Davno sam čitao knjigu „Biblija je u pravu“ od Vernera Kelera, koja je štampana 1955. godine, kada sam i ja došao na svijet, a kod nas je prevedena sedamdesetih godina prošloga vijeka. U njoj pisac propituje istinitost biblijskih priča na osnovu rezultata modernih arheoloških istraživanja. Knjiga je čitljiva i interesantna, ali je upitna kvalifikovanost doktora prava, pisca i novinara u presuđivanju o jako složenim faktima. No, na stranu to, postoji jedan pasus o drevnom Izrailju koji kao da opisuje nas i našu situaciju. Pa kaže (parafraziram): Izrailjski narod je svojom neslogom i nejedinstvenošću uništio svoj moćni položaj i svoju državu i utonuo u beznačajnost i upao u žrvanj velikih sila i njihovih perifernih izvođača radova.
Ovaj pasus mi je izronio iz sjećanja na drugom protestnom skupu pod nazivom „Ima nas“. Da, bila nas je masa i opet smo bili pristojni i vaspitani, i volim taj svijet i cijenim iskrenost govornika, i opet ću doći, ali to nije to. Masa je, po Njutnu, samo nosilac inercije, ali sila masi daje ubrzanje. Ne mora to biti gruba sila nego i ljepota i snaga ideje. Naša situacija je toliko dramatična da ne smatram dovoljnim i ljekovitim „vaninstitucionalne proteste“. Nama treba građanska pobuna da zaustavi žrvanj koji nas ubrzano, nezakonito i neustavno melje. I našu državu i Ustav i ustavno uređenje i samo postojanje crnogorskog naroda. Hoću da demonstriramo ispred Ambasade Srbije, ali im nećemo zapaliti zastavu kao što su oni onomadne u Beogradu nama. Da demonstriramo ispred Ambasade Rusije protiv imperijalizma i ambasade SAD i Kvinte ili EU protiv prevarnosti i nedosljednosti i, nadasve, ispred Hrama u Podgorici da objasnimo crnoriscima da „'vako više nemere“.
Nije dogovor - nasiljem na nasilje? Ali, dozvolimo li im da naprave ovaj precedent i nekvalifikovanom većinom derogiraju ustavne odredbe, više im neće trebati zasijedanja jer će za izmjene Ustava biti dovoljna i tri glasa kao nekada za boračku penziju.
Koliko nas ozbiljno doživljavaju, govori bahato razmetanje Kneževića sa svojim junaštvom u Skupštini kada je poput Jočićke prnjao po sali i lomio mikrofone i kompjutere.
Nije mi jasno da se mi nadamo u nekakve izbore u situaciji bezbjednosno izbušene države kojom haraju srpsko-rusko-svetosavski špijuni i kriminalci i njihove pare, i kad se u Šavniku ne može zbog nasilja završiti glasanje za mjesec dana. I kad je DPS za kojega je glasalo 150.000 ljudi anaksios (nedostojan) za bilo kakva koaliranja, a Ura i Dritan dostojni bahatog samovlašća. I da je grđa DPS-ova korupcija od gangstera, špijuna i izdajnika sa frontaških lista.
Osjećam se bijedno. Pariskim nepismenim sankilotima (bezgaćnicima) vatrene govore su držali Mara, Danton, Moteskje i Robespjer, a dva i po vijeka kasnije nama pismenima i solidno odjevenima govore drže, čast izuzecima, romantičari. Od ovoga nema hljeba, ali šetaćemo još. Možda nas napadne policija pa se iz dima suzavca iznenada i neočekivano uzdigne revolucija kao ptica feniks. Oduševio me govornik iz dijaspore, a i čitam divne i odlučne rodoljubive poruke iz dijaspore, pa se ponadam da će se i oni vratiti, kao što se Izrailj vratio iz vavilonskog ropstva, i obnoviti državu. Veći su rodoljubi od nas.
No, ponekad se događaju čuda. Evo, sve ove evropske rukometne velesile imaju više rukometašica nego mi stanovnika, pa naše Lavice ipak im uzmu medalju. Ranije zlatnu, sada bronzanu zlatnog sjaja. Da, ali one su Lavice, a mi – ka šišmiši. Potrebni su odlučnost, trud, vještina i nadasve srce i čelična volja.
Izdajnici crnogorskog puta u Jevropu su svjesni da nikada više neće dobiti većinu koju im je poklonio Amfilohije. Mandić, Pipun i slični bili su sklonjeni od pogleda birača na začelje kandidatske kolone i sada organizovano idu u vanredno stanje kojim bi nas rasturili i posrbili i potopili u beznačajnost. Vidim Raško i SDP se dive Spajiću i Milatoviću. Baš polivalentno: u Ulcinju sa Urom, na Cetinju Demokratama i Urom, a na državnom nivou koketiraju sa DPS ili potencijalno sa „Evropom sad“. Kakav šarm i mudrost. Sreća imamo DPS koji tihuje i kohabituje i čuva stečene pare i gura nas da se valjamo po ulicah i da se u slučaju kakvog haosa nametnu kao demokratsko rješenje i tiho bez kadrovskih i novčanih gubitaka u lister odijelima ušetaju u vlast.
Tu se ne zna ko je u čijoj, ali je moguće stradanje „građanskih i procrnogorskih ekstremista“ i manjinskih stranaka koje su odane svojoj državi. Uostalom, pogledajte BIRN koga je stavio na spisak ekstremista: sve patriote, građanske aktiviste i antifašiste.
Ne sluti na dobro. Poštovani rodoljubi, u svakom slučaju biću uz vas, ali imam pravo na sumnju i nezadovoljstvo.
