Šta je basna? Možda bi, na tom pitanju, popadale današnje generacije učenika i nastavnika iako im je ta alegorijska književna vrsta u nastavnim programima.
Žive u vremenu basnoslovnih laži, ne samo u vlasti no u svakoj oblasti. Moguće, ne bi potrefili ni šta je alegorično pripovijedanje kojim se nešto bitno kazuje u zavijenoj formi... pošto je sve postalo odvijeno. Političari bi tek tresnuli na tom pitanju, čak i na popravnom ispitu. Prosto ne prepoznaju sebe u azinusima (magarcima) iz basni tako prisutnim u vlasti. Kad bi životinje govorile o ljudima (a one u basnama govore), nikad ne bi mislile o sebi kroz ljudsku narav... jer je njihova bestijalnost daleko ispod ljudske i ne bi je kvarili. Mnoge životinje posjeduju i zvjerske sklonosti ali nijesu ni primać ljudskim. Iz sijaset takvih razloga pojavile su se basne i basnopisci. Basna je u suštini naivna, kratka priča, bez velikih misli i obrta, ali zato bez ikakve drame kazuje o dramatičnim naravima ljudi. Po didaktičkim porukama bliska je đeci, a po suštini najbliža je pokvarenosti odraslih.
Toliko basnovitih životinja na položaju, a niđe basne. To nije pošteno, jer u toj književnoj vrsti glavni junaci su prave životinje. Mi ih vidimo, s njima živimo, od njih zavisimo, biramo ih, ali ne smijemo reći da su bestije. Odmah se javi neki ombudsman, NVO, ili neki komitet za ljudska prava zato što ljude mjeriš ćudima životinja... odnosno što ljude vidiš ka životinje. Nije isključeno da se javi i neko udruženje za zaštitu životinja i stane u njihovu odbranu od ljudskih osobina. To bi već imalo smisla, jer životinje pod br.1 ne lažu. Pod br.2, ne kradu, (iako umiju), ali to je isključivo njihova borba za opstanak. Pod br.3, ne švercuju duvan, jer ne puše. Pod br.4, ne krijumčare drogu jer ih ne stimuliše ništa osim instinkt. Pod br.5,nemaju crkvu u koju bi išli k ustajalim popovima da im osvježe vlast. Pod br.6,nemaju državu! Ne treba im, jer znaju životinje da bi neki magarac mogao postati premijer, a taj bi, ka u nas, povukao krdo istih, da budu ministri i zasnuju mu vladu. U toj vlasti bi lav, po fizičkoj potenci, mogao biti jedino stražar ili u najboljem slučaju bodigard koji štiti magarce. Znaju životinje za ljudsku bestijalnost, pa neće ni da obidu od nje, jer ljudi obećavaju narodu bajke a prepredeniji su od životinja u basnama.
Ovo bi mogao biti komplet građevinskog materijala za basnu ali ne umijem da je napišem. Ne mogu naći toliko životinja za glavne junake, koliko smo ih mi izabrali za glavne položaje. Toliko su zapragli s pameću da se ne mogu uvrijediti ako im se kaže ,,šta radite stoko... sa magarcem na čelu?“... jer stoka je sinonim za pitomu marvu. Ničim im se ne može doakati, kad je ,,pobijedila volja naroda“ da baš kenjac dobije glas i bude izvršna vlas(t).
Ezopa civilizacija pamti kao prvog basnoslovca koga su vjekovima oponašali, prekrajali, kopirali i dograđivali, ali je ostao neprevaziđen u svojoj mudrosti... I svemoćan da se o svemu izrazi basnom.
Bio sam niži osnovac kada sam na sceni pozorišta u NK gledao poznatu Ezopovu basnu „Lisica i grožđe“. Latinoamerički pisac Geljermo Figeiredo je od banalnog kiśelog grožđa napravio dramsku alergoriju o vladarskoj tupoglavosti. U toj drami je 6 lica, ali su od njih, samo 3, ličnosti. Ezop rob, Ksant gospodar i gospodarica Kleja, do ušiju zaljubljena u svog mudrog roba. Ksanta baš briga za umnost roba kad je on bez ikakve umnosti gospodar. Taj rob kome se Kleja divi, uz njenu podršku, se usudi na opkladu s gospodarom da će ga nadmudriti. Ksant pristane i cinično se zarekne, da će, ako se to desi ,,ispiti sinje more!“ Ezop ka Ezop, pretrese mu pamet u nekolika poteza i ostavi ga grdnim pred lijepom Klejom, koja ga i nije uzela zbog pameti, no zbog položaja. Onda slijedi smjela Ezopova zapovijest poraženom: ,,Ispi more Ksante!“ ...ponavljajući je glasno i uporno do poniženja gospodara. Figeiredo je tako Ezopovu basnovitu umnost razigrao do gluposti koja vlada, i koja se više uzda u avetne nego u pametne, što se za životinje ne može reći. One po instinktu znaju da ako ne misle svojom glavom, ostaće bez nje.
Naše vodeće životinje odu u Brisel i tamo se iskeze, da su za Evropu baš sad, a kad se vrnu doma, životinjski zareže da su za Balkan sad ka ikad... Žive neće iz njega. Eto, i to bi mogla biti basna ali kako naći adekvatne životinje.
