Ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev predstavio je na današnji dan prije 152 godine prvi Periodni sistem elemenata Ruskom hemijskom društvu .
On je razvio svoj periodni sistem da ilustruje periodične trendove u osobinama tada poznatih elemenata. Mendeljejev je takođe predvidio neke osobine tada nepoznatih elemenata od kojih se očekivalo da popune rupe u njegovoj tabeli.
Većina njegovih predviđanja se pokazala tačnom kada su novi elementi kasnije otkriveni. Mendeljejevljev periodni sistem je od tada proširivan i poboljšan otkrićem ili sintetizovanjem novih elemenata i razvojem novim teoretskih modela da objasne hemijske odlike.
Hemijski elementi u periodnom sistemu su organizovani na osnovu njihovih atomskih brojeva, odnosno broja protona u jezgru, elektronske konfiguracije i ponavljajućih hemijskih osobina. Elementi su poređani po rastućem atomskom broju, koji se obično navodi sa hemijskim simbolom u svakom polju.
Standarni oblik tabele se sastoji od mreže elemenata poređanih u 18 kolona i sedam redova, sa dva reda elemenata ispod te tabele. Tabela se može podijeliti na četiri pravougaona bloka: s-blok nalijevo, p-blok nadesno, d-blok u sredini i f-blok ispod njega.
Vrste tabele se nazivaju periode, a kolone se nazivaju grupe, a neke od kolona imaju posebna imena kao što su halogeni elementi ili plemeniti gasovi. Pošto je po definiciji periodni sistem zasnovan na ponavljajućim trendovima, svaka takva tabela se može koristiti da se dobiju veze između osobina elemenata i predvide osobine novih, još neotkrivenih ili sintetizovanih elemenata.
Zbog toga periodni sistem elemenata, bez obzira na to da li je u standarnom obliku ili u nekoj drugoj varijanti, pruža koristan okvir za analizu hemijskog ponašanja i široko se upotrebljava u hemiji i u drugim naukama.
