Da je ovo Fejsbuk status i da sam željan lajkova sad bih pisaniju počeo onom čuvenom pričom kako su ''dolazili prvo po jedne, pa druge, pa treće, a ja sam ćutao i onda su na kraju došli i po mene, a nije imao ko da mi pomogne''.
Iako je ta priča odavno izlizana što se tiče nas Crnogoraca, ona je, što je najgore, i veoma istinita. Mi to najbolje znamo, jer smo je ponavljali hiljadu puta. Ponavljali, upozoravali, molili... ali džaba sve to kad nije imao ko da čuje. Za ove po koje sad dolaze, onomad smo bili plaćenici mafije, saradnici diktatorskog režima i sve ostalo najgore što vam može panut na pamet.
Izguraćemo i ovu nesreću, i bez njih, jer nam takvi nisu nikad ni trebali
I sad su počeli da dolaze. I ja ne mogu da sakrijem smijeh koji me uhvati kad vidim da danas ''puca'' po nekom od na primjer podržavaoca litija. Sjećam se samo te opčinjenosti sa tim, kako su onda zborili, ''emancipatorskim pokretom'' i suzama pomirenja oca Gojka. Kako su onda bili radosni i veseli jer se ''dešava narod'', pa se onda desio 30. avgust i crne zastave sa mrtvačkim glavama.
I tada su bili opčinjeni i ćutali i pravdali sve onime ''neka malo izduše, trpjeli su trides' godina''. Pa su ćutali kad su se proganjali Crnogorci i crnogorska inteligencija. Ćutali i kad su se raskopavali temelji države.
I eto, u procesu ispuvavanja četnika došlo je do toga da i ''revolucija'' počne da jede svoju đecu. I na red su došli oni koji sad kukaju za stanjem u koje se Crna Gora našla, a svoj doprinos sunovratu ne pominju. A taj doprinos je enorman. Da ne rečem da je bio presudan da sila mraka dobije taj minimalni procenat više na tim izborima.
Svi ti relativizatori i abolicionisti četništva, sakriveni iza građanske priče, ništa su drugo nego saradnici uništenja Crne Gore i glavni krivci za stanje u kojem se ona nalazi. Počevši od Abazovića i njegove partije, njenih funkcionera, članova i glasača, pa završi do raznih kolumnista, komentatora, Fejsbuk boraca za razne ciljeve i ostalih.
I još niđe ne pročitasmo da je neko od njih rekao: ''Ljudi, pogriješio sam''. Nit ćemo ikad pročitati. Zato ni ne vidim poentu branjenja bilo koga ko je na vrijeme bio upozoravan što će se desiti i sa kime se tikve sade.
Bez priznanja i pokajanja nema naprijed. Ne duguje se to ni meni, ni mojim istomišljenicima ni bilo kome živom. Duguje se Crnoj Gori. Izvinite se njoj jer ste podržali one koji su radili, a i dalje rade na tome da je nema. Izvinite se sebi, jer ste i sebi jamu kopali.
Svi ti relativizatori i abolicionisti četništva, sakriveni iza građanske priče, ništa su drugo nego saradnici uništenja Crne Gore
I da, meni je sve to smiješno, što od muke što od istinskog zadovoljstva kad gledam kako se sada komate između sebe. Od muke, jer nažalost sve te ''ekskurzije'' raznih likova i likuša koji su se ''pravili pametni'' i izabrali pogrešnu stranu u momentima kad je trebalo da se brani država, na kraju plaćaju Crna Gora i Crnogorci.
No neka, plaćali bi i da njih nema. Izguraćemo i ovu nesreću, i bez njih, jer nam takvi nisu nikad ni trebali. Mada, danas su svakako korisni, jer možemo uprijeti prstom u svakoga od njih i reći im: ''Jesmo li vam rekli?!''.
