Zubački sir

Petar i Marko su od djetinstva bili iskreni prijatelji, razmijeniše riječi, oće li bit vode i kt će se jaža čistiti, oće li imat masline itd. Stigoše u donje Ivojće, nemaše junaka doma, no sama Niko­jca, koja ik dočeka samo kako su Ivoići umjeli. Sjedoše na balkon, pod nečesou lozu, bješe lijep dan. Tada su Ivojći bili u zajednici. 

Marko Ilin Vukotić

Utoliko dođoše Niko i Petar, Niko­jca izvadi znamenit, bijeli kako karta aljamet sir da Marko mezi uz murvovu rakiju. Zavika Jana Petra Mila Stanišina „UJ, UJ, UJ“ , orlo diže kokošku, spuštio se sa Melice, vragoi ga destrega­li“. Nikojca reče „sve zlo š njom“. Dok je priča tekla, pozdravljanje, zdravice i ujkanje trajalo, u Ilije je proradio galjufluk koji je nasli­jedio po Marka Ilinoj ujčevini od Miloićak, Andra Perova raca. 

Željka i Ilija Markovi Vukotić

Ilija opua sir, osta pjat prazan, ka da ga je je orlo diglo uz kokošku. Marko nije ni ufatio jedan bokun sira. Kt viđe da Nikojca donosi drugi sir jošt veći, Ilija ufati još dva boku­na. Marko se namrgodi i priđe vakta se diže i krenu. Zaustajali su ki, ali ki ne mogaše zausta­jit. Jedino je Marka Božo Babica ufatio za rukav da svrati, ostao mu je rukav u ruke, a košulja nije bila vetka no nova novicata. 

Jana Ivanova, Petar Iva Kapetanova i Petrojca, Ivo i Anto Ivović, Mara Petra Jakobova, Petar Jakobov, Petar Marka Božova i Petrojca, Marko Božo, Anka Markova, Jana Ivova, Jana i Olga Petra Ivova

Marko ne progovaraše, a Ilija za njim, ka pule za materom, u stra­hu da Marko ne ubere nečesou šipkoinu i izfrska mu guicu. Kt pasaše kuću Petra s mosta i progovoriše dvije tri sa Anđušom, ona pomenu da je te godine bio Tomo Ilin iz Amerike i da je krenula naiše no je netko uz put pitao „ge si krenula, Anđe“? Ona reče „idem kod Ilije Ivova žene da rekne onome Tomu da me uzme“. 

Marku poslije šale sa Anđušom prođe srditost i reče Iliji, „što mi učinje, moje dijete, zastrami nas i okide obraz, izjede dva sira po po kila u Ivojće, čepak te, ćušnuh te nogom ispod taulina a ti na­valio i iješ jošt“. Ilija viđe da je namrgođenost pasala i da nema onih mrski na čelo pa reče vrago­lasto, „mislio sam da me ćuškaš da uzmem jošt“. Marko se nasmi­ja i sve shvati kao šalu. Već su Be­goe i Grandojcu prošli, opasnost je čekala kod kuće Mua Zekova od stalno dežurnih zagara. Marko ufati draču od presla i pasaše tamo nizdo. Niz diblju maslinu je i dalje visio fener što je Rodo Ja­kobov objesio kada je zubačka om­ladina išla u kino, a tamo nije bilo mjesta za fener zubački. Vidješe i Stanu Marka Andra Perova, uz kratko zaustavljanje nastaviše pud Pristana.

(Tekst je preuzet iz „katkadnika“ Zupci Times jedinstvenog elektronskog magazina ne samo za barske okvire koji objavljuje redakcija na čijem je čeluIlija Markov Vukotić. Ove zavisne novine po cijeni daj šta daš,, kako ih izdavač i uredništvo reklamiraju, i sada su „upakovane“ u PDF format , na četiri stranice, i distribuiraju se elektronskom poštom. Od samog početka, Zupci Times objavljuju zapise o zavičajnoj istoriji, tradiciji, receptima, vicevima, izrekama i lokalnim legendama, i to na arhaičnom jeziku koji se u ovoj reviji brižljivo baštini od prvog broja.)