za suzdržanost i nevericu Kosova da EU može rešiti problem bez uplitanja i dirigovanja od strane Amerike.
Pobjeda Bajdena vratila bi racionalnost u američku spoljnu politiku
POBJEDA: „Trampova pobeda u novembru bi, uz male promene u američkoj politici, za Srbiju bila od ogromnog značaja“, poručuje predsjednik Aleksandar Vučić. Ima li aktuelna američka administracija više razumijevanja za srpske stavove?
MALIĆI: Mislim da Vašington - ne samo Bela kuća, nego i administracija i Kongres – danas imaju više razumevanja za Srbiju. Međutim, razlog nije posebna naklonosti prema Srbiji; pre bih rekao da je to deo strategije da se naš region konačno uklopi u geostrateške planove sigurnosti i bezbednosti. Tu je kosovsko pitanje jedan ključnih problema. Poslednjih godina smo videli intenzivno angažovanje SAD po pitanju Severne Makedonije i Crne Gore, koja su manje-više rešena budući da su obe zemlje postale deo NATO pakta i da napreduju po pitanju evropskih integracija; u Albaniji se intenzivno radi na stvaranju uslova za unutrašnju stabilnost i pravnu državu; na red su došli Kosovo i Srbija, a u nekoj vrsti paketa i stabilnost Bosne, odnosno rešenje pitanje RS… Ceo projekat zamišljen je kao uključenje Balkana u evroatlanske institucije, kako bi se region udaljio od Rusije i stao na svoje noge. Srbija je važna karika ove strategije, zato se radi na srpskoalbanskom pomirenju kao jednoj od poluga mira i sigurnosti u regionu.
POBJEDA: Predsjednički izbori u SAD neće uticati na promjenu strategije o kojoj govorite?
MALIĆI: Ako Tramp ostane predsednik, nepredvidivo je: situacija se može zakomplikovati. Pobedi li Bajden, u američku politiku će se verovatno vratiti racionalnost, i u tom smislu možda bi od koristi mogla biti i Grenelova izlazna stratregija - insistiranje ne ekonomskom sporazumu. To može ponovo upućivati na ideju zajedničkog tržista Zapadnog Balkana, pod uslovom da ono bude garantovalo zaštitu entiteta skeptičnih budući da se mogu osećati ugroženi od velikog srpsko-albanskog dogovora. Mislim na Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Za ovakav projekat mora postojati garancija ozbiljnog nadgledanja i arbitraže od strane EU kako ne bi došlo do «priklještenja» manjih entiteta koji zajedničko tržište vide kao dominaciju ili fantazme «Velike Srbije» i «Velike Albanije».
