Ako želimo da imamo poboljšan uspjeh znači da moramo stvoriti uslove, osnovne škole ne bi trebalo da prelaze više od 600–700 učenika, a način rada sa djecom da se promijeni iz frontalnog i repetitivnog u individualni, samo su neki od zaključaka sa sinoć održane tribine „Crnogorski obrazovni sistem i udžbenici“ koju je u Podgorici organizovala Matica crnogorska.
Bivši ministar prosvjete, akademik Slobodan Backović istakao je da nam nizak nivo funkcionalne pismenosti govori da imamo djecu koja znaju da pročitaju tekst, ali ako ih pitate šta su pročitali, šta to znači, o čemu je tekst, oni ne znaju o čemu se radi.
„Takve djece imamo mnogo. Skoro 50% četrnaestogodišnjaka od kojih 70% ide u srednje stručne škole. Srednje stručne škole su po meni veliki problem, posebno za visoko obrazovanje, jer tamo je 70% djece funkcionalno nepismeno i kako na fakultetu tu djecu mogu da nauče nečemu a da bude funkcionalno dobro? Ako uporedite skandinavske zemlje sa našim zemljama to su egalitarna društva za razliku od nas koji smo kompetitivna. To što daje rezultate u Finskoj kod nas neće dati, jer pazite: u Finskoj se djetetu nikad ne govori da je najbolji, ne pita se za ocjenu, nego koliko si naučio“, navodi on.
Kako dodaje, skandinavske zemlje izdvajaju iz nacionalnog dohotka mnogo više nego mi.
„Prosjek po OECD-e za izdvajanje na obrazovanje je 4,7% bruto društvenog proizvoda. Mi izdvajamo 4,2% ili 4,3%, dok Island izdvaja preko 7%“, objasnio je Backović.
On je podsjetio i da su u jednom periodu vanredni učenici koji su pohađali obrazovanje odraslih vraćeni u škole i time je, kako je istakao, vraćena korupcija u škole.
„Pazite, imate nekih 800 plus koji završe vanredno godinu i imaju pravo da se zapošljavaju i da se upisuju na univerzitet. Za šta smo ih osposobili tim vanrednim učenjem? Samo će dobiti papir s kojim dobiju posao koji neće znati da rade“, objasnio je Backović.
Smatra da bi trebalo razmisliti o povećanju broja učenika u srednjim školama s opštim obrazovanjem, gimnazijalcima.
„Iako smo bili predvidjeli da završni ispit u stručnim školama ne može biti jednak gimnazijskoj maturi, zakonodavci su ih poslije izjednačili i oborili nivo mature i dozvolili upis na fakultet sa završnim ispitom koji po suštini mora da je nešto drugo od maturskog ispita. Na ispitu u stručnoj školi mora da se pokaže i stručnost koju je trebalo da steknu učenici da bi počeli da rade“, kazao je on.
Ukazao je i na problem tržišta rada.
Osvrnuo se i na skraćenje norme, te da je time najviše štete nanijeto predmetima kao što su biologija i istorija, te onima koji kod djece razvijaju kognitivne vještine. To je, kaže, rezultiralo time da djeca u osnovnoj i u srednjim stručnim školama ne čuju ništa o Darvinu i ne znaju ništa o sopstvenoj istoriji.
Predsjednik Udruženja profesora istorije Crne Gore Rade Vujović je istakao da je jedan od najpogubnijih poteza koji možete napraviti – ne poštovati plan i program.
„Profesori jesu obučeni, ali pitanje je hoće li se držati programa. Mi smo došli u situaciju da profesori predaju lične istorije, istorija je postala lična stvar svakog profesora“, rekao je Vujović.
Objasnio je da je to zato što smo mi „društvo koje se ne zamjera“.
„Čini mi se da nismo imali snage i hrabrosti da sprovedemo reforme. Nije problem u zakonima, nije problem u bolonji. Neko je mudar rekao: dajte mi dva čovjeka, glumca i gledaoca i napraviću pozorište. Ja to smatram i za školu – škola su profesor i đak. Ako vi hoćete da proizvedete nešto, vi ćete na ledini toga đaka naučiti da bude neko ko će da se raznese i bude terorista ili da upravlja avionom. Tu suštinu mi trideset godina nemamo“, rekao je Vujović.
On se osvrnuo i na opštu sliku obrazovanja u današnjoj Crnoj Gori.
„Bio sam frapiran činjenicom da smo na popisu od jedne države u kojoj je vjernika bilo desetak posto došli do države koja meni, pravo da vam kažem liči, na Avganistan jer imamo 2,5% ateista. Ta slika u stvari govori šta smo mi učinili u obrazovanju, šta smo učinili u kulturi. Od štrikova za Brisel mi smo zaboravili da mislimo svojom glavom i čini mi se da sve to što je rađeno jeste jedan veliki promašaj i to je ono što je okvir“, rekao je Vujović.
Profesor sa Fakulteta za crnogorski jezik i književnost Aleksandar Čogurić je govorio iz pozicije jednog od autora udžbenika i osvrnuo se na naziv predmeta koji u sebi ima četiri jezika.
„Taj naziv predmeta je bio stvar političkoga momenta zbog drugih ciljeva i morao je predmetni program to slijediti. Teško je i programom i udžbenikom ispratiti taj naziv, ali ono što što sam siguran, učenik od početka do kraja može da razumije jezik kao sistem, a obilježja ta četiri jezika je vrlo teško predstaviti, pogotovo što je to od najranijeg uzrasta. Mi odrasli teško možemo te posebnosti jezičke shvatiti; to su četiri jezika, ko prihvatio – ko ne prihvatio“, kazao je Čogurić.
Svi su, kaže, potekli od staroslovenskoga pa su se jezici razišli, formirali vremenom.
„Bitno je da shvate jezik kao sistem, strukturu jezika i mislim da to udžbenici prate u jednom vrlo korektnom obimu“, objasnio je Čogurić.
Dodao je da je obrazovni sistem vrlo složen sistem u kome učestvuje čitavo društvo.
Medijatorka tribine bila je novinarka i teoretičarka književnosti Jelka Malović.
