Kada poredite umetnički ukus Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog iz 2012. godine, pre napada Rusije na Krim 2014, svakako uočavate epohalnu razliku. Putin peva Blueberry Hill Fetsa Domina iz 1956. godine, dok Zelenski pleše Paso doble kao da je na profesionalnom takmičenju i komedijaši u rangu Benija Hila.
Zelenski je odličan, ali on i jeste umetnik od rođenja, dočim Putin to nije, on je kao tajni policajac morao održavati kulturnu
izolaciju SSSR-a što je moglo uticati na brzinu njegovog prilaska novom dobu. Putin je odrastao na marševskoj ,,Kaljinki“ a igrao je na ,,Sevastopoljskom valsu“, kao i Ukrajinci. Ali to ne znači da su godine koje je proveo kao prorektor Lenjingradskog univerziteta i saradnik Anatolija Čubajsa, jednog od glavnih stvaralaca Gorbačovljeve ,,Perestrojke“, ostavile na njega ništavan utisak .
KO SLUŠA PUTINA
Umetnička doraslost i genij ne mora biti u saglasnosti sa političkim sistemom i zatečenom kulturom. Duh istraživačke slobode je ličan, ma koliko ga sistem ograničavao i podsticao. Putin peva lirsku pesmu o ljubavi na brdu sa borovnicama u brzom taktu od tri četvrtine koja je bila omiljena na igrankama pre 80 godina, a komponovana Luisom, Stokom i Rozom u 1940. godini. Ceo svet ju je pevao u izvedbi Domina, ali je Putin nije izveo u naprednom stilu Elvisa Prislija, Litl Ričarda i strašnih Led Cepelin . I Bitlsi su je neformalno izvodili.
Putin je peva u ambijentu hladne sovjetske estetike u pratnji crnačkog orkestra, a tapšu mu sa smehom Žerar Depardje, Kurt Rasel i njegova supruga Goldi Hon. Oni ne znaju da će dve godine kasnije Putin da ode u bratoubilački rat za Krim, a možda bi mu zbog toga Goldi Hon otpevala svoju pesmu ,,Ti me ne poseduješ“ iz filma ,,Klub prvih žena“, koju je izvela zajedno sa Dajanom Kiton i Betsi Midler.
MAKSIM GORKI I DŽEZ
U Sovjetskom Savezu je džez muzika bila zabranjena odlukom Komesara za javnu prosvetu Anatolija Lunačarskog na zahtev Maksima Gorkog početkom 30-ih godina XX veka.
Gorki je kazao da ga muzika fox-trota podseća na zvuk pljoštimičnog pada blata na vodu, na njakanje magarca, na kreketanje žaba, na groktanje svinja, da saksofon zvuči kao gakanje pataka, da je džez bučna buržoaska muzika i opijat koji širi obesitizam, i da ga crnci izvode da bi zaboravili na stvarnost. Džez je kontrarevolucija.
Sa njim su se, ali iz drugog razloga, složili Hitlerovi nacisti kada su džez zabranili 1938. godine za javno emitovanje sa rasnim objašnjenjem: da džez sviraju crni degenerici sa Davidovom zvezdom na prsima – nigger-jazz . I zabranili su saksofon kao simbola liberalne Amerike .
LENJIN JE DRUGAČIJI
Ali pod Lenjinom je bilo drugačije, bio je džez oduševljeno pozdravljen, jer je ta muzika bila krik potlačenih crnaca.
Prvi džez koncert je održan u Moskvi 1922. godine i ruski muzičari su već gradili svoj stil. Obnavljao se tokom Drugog svetskog rata jer je vojska tražila optimizam u trupama. Opet je proganjan posle rata, kada je američka muzika shvatana kao buržoaska diverzija.
A upravo tada je džez muzika krenula u Jugoslaviji u nezadrživi polet jer su jugoslovenski komunisti bili otvoreni prema internacionalnoj integraciji. Oduševljeno su pozdravili 1956. godine dolazak slavnog trubača Dizija Gilespija, koji je predvodio, kao šiitski bahaista, State Department Tour američkih islamskih džez muzičara koji su u vreme Ramadana naglasili smisao prožimanja kultura.
Posle 60-ih prošlog veka je džez u SSSR-u stao nanovo cvetati, ali je upravo od 90-ih godina XX veka pretrpeo strašan udarac kada su crnci i moderna američka muzika shvaćeni kao subverzija ruskog duha, a muzičari bežali preko granice.
Tada se Putin vratio u policiju i bio u vrhu ruske federalne tajne službe. Dakako, otvarala se Rusija prema svetskoj muzičkoj zaostavštini, ali pod Putinom se zatvorila u nacionalistički, verski i ratni dekor. Nema kod njega demokratije, nema socijalne poetike protiv diktatorskog režima, nestaju trovanjem i hapšenjem opozicionari, a padaju i novinarske glave .
PUNK MUSIC I PUTIN
I baš te 2012. godine, kada je pred svoj ponovni izbor za predsednika Ruske Federacije pevao Blueberry Hill za Kurta Rasela i druge, Putin je uhapsio tri devojke iz pank grupe Pusi rajot (Pussy Riots) jer su pozvale Majku Božiju iza tajnovitog oltara u moskovskoj Crkvi Hrista spasitelja da spreči njegov izbor za šefa države.
I podsmevale su se dižući suknjice patrijarhu Kirilu zbog učestvovanja u Putinovoj izbornoj kampanji. Osuđene su tada na dve godine zatvora zbog navodnog huliganstva i uvrede religije, blasfemije.
Tako su Putin i Kiril proglasili svoj politički program i svoju religiju za monopol. I proglasili su fantasmagoriju ,,verskih
osećanja“ kao političku emociju na koju druge političke i misaone struje nemaju pravo. Niko neće biti oteran na robiju zbog uvrede, recimo, socijal-demokratskih osećanja i, uostalom, ,,verska osećanja“ ne postoje, postoji verska ideologija, a ona nema imunitet na kritiku, karikaturu i satiru ma koliko joj bili privrženi.
I ko je bilo kojim zakonom proglasio Crkvu za bezgrešnu, svetu, a sve ostale ideologije i ustanove za ,,grešne“. Naravno, svako ko Kirilu kaže da je ,,blesav“ može biti kažnjen za uvredu, ali onaj ko mu kaže da je ,,antihrist“ ne sme biti kažnjen. Zar nije antihrist?
Zalud je Pol Mekartni iz Bitlsa na Crvenom trgu 2003. godine pokušao koncertom i pesmom ,,Povratak u SSSR“ da pomogne Rusima da zaborave na ideološku šizmu, versku netoleranciju i Hladni rat.
PUTIN I DŽON LENON
Iako neki biografi govore da je Putin voleo Bitlse, on je ostao nesposoban da prihvati svetsko-istorijsku zaostavštinu ideoloških poruka evro-američkog pop-rok muzičkog talasa iz 60-ih godina XX veka. U njemu su i mnogi jugoslovenski muzičari učestvovali celim srcem.
Bitlsi i taj globalni talas, koji se danas izučava na mnogim univerzitetskim katedrama, muzikom i poezijom je oslobodio svet od mračne atmosfere Drugog svetskog rata, humorom je raščarao monopolske ideologije i verski fanatizam, ublažio je blokovsku nuklearnu pretnju, proizveo je po prvi put omladinu sveta za izbornu političku snagu, ujedinio omladinu kapitalizma
i socijalizma u džins klasu jednakih ljudi, pokrenuo otpor Vijetnamskom ratu i podržao antikolonijalne ustanke, čvrsto ustao protiv rasizma, pokrenuo je revoluciju seksualne slobode i slobodne ljubavi i braka, raširio je prostor za odlučan ulazak žena u javni društveni život i politiku, oslobodio pravo homoseksualaca na dostojanstvo, reafirmisao zajedničku svojinu uz zadružnu solidarnost i milost.
I prva snažna ekološka partija u Evropi, nemačka die Grunen, je nastala 1979. godine na ujedinjavanju 250 zelenih grupa koje je snažno tokom druge polovine 60-ih inspirisao hipi pokret zahtevom ne jedino za očuvanjem prirode već i za svetsko razoružanje i ukidanje dva vojna bloka. Sve to je nepovratno učinjeno za svega osam godina - od 1962. do 1970. godine.
Setite se, ko je na plaži u Sutomoru video Crnogorku 1960. godine da se skine u bikini i sama uđe u kafanu i naruči pivo? A danas? Od svega iz revolucije 60-ih Putin je, izgleda, sa strašću uzeo shvatanje slobodnog braka i tajnu proliferaciju dece. Nikada on neće otpevati Lenonov ,,Imagine“ .
ZELENSKI
Volodimir Zelenski je komičar. Komičar ne može biti diktator. A ako je diktator, ne može biti komičar. Nema veće razlike od te između njega i Putina.
Ovaj rat mu je ugrozio sva zanimanja i kao komičara, i kao glumca, i kao maestralnog plesača. On ne sme ni da se smeje jer je svuda oko njega tragedija , nema zašto da glumi jer pozorišta u Marijupolju više nema, a ne može ni da pleše jer se sada samo
maršira. Sada je on jedino ratni predsednik, a to je najteža uloga koju svakako nije želeo.
Rat Rusije protiv Ukrajine prerasta u rat mržnji. Ona je slepa i razara mnoga dostignuća i sili na kolektivno brisanje istorije. Možda možemo biti sigurni da Zelenski neće dozvoliti uništavanje materijalne zaostavštine i kulturnog identiteta prošlih generacija iz sovjetske ere, što je nažalost krenulo.
Pre nekoliko dana je razjarena ukrajinska gomila razbila spomenik Maksimu Gorkom, ne samo zato što je bio Rus, već i zato što je opovrgavao ukrajinsku naciju i jezik, i gotovo zagovarao uništenje Ukrajinaca. Da, i zbog njegovog socijalističkog realizma u književnosti.
To nije smelo da se dogodi. Zatiranje spomenika, slika, muzike, književnih dela, igara, simbola i programa bivših ideologija vodi ka diskontinuitetu sa stvarnom istorijom i onemogućava naslednike da izbegnu ,,greške“ iz prošlosti. Spomenici su i umetničko delo i sve što je stvoreno nosi razlog za opstanak.
Naravno, na način koji ne slavi ono što je prevaziđeno. Spomenik Gorkom svakako može biti uklonjen sa mesta na kojem je u slavi podignut, kao što u Americi može biti uklonjen spomenik konfederalnom generalu Liju, kao što može biti uklonjen i spomenik Kolumbu, Titu, Isusu i stotinama drugih koji ih kroz vekove dobiše. Zašto ne uklonimo Isusove slike , pa on nije rekao nijednu reč protiv ropstva?!
Ali jedan od načina odnosa prema prošlosti je zamislio protestant Martin Luter u XVI veku. Videvši kako njegov nekadašnji saborac, pop Tomas Mincer, vodi 1524/25. godine po stotinu hiljada seljaka da ruše dvorce i remek dela vajarstva , crkve, manastire, kipove, ikone i spaljuju verske knjige, biblioteke, muzičke instrumente - ustao je protiv toga i naredio da se sve ono što je neprilično njegovom shvatanju hrišćanstva sabira po magacinima.
Mnogi ga nisu slušali, mnogo toga je spaljeno kao što je u istoriji spaljeno mnogo biblioteka i narod ostao oslepljen neznanjem. Zbog njega su luterani stvorili muzeje, nazvavši ih imenom Zevsove i Mnemosinine ćerke Muze, da zaštite dela prošlosti kako bi nova omladina videla i učila šta više nije vredno pažnje a šta jeste.
Neka se sa pravom grozimo i nacističkog real slikarstva i kiparstva, ali ne jedino iz sećanja predaka, već da ih vidimo svojim očima i zadrhtimo nad pretnjom nečovještva, mržnje i svireposti. Tako i Gorkom, šovinisti.
Rušenje nije smelo ni ovde kod nas da se dogodi, a dogodilo se gotovo juče sa spomenikom Đuri Jakšiću. Zbog kritike Obrenovića, Đura je po kazni boravio godinu u manastirskoj školi u Liparu kod Kragujevca. Tada je, 1877. godine, ismejao kaluđere u tri strofe pesme Kaluđeri sa 12 kratkih stihova što deca u Srbiji u školama danas - ne uče.
U XXI veku je ponovo kažnjen kada mu je navodno tamošnji arhimandrit Sava između 2004 i 2007. godine nekoliko puta bacao glavu sa Arambašićevog spomenika iz 1936. godine na smetlište. I kad god bi je policija vratila u manastir, neko bi je opet hitnuo na otpad. Sada je vraćena, do daljnjeg je tamo na postamentu. Jakšić je kaluđerima rekao da ih je video da su bludnici, da se prejedaju, pijanče, kunu vernike i da su licemeri .
To je sve što sada možemo kazati Zelenskom, da, ma kakva bila muka, ne da spomenike.
