Viktor Jerofejev je moj omiljeni ruski savremeni pisac, ne samo što je tzv. angažovani umjetnik, već što je kao svi dobri pisci beskompromisan u suočavanju sa sopstvenom kulturom. A dobre pisce je uvijek dobro i zdravo čitati, posebno u vremenima koja obiluju gadostima svake vrste, da ne nabrajamo sve ono što znamo i živimo, i lokalno i globalno. Na kraju krajeva, teško je kome polazilo da živi u zlatnom dobu cijelog života, kako se zovu povremeni periodi istorije, kada su se turbulencije eventualno dešavale samo u avionu.
Intenzitet događaja, izjava i komentara, koji na dnevnom nivou u Montenegru konkurišu jedan drugom, a kamoli na nivou sedmice su takvi da je sasvim logično zašto sam se sjetio Jerofejeva. A izbor iz mnoštva njegovih tekstova i djela je pao na knjigu eseja Muškarci. Kaže lijepo pisac u opisu krimskih divljih plaža: I postalo je jasno da je bivša teritorija SSSR – divlja plaža, i još dosta vremena treba da prođe, prije no što se divlji psi pripitome, a ljudi postanu civilizovani.
Osim SSSR-a, čini se da ništa nije bolje ni sa Zapadnim Balkanom, koji kao takav želi biti ,,Otvoren“. I sa svim svojim muškarcima, ma muškarčinama. Kao Joko i Dado, koji imaju više đece nego jedan cijeli parlamentarni klub. Kakva moć, slična onoj jagodinskoj Palmi. I onda uslijede odgovori koji pozivaju na civilizovanost, iako znamo da se sve te jedan na jedan komunikacije gube u prevodu istih koje necivilizovano obitavaju na društvenim mrežama. Realno, mnogo smo necivilizovani, neobrazovani i nekulturni. Pristojnosti se samo sjećamo, jer pristojni nekako nemoćno zvuče. Koliko su tek nepristojni oni koji histerišu na crnogorski ili tačnije podgorički način. I kada smo već kod obrazovanja i kulture, porazna je statistika nedavno objavljena kroz anketu Monstata po kojoj domaćinstva u Crnoj Gori najmanje troše na rekreaciju i kulturu (1,7 odsto) i na obrazovanje (1,3 odsto). Raspon drugih stavki je bio od 37,1 odsto na hranu i bezalkoholna pića, pa do najbliže donje granice kulturi i obrazovanju, 2,6 odsto za restorane i hotele. Neko će reći to je samo jedna anketa, ali anketa koja u moru drugih koje nam nedostaju pokazuje da ni ona ništa ne znači donosiocima političkih odluka, jer oni su uglavnom okupirani samo izbornim anketama i kalkulacijama koalicionih sporazuma, bez interesa za mnoštvo važnih i specijalističkih pitanja i tema koje malo ko i istražuje.
Divlja plaža ponovo se ukazuje i pokazuje. A na toj našoj plaži stalno se priča o nekim evropskim vrijednostima, pa bi ta plaža da bude dio neke zelene politike, a zapravo je sve tako lažno. Kao Joković što priča, i pored toga što On nije Zeleni, ali On jeste izbor nedjeljnog događaja u ovom tekstu, izbor koji je ipak pobijedio ne iznenađujući narativ laureata Miroslavljevog jevanđelja Mićovića, koji je za ruske medije izrekao sve što je izrekao o Ukrajincima i što samo govori koliko je duboka patologija funkcionisanja društvenog, političkog i kulturnog sistema u kome se nagrađuju oni koji su nosioci antievropskih vrijednosti. Jer jedan žiri je ipak samo prolazna stavka dovoljna da stane u arhiv beščašća koji nam nije nepoznat i od ranije, ali kada potpredsjednik Vlade Crne Gore, bez obzira na sve njene limite izgovori to što izgovori, onda je jasna dubina mutne vode kada sa divlje plaže zagazite u vodu.
Uprkos družini domaćih koji obnašaju tako visoke državne funkcije i vode javne politike i ponajviše zbog sulude ruske agresije i rata u Ukrajini svjedočimo koliko je važno afirmisati u svakoj prilici priču o evropskim vrijednostima. Suštinski, odgovorno, solidarno i kreativno, prije svega sa ljudima i institucijama koje baštine i iskustvo i znanje. I još nešto, sve to nekako postaje sve više i inspirativno jer količina bahatosti, populizma i neznanja stvara potrebu da se procesi ubrzavaju. A ako ni to nije dovoljno, onda je važno arhiviranje svih tih bisera i promašaja koji su razlog svim političkim nestabilnostima i nefunkcionalnosti segmenata javnog sektora. Do nekog suštinskog suočavanja sa odgovorom na pitanje što je to javni interes saobrazan savremenosti, pa možda tada bude motiva za iskustva zajedničkog pogleda ili razumijevanja perspektive drugog ili drugačijeg.
I da završimo Jerofejevim. Kada će naši muškarci napokon prestati da galopiraju u krdu? Kada će ugasiti kuće? Kada će naučiti da žive u današnjem danu? Sjutra?
