U demokratijama se vlast menja mirno, na izborima. U Crnoj Gori se 2020- 2023, odigrala mirno, u tri izborna ciklusa (Republika, Podgorica, Predsedništvo). Pitanje, da li će se ikad ubuduće vlast promeniti demokratski i mirno, jednako je onome, da li je Crna Gora nakon 2020. više ili manje demokratska, a indikativno je da su takve dileme prisutne. Dalje od toga, satiranje demokratije i suvereniteta Crne Gore odvija se obrascem satiranja demokratije i suvereniteta Srbije. U tom smislu su očigledniji procesi koji su se već odigrali, i oni koji predstoje. U Srbiji, Aleksandar Vučić ne pristaje da se pokrene demokratski proces u bilo kojem javnom domenu, i jasno je da on nije spreman da ode s vlasti demokratski i mirno. Zašto bi onda njegove marionete u Crnoj Gori, sabrane u aktuelnoj vlasti, bile spremne na mirno povlačenje nad nekom novom budućom političkom voljom. Duže od godinu dana Dritan Abazović, politički partner Aleksandra Vučića i poslovni partner Ane Brnabić, premijer koji to nije, drži Crnu Goru u stanju državnog udara dok uzurprira zakonite procedure i preuzima prerogative koji mu ne pripadaju.
U Crnoj Gori se vlast 2020. promenila pod pritiskom iz susedstva, iz Beograda i Banjaluke, i pod ruskim uticajem. Vučić je 2012. preuzeo vlast pristankom evropskih i američke diplomatije, dok je davao lažna obećanja, u koja iste diplomatije uporno veruju. Isto će ih lagati Vučićeve marionete u Crnoj Gori. Novi predsednik Crne Gore će samo do izbora obuzdavati svoje nasilničke nagone i igrati ulogu evropskog pomiritelja, kako bi se osvojila dvotrećinska litijaška većina. Vlast se 2020. promenila pod pritiskom iz inostranstva, tako da SPC igra ulogu JNA i Sedmog bataljona, a mehanizme malignog uticaja Vučić preuzeo od Tadića i Đilasa, da bi se Đilas u istom smislu vratio u igru. Vlast će se na narednim izborima ponovo promeniti samo pod novim pritiskom iz inostranstva. Da li će ključni igrači biti Vučić, Đilas, Dodik i Putin, ili zapadne diplomatije, birači u Crnoj Gori su taj segment suvereniteta ionako predali strancima, i pogrešnoj strani, na kojoj nema demokratije.
U demokratijama se vlast menja na izborima, i mirno. Aktuelna vlada je neuspešna u svakom domenu, diplomatija i bezbednost, ekonomija i finansije, nauka, kultura i obrazovanje. Vlada je i nefunkcionalna dok je obavljaju ličnosti sumnjivih poslovnih sposobnosti, psihe i intelekta, i dok ne raspolaže pouzdanom podrškom skupštinske većine. Mantra o promeni vlasti, koja je važila za vlast do 2020, ostaje legitimna i na prevremenim izborima. Naročito zato jer su prevremeni. Ako se to ne dogodi, tim pre načelo važi i za ubuduće.
Na Crnu Goru se može primeniti obrazac destrukcije koja se odvijala u Srbiji u toku poslednjih 10 godina. Akteri su isti, strategije nepromenjene. Prvo, vlast u Crnoj Gori kontroliše većinu medijskih poluga, zapravo aktera propagande Beograda i Moskve, koje je koristila i prethodna vlast, iz pobuda koje nisu bile samo koruptivne nego i suprotne javnom interesu, i interesu samih činilaca te vlasti. Tek je za očekivati medijski cunami kompletne idiotizacije koju Vučić i Đilas dogovorno sprovode u Srbiji. Drugo, Vučić je gledao da pre svega uništi Demokratsku stranku i LDP, snage koje su već krenule putanjom samodestrukcije kad su 2008. ušle u uzajamne koruptivne aranžmane, kad je NIS ustupljen u Rusiji, a Tadić ušao u proces pregovora sa EU odlučan da ih nikad ne dovrši. Treće, Vučić je od prve agresije Rusije na Ukrajinu 2014. sistematski rušio većinsko evropsko opredeljenje, čije su ostatke ostataka zatrle Đilasove opozicione partije i mediji u toku proteklih 5 godina. Ravno agresiji Rusije na Ukrajinu bilo je uverenje zapadnih diplomatija da će ukloniti narko kartele prepuštanjem vlasti onima kojima su karteli prirodno skloni. Umesto Belgije, dobili su Kolumbiju u punom kapacitetu. Prevremeni izbori u Crnoj Gori mogu postati polazište odustajanja od evropske integracije, ali će i u tom smislu ključnu odluku doneti deo birača koji je sklon nezavisnosti i evropskoj budućnosti Crne Gore. Apsurdi, i kad su nedokučivi, mogu postati opipljivi.
O budućnosti restauriranog režima Slobodana Miloševića i Momira Bulatovića odlučivaće samo dobro organizovana društvena i politička manjina. Vlast do 2020. apsorbovala je i pasivizirala demokratske i evropske potencijale, koji su, s njom uporedo, i očekivano, krenuli da se tope, i nestaju. U Srbiji su bivše i aktuelne demokrate, svih boja, u stroju s Vučićem i Šešeljem. Demokrate, radikali i socijalisti imali su zajedničke kandidate na svim izborima u Crnoj Gori ne samo od 2020. Ako EU bude tolerisala paradigme destrukcije koju su demokrate, radikali i socijalisti preneli na Crnu Goru, spirala gluposti i nasilja već probija sve njene vrednosti i granice. I još nešto, Crna Gora ne sme postati cena uspeha, talačka žrtva kosovske politike evropskih i američke diplomatije. Kosovizacija je kob cele bivše Jugoslavije.
