Moskovski Rusi su bez objave rata ušli u Ukrajinu i napali kijevske Ruse zajedno sa Ukrajincima. To je nečasno i protiv je međunarodnog ratnog prava. A Ukrajina nije objavila rat Moskvi i to joj je greška: Nema rata, a ima ga! Pravna strana rata je važna na mirovnim pregovorima.
Šta je moskovske Ruse nosilo da se podmuklo ubace u Ukrajinu? Iskreno, ne razumem. Bili su pred diplomatskom pobedom da dobiju sve što su zahtevali sporazumom Minsk 2 iz 2015. godine, posle surovih i pobedničkih borbi ruskih separatista iz Donjecka i Luganjska sa ukrajinskim snagama, posebno 2014. godine. Tražili su dve autonomne republike u Ukrajini, jače od drugih regionalnih samouprava u ovoj zemlji i lokalne izbore u ovim oblastima pre nego što se separatisti razoružaju – što bi na kraju dobili, uprkos žestokom otporu kijevskih patriota i bajdenovskom politikom Amerikanaca. Svakako bi osigurali i ravnopravan status ruskog jezika i kulture pozitivnom diskriminacijom u spornim područjima. Verovatno bi dobili i neutralan vojni status Ukrajine, što itekako ima za Moskvu smisla nezavisno od toga što su okruženi NATO snagama u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj i baltičkim državama.
Uprkos svemu, Vladimir Putin je izgubio živce i krenuo u osvajanje Ukrajine umesto da je kontrolisao Kijev preko autonomnih republika i gotovo 25 odsto stanovništva koje se ruski izjašnjava. I preko noći je dramatično pogoršao svoju poziciju osporavanjem ukrajinske nacije i podsmevanjem istoriji Ukrajine opterećene strašnim terorom carske Rusije i SSSR-a. Krenuo je po novi hektar zemlje za Rusiju očekujući da će ga 11 miliona Rusa u Ukrajini dočekati cvećem, hlebom i solju, votkom i devojačkim poljupcima, a ukrajinska vojska zamoliti za milost.
Ništa od toga. Od Kijeva do Luganjska i Donjecka uzeše ukrajinski Rusi puške i sukobiše se sa braćom iz Moskve. A narod stade bežati na zapad a ne na istok, sem prinudno. I sukobiše se dve ruske crkve, autonomna ruska Ukrajinska pravoslavna crkva moskovski patrijarhat sa Ruskom pravoslavnom crkvom iz Moskve!
Čudo neviđeno. Isti narod u dve ortodoksne crkve, ali i sa dva interesa, jedan protiv drugog. Sada Putin ne ratuje samo sa „nacističkim“ Ukrajincima koji tlače Ruse (čega je sporadično i bilo, ali ne kao politika Kijeva) što mu je bio izgovor za rat, već sa sopstvenim narodom u Ukrajini.
Ruski mitropolit u Ukrajini osudi najezdu moskova na Kijev, a moskovski patrijarh Kiril je opravda i dade Putinu da pred njim u Crkvi Svetog Spasitelja podigne ikonu Isusa i obeća moskovsku pobedu. Reče Putin: „Sa ovom ikonom pobediću“! Imitira cara Konstantina koji reče da mu je Isus 312. godine pre bitke sa Masencijem kod Rima pokazao svetleći krst na nebu i poručio: „Pod ovim znamenjem pobedićeš“.
I sad krenuše dva srpska čamca jedan na drugog i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi . Podgorički mitropolit Joanikije, koji ne zna ili je zaboravio da su ukrajinski monasi odveli mladog princa Rastka Nemanjića na Svetu goru da je vidi - podrži Putina i Kirila u Moskvi. A beogradski patrijarh Porfirije posla humanitarnu pomoć ukrajinskom mitropolitu, koji stade protiv moskova?!
Pošto reč „rus“ na staro-skandinavskom jeziku znači „veslač“ pitamo se: čiji će pramac prvi da udari drugog? Verovatno će beogradski da bude brži s obzirom na to da je Srbija osudila moskovsku invaziju, mada sa suzama u očima.
Incident u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ukazuje da mitropolit iz Podgorice teško razdvaja kult o svetoj ruskoj bezgrešnosti od stvarnog ruskog interesnog mača i interesa Srbije. Joanikije vodi međunarodnu politiku Mitropolije bez usaglašavanja sa Patrijarhatom verujući u večni kult, kult Moskve, kult Trećeg Rima, kult da će Rus da gine za Srbina jer je i Srbin apoteoza božanske inkarnacije.
Niti je to Rus, niti je to Srbin, niti je to ijedan narod na svetu.
Oružje će jednog dana da utihne u Ukrajini. Ali, koji će patrijarh da izmiri Ruse i Ukrajince, izvida im rane i kaže „braćo, zagrlite se“? Zato je bolje da se ne mešaju u ovaj Putinov rat. Jer su krivi, a ne kaju se.
