Ministar Sergej Lavrov je 2. juna, 2022. godine na komemorativnom skupu posvećenom 140. godišnjici od osnivanja Carskog pravoslavnog palestinskog društva rekao, kako je Tanjug izvestio, da je: ,,Na inicijativu Amerikanaca, koji su aktivno manipulisali carigradskim patrijarhom, zauzet kurs ka uništenju pravoslavlja. Poznato vam je kakve su rušilačke aktivnosti bile preduzete u Ukrajini po pitanju Ukrajinske pravoslavne crkve. Stvorena je kvazistruktura pod nazivom ,,Pravoslavna crkva Ukrajine“. Sirijsku i Srpsku pravoslavnu crkvu pokušavaju da pocepaju. To je kurs Zapada usmeren na potkopavanje svega što je povezano sa Rusijom, Slovenima i pravoslavljem“. Tu izjavu je potvrdila i beogradska Politika 3. i 5. juna.
Lavrov još dodaje da ,,Zapad želi iskoristiti Bošnjake da bi oduzeo narodima u BiH identitet i pretvorio i Srbe i Hrvate i Bošnjake u nekakvo građansko društvo“.
Koji dan kasnije, 6. juna, Lavrov je posetom pokušao Beogradu da spasi Crkvu, a Srbe i Slovene od neprijateljske zapadne politike, ali nije uspeo da dođe jer su mu nebo zatvorile sve pojasne države oko Srbije, tako i bratska pravoslavna i slovenska Crna Gora.
KAKO RADI RUSIJA
Radi podsećanja, ovo carsko društvo, osnovano 1882. godine, je bila ruska dvorsko-crkvena ispostava u Jerusalimu sa carskim finansijama. Za vreme Romanovih, društvo je steklo u Jerusalimu pet zgrada, nekoliko crkava, nekoliko desetina besplatnih ambulanti, oko 30 placeva građevinskog zemljišta, nekoliko naučnih i kulturnih centara i mnoštvo škola na ruskom jeziku iz kojih je izlazila rusofilska arapska omladina sa uticajem u Palestini, Libanu i Siriji.
Društvo je osnovano odlukom cara Aleksandra III, ne samo zbog sećanja na kaluđera iz Kijevske Rusije Danila iz X veka koji je odande preneo u Rusiju blagodatni oganj, štafetu širenja hrišćanstva, već i zbog kolonijalne želje Petrograda da se umeša u raspodelu uticaja na Srednjem i Bliskom istoku, maskirane pravoslavnim bratstvom.
Po Revoluciji iz 1917. godine, ovo društvo je te godine preimenovano u Rusko palestinsko društvo i prisajedinjeno je Akademiji nauka SSSR-a. Staro ime ,,carsko“ joj je vraćeno pod Jeljcinom 1992. godine a pod Putinovom vladom je, 2011. godine, dobilo novu zgradu u Moskvi i povratilo deo nekretnina u Jerusalimu - Izrael je 2008/9. godine vratio ovom društvu gostinsku kuću Sv. Sergija u kojem je do tada bilo Ministarstvo poljoprivrede. A zatim u Vitlejemu, Jerihonu i Nazaretu sa dalekometnim ciljevima da proširi uticaj u Istanbulu, Atini, Jerusalimu, Veneciji i drugim mestima.
Društvo danas ima predstavništva u Kijevu (ne znamo šta je sa njim sada), Larnaki na Kipru, Varni u Bugarskoj i Amanu u Jordanu. I ovo društvo je snažno uticalo na Putina da se 2015. godine vojno direktno umeša u sirijski građanski rat na strani Bašara al Asada i da ga, zajedno sa teokratskim Iranom, spase od poraza ne samo od demokratske opozicije već i od sunitskih islamističkih fundamentalista. Ali hrišćani u Siriji nisu spašeni, i postali su veliki deo emigracije i stradalih u ratu. Gde Rusija dođe – i ne samo ona - da spasava hrišćane, tu ostane još manje hrišćana.
A za utehu, Moskva dobija luke i unosne ugovore, zajedno sa skrivenom telesnom gardom predsednika u Damasku.
ŠTO JE IDEOLOGIJA PUTINOVE RUSIJE
Ideologija Putinove Rusije je teritorijalno i uticajno širenje Rusije svim makijavelističkim sredstvima: nafta, gas, rakete, panslavizam, moskovski Treći Rim nad svim pravoslavnima na svetu i zloupotreba zahvalnosti nekih zemalja koje su u prošlosti dobile dragocenu političku i vojnu pomoć Rusije i SSSR-a, i sačuvale ime i narod.
Tu Srbija spada daleko više od Crne Gore, jer je u Srbiji, recimo Banat, folksdojčersku silu Nemačke u Jugoslaviji, presudno je ugasila Crvena armija, dok su se Crnogorci od Italijana i Nemaca spasavali sopstvenom snagom. Ali od 1948. godine na ovamo, obe su države spoznale da se rusko slovensko bratstvo sa namaonoliko više pojačava koliko mi manje postojimo kao države, kao jezik i kao kultura.
Kada bi ministar Lavrov bio u pravu, onda bi zaveru Evrope i Amerike protiv pravoslavnih vernika pre njega svakako opazili ortodoksni teolozi i crkveni istraživači geostrateških ciljeva. A nema pravoslavne crkve koja je podbočila moskovskog patrijarha Kirila i odustala od ekumenskih ciljeva na svehrišćanskom bratstvu. Šta, sve su pristale na zapadnu prevaru?
Ma ne, slušajmo sada neke vodeće teologe Istoka i Evrope. Neka prvi, iz neminovnog poštovanja, bude papa.
ŠTO JE EKUMENSKA EVROPA
Ministar Lavrov svakako ne može da prigovori papi Franji što uvažava mnoge stavove Srpske pravoslavne crkve kojim ona osporava zasnovanost odluke pape Jovana Pavla II iz 1998. godine da kardinala Alojzija Stepinca proglasi za blaženog. Papa Franja, za sada izbegava da Stepinca proglasi za sveca. Ali izbegava i da hercegovačko čudo Gospe iz Međugorja svojih franjevaca prihvati kao stvarno Marijino dejstvo.
Osim ovoga, ukoliko uzmete u obzir Franjinu encikliku ,,Fratelli tutti - o bratstvu i društvenom prijateljstvu“ iz oktobra 2020. godine, svakako ćete uočiti u tački 100 njegovu osudu globalizacije ,,koja svesno cilja na jednodimenzionalnu uniformnost i traži da se eliminišu sve razlike i tradicije u veštačkoj potrazi za jedinstvom… Ako izvesna vrsta globalizacije poziva da svaka ličnost bude uniforma, da nas poravna, takva globalizacija razara bogate darove i jedinstvenost svakog čoveka i svakog naroda. Ovaj pogrešni univerzalizam se završava u lišavanju sveta njegovih različitosti boja, lepota i naposletku, njegove humanosti“.
Ovo je papa rekao pozivajući se u tački 5 da je bio inspirisan vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, a naročito egipatskim velikim imamom Ahmad al Tajebom, rektorom kairskog univerziteta Al Azhar. Papa, suprotno Lavrovu, ne shvata građansko društvo kao eliminaciju ljudske individualnosti i likvidaciju nacija i njihovih osobina.
Zar neće pre biti da je pretnja rado isticanoj pravoslavnoj etici ljubavi postao podmukli i nepravedni rat Rusije protiv Ukrajine, mučenje slovenskih ratnih zarobljenika, streljanje svezanih slovenskih zaljubljenih parova, silovanje slovenskih žena, pljačkanje stanova slovenske radničke klase i slovenskih penzionera? Što je rusko uništavanje slovenskih biblioteka, crkava, univerziteta, škola, pozorišta, orgulja i muzičkih nota, isto što i božja borba za Srpsku pravoslavnu crkvu i panslovenski blok?
Zar je moguće da svi Sloveni danas greše – Poljaci, Česi, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Slovenci, Srbi, Makedonci, Bošnjaci, Bugari i zabitne manjine, svi su toliko naivni da ne vide obnovu imperijalne politike Moskve? Jedino Belorusi to ne žele da vide.
Zar je moguće da neki u Crnoj Gori (i Hrvatskoj) ne vide kako Rusija puzi unutar njenog tela: isprva Rusi kupuju nekretnine ali malo uče crnogorski jezik, potom će da traže državljanstvo, zatim će da zahtevaju pozitivnu diskriminaciju kao nacionalna manjina i ulazak u vladu, potom će Moskva da optužuje Podgoricu (i Zagreb) za tlačenje ruske nacionalne manjine uz pomoć prosrpske iredente – i, konačno, doleteće ,,MIG-29“ i doneti Rusima slobodu?
Ma ne, to se ne može dogoditi nama na Jadranu, jer to se varijantno događa jedino tamo daleko u Ukrajini, Gruziji, Jermeniji, Letoniji, Latviji, Moldaviji, Kazahstanu, Azerbejdžanu i drugima. Na kraju Rusi ovladavaju Podgoricom, a Crnogorci postaju gosti i turisti u sopstvenoj zemlji. Ma ne, kaže srpski iredentista iz Nikšića, samo nerazuman čovek to vidi. Tačno, ali često nerazuman čovek i ima neograničen vidik.
I uzgred, zar papa Jovan Pavle II nije 1980. godine apostolskim pismom Egregiae virtutis proglasio pravoslavne Kirila i Metodija za svece zaštitnike cele Evrope zajedno sa Sv. Benediktom iz Nursije u Italiji? A rimokatolici liturgijskom slavom 14. februara još od 1880. godine, sada već 142 godine, veličaju ovu dvojicu Grka, ekumenista, panevropljana i panslavista tadašnjom odlukom slavnog pape Lava XIII.
Ministar Lavrov kasni za papama, a njegov panslavizam nije ništa drugo do gospodstvo Rusa nad drugim Slovenima. Naravno da to Rim neće odobriti.
PO JEDAN PROTESTANT I PRAVOSLAVNI
Racinger: Protestanti u Evropi danas, mnogi misle, tragaju brže od svih drugih hrišćana u čemu se sastoje integrativna svojstva i ,,zadaci“ Evropljana. Možda brže i od čuvenih pariskih stavova kardinala Jozefa Racingera u njegovoj analizi ,,Crkva, ekumenizam i politika“ iz 1987. godine.
Racinger je tvrdio da je hrišćanstvo osnovni ,,lepak“ Evropljana a da se ono sastoji od sinteze ,,vere Izrailja i grčkog duha ostvarenog u Isusu Hristu“. Hrist, to je etika Novog zaveta. Racinger jeste za odvajanje Crkve od zakona države, za slobodu svesti, za ljudska prava i odgovornu autonomiju razuma - ali, sada pazite, razum je utemeljen na poštovanju Boga i hrišćanskih etičkih vrednosti.
Vratio se Racinger na početak. Nema humanizma, misli on, bez hrišćanstva – uh, sreća njegova da ga nisu mogli čuti Konfučije i Mo Cu, koji za Boga ne mare, kao ni 1,5 milijardi savremenih Kineza za Hrista. I taman kad su još uvek živog Racingera u Vatikanu opovrgli papa Franja i Ahmed al Tajeb u svom zajedničkom pismu svetu iz Abu Dabija 2019. godine u kojem govore o pomirenju vernika i ateista i svetskom bratstvu svih ljudi u građanskom društvu nezavisno od vere – stiže ministar Lavrov sa podsmevanjem smisla građanskog društva u Bosni i Hercegovini i poziva na dezintegraciju s obzirom na različite vere Srba, Hrvata i Bošnjaka! Eh, ministre, ne mešaj se, malo razumeš. Nered i suze naroda su tvoja želja. Štetna je tvoja reč i za Rusiju, ali neka ti to oni kažu.
Panenberg: Ugledni protestantski teolog Volhfart Panenberg (umro 2014. godine) je bio za jačanje evropske konfederacije jer u međusobnom razumevanju interesa države mogu još više bez konkurencije, pojačati svoju regionalnu nezavisnost i specijalnost.
Ovo ministar Lavrov ne bi prihvatio jer on zagovara panslovensku pravoslavnu državu pod Moskvom (kako će tu ući Poljaci, Česi, Slovaci, Slovenci i Hrvati?) a ne sve-evropsku državnu zajednicu.
Doduše, godio bi mu tačan stav Panenberga da se raskol Istočne i Zapadne crkve u XI i XV veku dogodio velikom krivicom Rima jer je Rim ,,ucenjivao istočne vođe i izdao njihov narod“ upravo kada su se oni sukobili sa islamskom ekspanzijom. No, verovatno mu se ne bi dopalo mišljenje Panenberga da je ,,duh modernog društva rođen u činu odvajanja od hrišćanske prošlosti“ i da su ,,hrišćanske crkve u istoriji uglavnom doprinosile podeli“, i da je sekularizam nacionalizma koji su podržavale i Crkve doveo do ,,eksplozije razornih sila u Jugoslaviji“.
Hoćemo li ponovo u ludilo nacionalizma? Lavrov ne priznaje multietničko i multikonfesionalno društvo? Na koliko onda još država valja da se pocepamo na Balkanu i u Evropi da bi ruska pravda i mir bili zadovoljeni?
Da budemo pristrasni i Lavrovu u korist: kada bi on to zahtevao za Vojvodinu, mi bismo bili za njega. Ali ne, on bi i nas pod Moskvu, u podmoskovlje.
Janaris: grčki teolog i filozof Hristos Janaris je veoma popularan u verskim krugovima u Beogradu i Crnoj Gori. U Beogradu je govorio na Bogosloviji i tamo je nagrađen počasnim doktoratom nauka, dok je u Crnoj Gori bio u Ostrogu gde srpska iredenta više drži Sv.Vasilija Ostroškog za Srbina a gotovo nikako za
Zahumca i Crnogorca. Gotovo da naspram njega naši crkveni velikodostojnici pate od kompleksa manje vrednosti.
To je možda i zbog toga što on bolje od njih ističe da se istine ne moraju iscrpsti u formulisanju svojih sadržina (to je apofatizam) već u dodatnim doživljajima vernika od empirijskih do nerazumljivih i halucinantnih. On je apsolutni šizmatik atavističke politike i mržnje ekumenizma i govori kako je Istok odavno primetio još od patrijarha Fotija I Velikog iz IX veka da se Zapad ,,korenito otuđuje od sušte srži crkvene istine… da je antipod jevanđeljskom načinu života i spasenju čoveka“.
Politički sistem se svodi na crkvenu organizaciju i interpretaciju života i nema sekularizma, Crkva je dovoljna. Crkva je vlada. Zapad je dozvolom sekularizma proizveo jeresi i politički haos, jer je omogućio individualne interpretacije Hrista. Na Istoku nije bilo i nema jeresi?
Ministar Lavrov bi ipak sa teškoćama Janarisa poželeo za ideološkog savetnika: nema kod Janarisa slobode van Crkve, Lavrov bi bio suvišan, a svepravoslavnim ujedinjenjem bi patrijarh Kiril bio predsednik umesto Putina. Ne bismo dugo čekali da Putin skrene ministru Lavrovu pažnju da svoj svehrišćanski zanos svede na interese sekularne države, makar ona bila i moskovska diktatura.
