Nadolazeći lokalni izbori u glavnom gradu ovih dana najavljuju neke nove koalicije, čiji je jedini imenitelj onaj goli, bezobrazni i sramni interes. Ničega ostalog tu nema, osim naravno straha od gubitka pozicija.
Ove najavljene koalicije kao da se pripremaju za dugu i hladnu zimu. Znate ono kada jaki mraz stisne pa se u istoj jazbini nađu vukovi, lisice i zečevi. Dobro, može ne baš vukovi, ali lisica i zečeva ima koliko hoćete i onako na gomili jedni drugima griju leđa.
Ili, šta bi rekao Miroslav Krleža: „U gomili smrdi, ali je makar toplo“.
A, biće toplo ukoliko se nakon izbora bude imalo dovoljno glasova za ponovno formiranje vlasti, pa neka smrdi koliko god bude moralo. I do sada je smrđelo i u simboličkom i u stvarnom (neispražnjenom) kontejnerskom smislu.
Bošnjačka stranka (ona stara sa četiri B), Nova srpska demokratija vojvode Mandića, krnji i trenutno veoma razgradivi PES Milojka Spajića i non grata Demokrata kojima mir više nije nacija, u ozbiljnim su pregovorima oko formiranja predizborne koalicije.
Što bi rekao kolorizovani Tolstoj - Svaka srećna pratija srećna je na isti način, dok svaka partija sa problemom ima probleme samo na svoj način.
Bošnjački siraci
Bošnjačka stranka je na prošlim parlamentarnim izborima dotakla izborno nebo. Broj glasova koji su osvojili iznenadio je mnoge, lidere BS najviše. Oni su kao i na svim dosadašnjim izbornim procesima radili kao i na prethodnim parlamentarnim – većinom ništa.
Uradili su ono šta im je jedino bitno i u čemu se ogleda praktično cijela kampanja - aktivirali su svoje nepresušne izvore finansiranja iz dijaspore. Tu i tamo napravili neki predizborni skup, obećali mnogima da im se obavezno jave čim „mali“ diplomira i to je manje-više sve.
I onda ih je dočekao ničim izazvani izborni rezultat. Rezultat koji je bio uslovljen velikim brojem faktora na koje oni kao partija niti jesu, niti su umjeli uticati.
97„Slobodan pad“ partija koje su tradicionalno glasali pripadnici islamske vjere, i Bošnjaci i Muslimani, SDP-a i SD-a uslovio je da se veliki broj tih glasača našao bez matične partije i glavnog izbora, a Bošnjačka stranka se tu našla kao logičan i praktično jedini izbor.
Međutim, nakon što su dotakli nebo, pad je bio neminovan. Ervin i ekipa odlučili su da zarad nekoliko ministarskih namještenja zaborave na sve principe ne kojima je njihova partija osnovana i uđu u crno-crnu vladu. Čak su prešli i preko nekih postulata koji su mnogo iznad partijskih, a kako nisu baš svi glasači mogli (a ubijeđen sam da većina ne bi ni prihvatila) biti izabrani na ministarske pozicije, reakcija je bila veoma žestoka.
Pogotovo su žestoko reagovali oni koji ih godinama finasirali. Odlučili su da ih stave na crnu listu, kao rekcija na to je i urgentni ulazak u formiranje nove bošnjačke stranke.
Sve ovo, a plaćale su se i neke ankete u međuvremenu, Ibrahimoviću i drugovima dalo je do znanja da su ispod cenzusa u glavnom gradu.
Najavljena koalicija je jedini mogući spas od opšteg poniženja i gubitka pozicija, a ko će prije pomoći u muci od onih čije ste ruke oprali par nedjelja ranije. Sada su njihove ruke na redu. Pa, neka je sa srećom u oba doma.
Daleko je do pipuna
Nova srpska demokratija Andrije Mandića, koja je cijelu vječnost član i oslonac koalicije, antipodno nazvane Demokratski front, takođe se našla na ledini, ovoga puta zetskoj ledini. Njegov „ratni“ drug Milan Knežević, čiju su partiju smatrali manje bitnom ili čak beznačajnom u toj koaliciji trenutnih i vječitih beogradskih insteresa, shvatio je da nešto nije u redu.
Njegov DNP na svim anketama posljednjih godina bilježi rast u odnosu na Mandićev NSD, a on, Milan, nikako da postane neko bitan. Tu je kada treba ispričati neku seosku pošalicu ili sklepati neku čobansku pjesmicu-sprdalicu, ali ništa više od toga. Sa Mandićem se pregovara, pominju ga na „onim tamo“ bitnim mjestima, bitniji je puno na onom „tamo daleko“ divanu... a on, Milan, ništa. Vojvoda postade i predsjednik parlamenta, a on, Milan, opet ništa.
Ali, nije on, Milan, glup. Sabrao je par brojeva i shvatio da je pozicija njegove partije značajno jača od pozicija koje pokrivaju i odlučio je da od sada ide samostalno. Pa će se nakon izbora, kada se prebrojimo, pregovarati. Još da se Zeta nije otcijepila, bio bi Milanov DNP jesenja senzacija u Titogradu. Ovako je pitanje da li će rizikovati ili će nastaviti da glumi da je sve u redu.
E, sada se presabrao i Andrija i shvatio da bez glasača DNP-a, tri-četiri procenta njegovog NSD-a neće nimalo lijepo izgledati, možda čak toliko da ga i Spajić liferuje iz Vlade. Na narednim parlamentarnim izborima bi već bio konačni kraj te partije čija je skraćenica sasvim slučajno slična kao i partiji Milorada Dodika. Baš slučajno.
Paf paf - tras
Pokret Evropa sad će, velike su šanse, ući u političku istoriju kao jedina politička partija koja je za manje od dvije godine uspjela da se formira, osvoji predsjedničke i parlamentarne izbore i da se samouništi.
Svakoga dana stižu vijesti da neko do bitnih kadrova napušta ovaj pokret. I svi oni, kao po naredbi, istog trena otpočnu sa opštom osudom svih dosadašnjih odluka, rada i politike PES-a i njihovog lidera Spajića.
Ovo je toliko učestalo da čak ni veoma aktivni i čini se i uživljen u ulogu, Čarapić ne stiže da ih sve politički verbalno „popljuje“.
Sve ono šta Jakov kaže o Milojku je istina, istina je i ono šta Milojko kaže o njemu. Isto je tako velika istina i ovo šta im spočitava Milović, ali nije neistina ni ono šta oni njemu govore. Ne laže ni tetka, ne laže ni Hot, ma ne laže niko. Sve što kažu jedni o drugima vam je živa istina.
Isto kao što je istina da je ova predizborna koalicija vještačko održavanje političkog života. Na kraju će ipak neko morati da ugasiti aparate. Obično to budu đeca.
Šengen je naša granica
Konstantno opadanje podrške Demokratama evidentno je već u nekoliko posljednjih izbornih ciklusa. Od velikih najava pomirenja, partije koja će sabirati a ne razdvajati, koja će biti vezivno tkivo za sve, partije koja nema naciju, došli su veoma brzo do partije koja nema pasoš.
Ili, što bi se ono reklo - „Provaljeni ste“.
Najava da će nakon lidera Bečića vizu za Hrvatsku izgubiti i ministar vojni Krapović šalje jasnu i preciznu poruku - više niste politički faktor na koji Evropa računa. Nepoželjni ste.
A kako su uspjeli da od najozbiljnije opcije zapada za nasljednika DPS-a, i žestoko protežirane partije svih evropskih diplomata, došli do ove situacije nepoželjih i „zabranjenih“ neka vide među sobom.
Samo se nadamo da će to proći bez velike galame, vatrometa i zapaljivih govora u kojima se pominje i Milutin i Šćepan i Domagoj i Edin i Leka... i, naravno, Aleksa.
Ali, da sačekamo izbore, taj veliki praznik demokratije, na kojima će svaka zvijer pokazati trag, jer što reče veliki Francis Bacon – Istina je kćerka vremena a ne autoriteta.
