30.11.
04:35h
Da, da, dobro vidite koliko je sati. Moj mozak radi po starom principu:
Pred zoru se mrzne.
I iz takvog agregatnog stanja emituje reminenscentnu pamet.
Smeta mi zvuk ovolike tišine, pa sam pustio staru, meni omiljenu, dalmatinsku melodiju:
"Mare, Mare, moja, moj prilipi lade"
Bila je zima 1992-1993. i nisam htio nikako da idem na kružoke koji su se organizovali u lokalnom DPS-svako jutro.
Prisutni: šef SDB, MUP-a, predsjednik suda, šef inspekcija.
Ja kao tužilac-ignorisao.
Nije me zanimalo.
Nakon ukora, dobrovoljno, da ne bih remetio jedinstvo, vratio sam Momiru i Milu knjižicu.
I ostao živ.
Ta činjenica, recimo, nije mogla biti poznata Željku Ivanoviću, poznatijem po nadimku, ajde sada, ima ih više, jer je tada uređivao časopis pod nazivom ...
Drebang.
Koji je izdavao " Radoje Dakic"- Brko.
Kada sam u novembru 2002. na kolegijumu samoinicijativno tražio da "uđem" u Montenegro banku, KAP i ispitam kako idu stvari u TUP "Južni Jadran"-Herceg Novi, zavrijedio sam posle 15 dana-samicu, SŽK, Vijesti, Dan, Milana Paunovića, muža Tee Gorjanc.
I prostitutku.
I mnogo njih, ostalih, koji se tim imenom ne bi mogli ponositi.
Narečeni Željko, zvani Ivanović, tada se time nije mnogo bavio.
Prikupljao je "kobasicu" za Crnu Goru.
Od mnogih.
Ne znam da li je Tigar odvojio.
Makar-mušnu.
I dočepah se slobode.
Za sada. I Vesna Medenica me proglasi-nedostojnim.
Njen izraz.
Kojeg je vrijeme potvrdilo.
I Komnenić.
Petar.
Zasto ja to malo iz biografije?
Možda se u pauzama priprema tokom borbe za Crnu Goru, Žekson bavio, tajno.
I mnome.
Stoga je u predzadnjoj kolumni, navodeći Milove pokvarene tužioce, pobrojao neke, a pazite redosled:
Piperović, pa njih nekoliko državih tužilaca...Katnić.
Prvi, ja.
Idi, begaj.
Nijesam znao.
Da je dotle došlo.
Poslije par dana-Petar K. u emisiji na TV, o meni.
Zbog toliko velike odjedaredne pažnje, i ovoliki tekst.
Nije slučajno.
Neka je muka.
Bolim li ja, moje pisanje.
Bolimo li ja i Tigar, Bemax, skupa, ne znam.
Teke-muka.
Ne ide više glatko okolno peglanje.
I neće.
Pod uslovom da se Moldavka ne vrati.
Iako su svi zaboravili crvenu Interpolovu potjernicu izdatu za njom.
Pomenuo bi je pravdoljubivi koncern.
Nema kad od Bemax kula.
I ostalih utovarivača.
Istina je stalno u nesaglasju sa fikcijom.
Čega malo ima, uvijek je u raskoraku sa onim čega ima:
Oho-ho.
