Papa Franja je 11. februara ove godine izveo dve hiljade italijanskih zatvorenika, gradskih beskućnika i izbeglica iz Ukrajine, Sirije, Sudana i Demokratske Republike Konga u rimski cirkus Ronija Rolera.
Ovu praksu je u stvari začeo papa Benedikt XVI 2006. godine, kada je za beskućnike priredio cirkusku zabavu. Papa Franja je to nastavio bar sedam puta do sada, proširujući sastav pozvanih na predstave, počev od bolesne dece do odraslih unesrećenih ljudi. Priredio je predstavu i na samom Trgu Sv. Petra u Vatikanu ali i u ogromnoj dvorani, obično u februaru mesecu, posle jednog od svojih redovnih ,,profesorskih“ sedmodnevnih javnih obraćanja interkontinentalnoj pastvi tokom svake godine. To je njegov katehizis.
A cirkus kao cirkus, tu su žongleri, duvači vatre, trapezisti, dvogrbe kamile, lame, nilski konj, rogati bikovi, lavovi – ali i oskudno odevene plesačice i plesači, koji su se gotovo erotski međusobno pleli. Kostimi su divni i maštoviti. He-he, dve plesačice su gotovo direktno izazivale papu Franju i širile u baletskoj formi ekstremitete na dva metra od njegovih očiju.
Nisu ga uzdrmale, zadržao je kaluđerski mir, iako nam se čini da tu tačku nije želeo i da se zbog nje namrštio. Sve izvođače je razdragano pozdravljao tapšanjem i smehom a ponekad im se iz svog prestola i pridruživao, loptom sa decom.
Nema vernika i laika kome se papski cirkus ne može dopasti. Ne toliko kakvoćom programa – nije bog zna kakva – već smislom sadržaja. Papski šef vatikanskog odeljenja za darodavstvo i milostinju (,,Dicastery”) kardinal Konrad Krajevski je to dobro naznačio: ,,I kao što je papa rekao kada se sastao sa umetnicima, cirkus nas spaja sa lepotom koja nas uvek razgali i odnese nas iznad tegoba, on je put da stignemo do Gospoda“.
Eh, kada bi italijanski cirkus mogao da pređe Jadran u Crnu Goru, koliko bi on mogao da pomogne Crnogorcima da stignu do Raja? To još nijedan cirkus nije uspeo.
CRNOGORSKI CIRKUS
Crna Gora je cirkus za sebe u kojoj je direktor programa Služba državne bezbednosti Srbije.
Posle beogradske eliminacije Spajića iz ,,Europe zdaj“ za predsedničkog kandidata, još više naroda iz ove organizacije uviđa koliko joj političko biće zavisi od ciljeva Srbije – što ona ne želi.
Cirkus Beograda u Crnoj Gori ne vodi na nebo. Beograd izbacivanjem ,,Europe zdaj“ iz konkurencije pokušava da se već u prvom krugu predsedničkih izbora 19. marta pobednički obračuna sa grupacijom DPS-a, koja jedino jasno brani nezavisnost Crne Gore i njenu evroatlansku integraciju. Gotovo sve ostale partije nemaju jasnog stava šta žele, sem mrvice vlasti za sebe. One su nedresirana jagnjad u areni dva dresera. Otuda se raščišćava prostor za opredeljenje naroda: hoće li on birati zastavu Crne Gore ili hoće zastavu Srbije. I Moskve.
Njenim vođama je to dobro platio, ali se uplašio veličine ovog biračkog tela videvši ga na prošlogodišnjim lokalnim izborima. To telo u mogućoj saradnji sa DPS-om daje političku većinu u narodu. I to telo ne želi beogradsku šajkaču i moskovske rakete.
Šta će sada učiniti nacionalistički stratezi u Beogradu, kako će napasti Đukanovića? To verovatno neće činiti agresivnim širenjem velikosrpskog nacionalizma, jer to ,,zdajci“ ne žele, oni se drže Brisela, ali će širiti frontovsku mržnju prema Đukanoviću kog takođe ,,zdajci“ ne žele, pokušavajući da što veći deo ,,Evropljana“ okrenu ka Frontu.
Bude li nastupilo patriotski, i makar u suzama glasalo za Đukanovića, Crna Gora će biti spasena. Možda će sutra želeti da ga smeni, ali zasigurno ne zbog izdaje njihovog zajedničkog cilja: Crne Gore u Evropi, na Mediteranu, sa celim modernim svetom.
Ali jedno je ,,Europi zdaj“ sada jasno: njenog predsedničkog kandidata je srušio Beograd, a frontovskog kandidata, čija kandidatura takođe pati od istog administrativnog nedostatka kao i Spajićeva - nije i neće. Otuda mi mislimo da nije nemoguće da Front ublaži u narednim nedeljama veliko-srpsko i popovsko bahaćenje, a poveća ljubav prema crnogorskoj zastavi.
Tako bi atentatori pokušali da atentat umesto mecima izvrše rečima.
ŠTO SE MOGLO IZBJEĆI
Dva oblika srbijanske i ruske penetracije u telo Crne Gore su se možda mogli izbeći. Jedan lako, a drugi teško.
Prvo, zavođenjem Rusima viza i kvota za ulazak u Crnu Goru. I drugo: promenom Ustava Crne Gore sa davanjem prava predsedniku države na direktno komandovanje vojskom Crne Gore kako u miru tako i u ratu – onako kako je to rešeno i u Ustavu Republike Srbije. Predsednik Srbije može bez odluke parlamenta i vlade da digne vojsku na noge kada proceni da je to nužno zbog nacionalne bezbednosti.
O prvom. Rusi koji dolaze u Crnu Goru nisu ni ekonomska niti politička emigracija. Oni su imućni turisti i stanovnici sa pravom boravka zbog kupljenih nekretnina. Nijedan Rus nije od Podgorice dobio politički azil. Njihovo širenje skriva agenturu Moskve i pojačava rusofilstvo u narodu, zloupotrebom širokog srca i predrasuda Crnogoraca. Trivijalno je reći da je Crna Gora mala, ali nije banalno kazati da upravo zbog toga ne sme da olako dozvoli poremećaj u strukturi stanovništva koji joj napada zastavu.
Zašto Podgorica ne pogleda na Vatikan? Vatikan nije nijednog izbeglicu i emigranta naselio na svojoj teritoriji iako papa Franja podržava ,,pravo“ izbeglica da ulaze u evropske zemlje. Ali ne i u Vatikan, sem propagandno – i da odmah potom odu. Naravno, Vatikan je neuporedivo manji od Crne Gore, ali ni on nije dao među milionima izbeglica nikome ni politički azil, makar ga potom naselio u Rimu, ili mu papski ,,Karitas“ platio prve troškove egzistencije bilo gde u svetu.
Ipak, papa Franja jeste neprekidno pozivao na humanizam mediteranskih država prema nesrećnicima na Sredozemnom moru i spašenim brodolomnicima na ostrvima i obalama Italije, Grčke, Španije i Francuske, ali do sada nije nijednom rečju objasnio kojim će putem evropske zemlje da sačuvaju svoj politički mir i identitesku zastavu ukoliko slobodno primaju na milione i milione stranaca iz Azije i Afrike, po njihovoj želji, a ne po pravu domaćeg naroda da odredi ko je u njegovoj zemlji gospodar a ko je gost.
Mi se i te kako slažemo sa papom Franjom kada je 2021. godine na grčkom ostrvu Lezbosu rekao da je ,,nebriga prema migrantima i izbeglicama brodolom civilizacije“, ali očekujemo i da nam bude jasno zbog čega je odbrana države od nekontrolisane imigracije navodno neprihvatljiv ,,nacionalizam i usko sebičnjaštvo“.
Gde je mera? Zar nisu svi katolici sveta u nacionalnim državama, gde niko nema pasoš Vatikana? Još se nije čulo da li je Vatikan pod kupolom bazilike Sv. Petra naselio bar sto talibana iz Afganistana. A nije ni Ruse. I gde je granica između evropske brige za migrante u odnosu na snove vanevropskih versko-političkih fundamentalista da imaju ,,pravo“ na revanš i kontra-kolonijalizam Evrope?
O drugom: Crnogorski predsednik nema ustavno pravo da digne vojsku na bilo kakvu stranu intervenciju na teritoriji Crne Gore, makar u nju upadala naoružana strana agentura, teroristi i vojno-policijske snage strane države. Kome je u Crnoj Gori potrebna tužna scena nemoći predsednika na Cetinju 4/5. septembra 2021. godine, da spreči invaziju strane naoružane jedinice na Crnu Goru da bi osigurala inauguraciju vladike Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog u korist strane crkve i države? Kome je potrebna nemoć predsednika da vojskom spreči da se avionom strane vlade prevoze atentatori na njega, i obavlja promet novca, kadrova i planova za rušenje ustavnog poretka Crne Gore?
Ustav Crne Gore daje predsedniku države pravo da komanduje vojskom jedino kada parlament izglasa ratno stanje, vanredno stanje. A šta ako u parlamentu sede iredentistički izdajnici i narediće vojsci da ostane u kasarnama?
U Crnoj Gori nedostaje ravnoteža vlasti između vlade i parlamenta, sa jedne strane, i predsednika države, sa druge. Ako dođe do toga da vlada izdaje zemlju, onda je vojskom mora napasti predsednik pre nego što se narod digne na pobunu, a ako predsednik države izdaje zemlju, onda neka ga napadne policijom vlada i parlament sa mobilizacijom naroda.
Ustavni nedostatak koji smo naveli se može otkloniti samo voljom dve trećine poslanika u Skupštini Crne Gore. To već u prošlosti nije učinjeno. Sada je to nemoguće. A da li će to biti moguće posle narednih izbora - niko ne zna. Šta ako pobedi iredenta na predsedničkim izborima 19. marta 2023. godine?
KO PODRŽAVA CRNU GORU
Svi su mlaki, nisu nam jasni ni Brisel niti SAD. A ni crnogorska dijaspora u Beogradu i na svim kontinentima sveta ne brani Podgoricu snažnim glasom.
Tačno je da rat u Ukrajini obuzdava intenzitet ruske ofanzive na Crnu Goru, i tačno je da je poseta predsednika Bajdena Kijevu silno ohrabrila Ukrajince da se bore za svoju državu. Obećana pomoć Vašingtona Ukrajini je neprocenjiva, kao što je bila neprocenjiva i za Moskvu koja je sve do 1945. godine bila snabdevana američkom vojnom odećom, obućom, opremom i oružjem. To Rusi ne kriju, ali retko ističu.
Predsedniku Bajdenu postavljaju Amerikanci ovo pitanje: ,,A kako ćete odbraniti granice Ukrajine, ako ne možete da odbranite svoju južnu granicu od latino-američke imigracije?“.
Dobro je to pitanje, jer ono poručuje i Crnogorcima: ,,Sami spasavajte svoju državu, dok nije kasno“. A kada rešimo cirkus u svojoj kući, lako ćemo pozvati u goste rimski cirkus Ronija Rolera da uživamo u umetničkim avanturama kostimiranih akrobata, bez bojazni da nam iza leđa sede maskirani intervencionisti iz Beograda i Moskve.
