Kovid-19 se pojavio krajem 2019. godine, ali već postoje naznake da kod nekih pacijenata može da prođe mnogo vremena prije nego što potpuno ozdrave.
Vreme oporavka zavisiće od toga koliko se neko uopšte ozbiljno razbolio. Neki ljudi će se ratosiljati bolesti brzo, ali drugima može da napravi trajne probleme.
Starost, pol i hronični zdravstveni problemi mogu da povećaju rizik od ozbiljnog oboljevanja od Kovida-19.
Šta ako imam samo blage simptome?
Većina ljudi koji se zaraze Kovidom-19 vjerovatno će razviti glavne simptome - kašalj ili temperaturu. Ali mogli bi da osjećaju i bol u tijelu, iscrpljenost, upalu grla i glavobolju.
Kašalj je ispočetka suv, ali neki ljudi vremenom počnu da iskašljavaju sluz sa mrtvim ćelijama pluća koje je ubio virus.
Ovi simptomi liječe se ležanjem, uz mnogo tečnosti i ljekovima protiv bolova kao što je paracetamol.
Ljudi sa blagim simptomima trebalo bi dobro i brzo da se oporave.
Temperatura bi trebalo da spadne za manje od nedelju dana, mada kašalj može duže da potraje. Analiza koju je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO)izvršilana kineskim podacima kaže da je u prosjeku za oporavak potrebno oko dvije nedelje.
Šta ako imam ozbiljne simptome?
Bolest za neke može da postane mnogo ozbiljnija. To se obično desi oko sedmog do 10 dana otkako je osoba zaražena.
Transformacija umije da bude nagla. Disanje postane otežano i dolazi do upale pluća. To je zato što iako imuni sistem tijela pokušava da pruži otpor - on zapravo pretjera u reakciji i telo pretrpi kolateralnu štetu.
Neki će morati u bolnicu na terapiju kiseonikom.
"Može da prođe dosta vremena prije nego što se čovjek oporavi od otežanog disanja… tijelo pokušava da preboli ožiljke i upalu", kaže lekarka opšte prakse Sara Džarvis kaže:
Ona kaže da bi oporavak u tom slučaju mogao da potraje od dvije do osam nedjelja, a umor i duže od toga.
Šta ako mi je potrebna intenzivna njega?
SZO procjenjuje da će svakoj dvadesetoj osobi biti potrebno liječenje na intenzivnoj nezi, što bi moglo da podrazumeva anesteziju i stavljanje na respirator.
Potrebno je vrijeme da biste se oporavili od boravka na intenzivnoj njezi, bez obzira na to o kojoj bolesti se radi. Prije nego što se puštaju kući, pacijenti se prebacuju na obično odjeljenje.
Doktorka Alison Pitard, dekanka Fakulteta medicine za intenzivnu njegu, kaže da može da prođe od 12 do 18 meseci prije nego što se čovjek vrati u normalu nakon što je proveo bilo koji vremenski period na intenzivnoj nezi.
Dug boravak u bolničkom krevetu dovodi do gubitka mišićne mase. Pacijenti su slabi i trebaće im vremena da im se ponovo izgrade mišići. Nekim ljudima će biti potrebna fizikalna terapija da bi ponovo prohodali.
Zbog onoga kroz šta prođe tijelo na intenzivnoj nezi,postoji mogućnosti delirijuma i psiholoških poremećaja.
"Čini se da kod ove bolesti postoji dodati elemenat - viralna iscrpljenost je definitivno ogroman faktor", kaže Pol Tvous, fizioterapeut intenzivne nege iz Univerzitetskog zdravstvenog odbora za Kardif i Vejl.
Postoje izvještaji iz Kine i Italije o slabosti u čitavom telu, kratkom dahu posle bilo kakvog napora, upornom kašlju i neuravnoteženom disanju. Plus potrebi za mnogo sna.
"Znamo da je pacijentima potreban popriličan vremenski period, potencijalno čitavi mjeseci, da se oporave."
Ali teško je generalizovati. Neki ljudi provedu relativno kratke vremenske periode na intenzivnoj nezi, dok neki provedu na respiratorima čitave nedelje.
Hoće li korona virus uticati na moje zdravlje na duže staze?
Ne znamo zasigurno, pošto ne postoje dugoročni podaci, ali možemo da pogledamo neka druga stanja.
Akutni respiratorni distres sindrom (Ards) razvija se kod pacijenata čiji imuni sistem pređe u preteranu aktivnost, izazvavši oštećenje na plućima.
"Postoje mnogi podaci koji ukazuju na to da, čak i pet godina kasnije, ljudi mogu i dalje da imaju stalne fizičke i fiziološke poteškoće", kaže Tvous.
Doktor Džejms Gil, ljekar opšte prakse i predavač u Školi za medicinu Vorik, kaže da je ljudima potrebna podrška čak i za mentalno zdravlje da bi im se poboljšao oporavak.
"Disanje vam postane otežano, potom vam ljekar kaže: 'Moramo da vas stavimo na respirator. Moramo da vas uspavamo. Želite li da se oprostite od porodice?'."
"Ne iznenađuje prisustvo post-traumatskog stresnog poremećaja kod tih najtežih bolesnika. Mnogi će ostati sa veliki psihološkim ožiljcima."
Postoji mogućnost da čak i neki blaži slučajevi ostave pacijente sa dugoročnim zdravstvenim problemima - kao što je iscrpljenost.
Doći do preciznih brojki je teško.
Zaključno sa 8. majem, Univerzitet Džons Hopkins je saopštioda se oporavilo oko 1,29 miliona ljudi od 3,86 miliona zaraženih.
Ali zemlje koriste različite metode evidentiranja. Neke ne objavljuju podatke o oporavcima a mnoge blage infekcije se ne bilježe.
Matematički modeli procjenjujuda će se oporaviti između 99 i 99,5 odsto ljudi.
Mogu li ponovo da dobijem Covid 19?
Postoje brojne spekulacije, ali ima vrlo malo dokaza, o tome koliko je trajan imunitet. Ukoliko su se pacijenti uspješno izborili sa virusom, sigurno su izgradili nekakvu imunu reakciju.
Izveštaji o pacijentima koji su se zarazili dvaput mogli bi da se svedu na to da su testovi pogrešno pokazali da su se oni riješili virusa.
Pitanje imuniteta ključno je za razumijevanje da li ljudi mogu ponovo da budu zaraženi i koliko bi efikasna vakcina mogla da bude.
