Saglasan sam da profesori imaju beneficije i privilegije. I treba da ih imaju. One se ogledaju u platama i u položaju koji imaju i treba da imaju u društvu. To je sasvim u redu. Ipak, treba da znamo da profesori to stiču preko svojih naučnih referenci. Svih ovih godina kredibilitet njihovih naučnih referenci je veoma sporan, ističe dr Vladimir Pešić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u razgovoru za Portal Analitika..
Dr Pešić dodaje da je konačno vrijeme da UCG poštuje međunarodne standarde te da će za pojedine profesore i univerzitetske jedinice, tranzicija u koju su već ušli univerziteti u regionu, biti bolna. Sagovornik Portala Analitika smatra da nijedan fakultet nije „lična prćija“, iako smo, kako kaže, „ovih godina imali doktrinu na UCG da je ta institucija izdijeljena na feude“.
- Postojali su fakulteti na kojima se tačno znalo ko je kapo i kome idu pare. Mislim da je to nešto što treba da pripada srednjem vijeku a ne jednom savremenom univerzitetu. Univerzitet treba da vodi politiku podjednakog razvoja svih jedinica, i siromašnih i bogatih fakulteta, i mislim da je to nešto oko čega ne treba da bude spora, kaže predsjednik Naučnog odbora UCG.
ANALITIKA: Ovih dana u javnosti je aktuelan spor koji se odvija na relaciji Univerziteta Crne Gore (UCG) i Ekonomskog fakulteta. Kako Vi, kao predsjednik Naučnog odbora UCG, vidite ovaj problem?
PEŠIĆ: Mislim da problem o kojem govorite, između uprave Univerziteta Crne Gore i Ekonomskog fakulteta, postoji odavno. Rekao bih da je u pitanju jedan zamrznuti spor, koji traje već duže vrijeme, zadnjih desetak godina. Problem je u tome što apsolutno niko do sada nije htio da uđe u njegovo rješavanje. Da li su se ljudi bojali reakcije ili nekih drugih stvari, to ne znam. Očigledno je bilo vrijeme da se neke stvari pokrenu. Ovaj sukob definitivno ima nekoliko pozadina.
Prva je nepoštovanje zakona o kome je govorila rektorka Radmila Vojvodić. Predstavnici Ekonomskog fakulteta su na Senatu potvrdili da za njih nije sporno da kolega Milivoje Radović više nije dekan i da su svjesni da se radi o spornim stvarima kada je u pitanju upis studenata, utvrđivanje ugovora za saradnike i slično. Apsolutno su saglasni sa upravom Univerziteta da tu nema spora. Problem je u tome što su smatrali da to treba riješiti dogovorom, ispod žita, bez ovakvih smjenjivanja… To je bila praksa koja je do sada rađena. Postoje mnoge nepravilnosti koje su do sada rađene, u prošlim mandatima. One prosto nikada nisu završene do kraja, nego je sve završavano, kao što sam rekao - nekim poludogovorima ili dogovorima.
Dobrim dijelom je dio otpora koji se javio, ovo govorim kao predsjednik Naučnog odbora, nastao zato što su nova rektorka i uprava pokrenuli pitanje naučnih referenci. Mislim da se veliki broj profesora i saradnika toga uplašili. Uplašili su se priče o nauci i pitanja njihovih referenci. Saglasan sam da profesori imaju beneficije i privilegije. I treba da ih imaju. One se ogledaju u platama i u položaju koji imaju i treba da imaju u društvu. To je sasvim u redu. Ipak, treba da znamo da profesori to stiču preko svojih naučnih referenci. Svih ovih godina kredibilitet njihovih naučnih referenci je veoma sporan.
ANALITIKA: Na osnovu čega se određuje nečije naučne reference? Možete li pojasniti konstantaciju da je kredibilitet naučnih referenci nekih zaposlenih na UCG sporan?
PEŠIĆ: Danas u nauci imamo standarde i pozicija jednog univerziteta u svijetu se određuje na osnovu broja naučnih radova publikovanih u časopisima koji su kao takvi prepoznati. To su međunarodne baze kao što je SCI (Science Citation Index), SSCI (Social Science Citation Index) i tako dalje. Na osnovu toga se utvrđuje pozicija univerziteta u svijetu, te se i vrednuje diploma koja dolazai sa jednog univerziteta. To je ono što univerzitetu daje mjesto i položaj. Bilo kakva priča, javni časovi, studentski buntevi - iako prema kojim imam respekta - nije ono što određuje poziciju univerziteta. Smatram da je konačno vrijeme da se 2015. godine Univerzitet Crne Gore vrati svjetskim standardima i da uđe u priču o standardizaciji. U tu priču su ušli svi univerziteti, od Kandahara do Moskve.
Kolege sa Ekonomskog fakulteta su svih ovih godina praktično bili oslobođeni od pisanja naučnih radova. Birali su se u najviša zvanja pri čemu apsolutno nisu imali nikakve naučne radove. To je posebno iritiralo mnoge ljude na UCG.
Dolazim sa Prirodno-matematičkog fakulteta i bavim se naukom. Imam i nastavu, ali takođe i nauku. Vjerujte mi da ako je ko uznemiren svim ovim što se dešava, to je veliki broj univerzitetskih jedinica koje imaju relativno male plate.
ANALITIKA: Govorite o niskom primanjima. Međutim ovih dana se u medijima mogu pročitati informacije o platama profesora koje se kreću i do nekoliko hiljada eura...
PEŠIĆ: Običan građanin Crne Gore dobija predstavu da svi profesori na UCG imaju takve zarade. To nije istina. Najveći broj zaposlenih na univerzitetskim jedinicama ima plate koje se kreću od 400 eura, koliko imaju saradnici u nastavi i doktoranti, do 700 ili 800 eura koliko imaju redovni profesori. Dobija se ružna slika o Univerzitetu.
Na Univerzitetu Crne Gore postoji i nauka. Potpuno je pogrešna percepcija u Crnoj Gori da ovdje nema nauke. Na velikom broju prirodnih i tehničkih nauka postoje pojedinci koji se bave naukom, koji to rade zato što imaju obavezu a pri tome su im jako male plate. S druge strane imate neke univerzitetske jedinice čije se plate kreću, od 3.000 ili 4.000 eura. Za mene je to nevjerovatno i strašno. Pri čemu ti ljudi nemaju naučne reference. Mislim da se osnivanjem Naučnog odbora pokrenula ova priča. Vidjećemo koji su to uslovi - da bi neko postao redovni profesor ili vanredni profesor ili da bi mogao da brani doktorat.
ANALITIKA: Osim Ekonomskog fakulteta ovih dana se pobunio i Filozofski fakultet. Kako komentarišete otpor na toj univerzitetskoj jedinici?
PEŠIĆ: U Nikšiću je zahtjev studenata bio da Duško Bjelica i uprava Univerziteta ne stopiraju doktorske disertacije njihovih kandidata. Vjerujte mi, stopirao sam na posljednja dva Senata 20 doktorata sa Filozofskog fakulteta jer su svi radovi koje su oni objavili, objavljeni u sumnjivim časopisima koji se nalaze na tzv. crnim listama. To su časopisi gdje ljudi pošalju rad, plate između 1.000 do 2.000 eura i poslije tri dana dobiju dokaz da će taj rad da bude objavljen. Umjesto da se sa Filozofskog fakulta umjesto potrude da radove objave u poštenim časopisima, oni nađu 1.000 ili 2.000 eura da plate iz svog džepa, kako bi publikovali u pomenutim časopisima, a pri tome nanose štetu i Univerzitetu i sebi.
Dok budem na ovoj poziciji, apsolutno će se poštovati nauka i trudićemo se da uradimo kontrolu naučnih referenci i mogućih plagijata, jer će se vjerovatno i oni otkriti. Uspostavićemo standarde.
Postoji ogroman otpor, prvenstveno kolega sa Ekonomije, da se uđe u proces nauke. Ipak, nauka je nešto što ide sa nastavom. To je obaveza, iako ljudi sa društvenih i humanističkih nauka smatraju da treba da budu oslobođeni od nje. Niko ne treba da bude oslobođen nauke. Često se čuje u medijima floskula koja se ponavlja a odnosi se na broj naučnih radova rektorke Radmile Vojvodić. Na Univerzitetu postoje umjetnički fakulteti, koji se bave umjetnošću a ne naukom. Oni svoj kvalitet dokazuju brojem pozorišnih predstava, filmova, ostvarenih izvedbi i tako dalje.
ANALITIKA: Sa Ekonomskog fakulteta je došlo obrazloženje da se SCI lista ne odnosi na oblast ekonomskih nauka, već da su za to oblast referentni neki drugi časopisi i liste.
PEŠIĆ: Ukupno postoje četiri liste. Kolege sa Ekonomije mogu da objavljuju na SSCI listi, ali njihovih radova ni tamo nema. Obično u žargonu za sve četiri liste kažemo SCI lista, ali ključno je da radova ekonomista – nema! Vodim evidenciju i radim kontrolu svih radova, i to u posljednja dva, tri mjeseca, i došao sam do zaključka da kolege sa Ekonomskog fakulteta nemaju nikakvih naučnih radova publikovanih radova na bilo kojoj od ove četiri liste. Ni SCI (Science Citation Index), ni SCIE (Science Citation Index Expanded), ni SSCI (Social Sciences Citation Index Journal List), ni A&HCI (Art and Humanities Citation Index). Prosto nemaju.
Običan građanin Crne Gore teško razlikuje ove liste, ali ono što je najvažnije jeste da su u pitanju četiri grupe – časopisi koji imaju imapkt faktor (impact factor), odnosno časopisi na osnovu kojih se vrši rangiranje. Kolege sa Ekonomije nemaju radova ni u jednoj grupi. Za njih naravno postoje časopisi relevantni za oblast kojom se bave.
U svakoj oblasti nauke postoje relevantni časopisi i ja svaku oblast nauke smatram značajnom. Danas praktično nemate nijednu oblast nauke u kojoj nemate i časopise i konkurenciju itd. Ako ne postoji časopis onda to znači da to nije nauka. Kolege nemaju radova i to je ono što je žalosno.
ANALITIKA: A kako je moguće da profesori i saradnici sa Ekonomskog fakulteta nemaju objavljene naučne radove?
PEŠIĆ: Podsjetiću da je za izbor u zvanje Statutom propisano da treba da se imaju naučni radovi. Svih ovih godina mi smo imali nevjerovatne slučajeve da se ljudi biraju u zvanje redovnog profesora pri čemu nisu imali nijedan rad na engleskom jeziku. U određenom periodu, što je bilo nevjerovatna banalizacija, smo zahtijevali samo jedan rad na engleskom jeziku i to objavljen bilo gdje. Pri čemu smo davali uslove i da ga objave u Novom Pazaru, Kragujevcu, Nišu… To je postala banalizacija nauke i mislim da je to nešto što Univerzitet neće voditi naprijed.
Standardi postoje i tu bolnu tranziciju imaju svi univerziteti u okruženju. Konačno je vrijeme da i crnogorski Univerzitet uđe u to, jer je to, kao što sam rekao, standard. Kolege sa Ekonomije imaju veliku mogućnost i veliki broj časopisa i baza gdje mogu da objavljuju svoje radove, kao i njihove kolege iz Beograda, Zagreba, Niša, ali i iz drugih manjih univerzitetskih jedinica sličnih nama. Pomenuti ekonomski fakulteti apsolutno su veoma uspješni, i sa uspjehom kombinuju nastavu i nauku, ali i neke druge aktivnosti.
Dao sam predlog na Senatu, da se konačno uvedu kriterijumi za mentore na doktorskim studijama. Do sada nismo imali nikakve uslove za mentore i posledica toga je veliki broj mladih ljudi koji upišu doktorske studije i koji ne mogu da dobiju kvalitetne mentore koji bi ih naučili što su naučni radovi i gdje i kako treba da ih objave. Bili su prepušteni sami sebi. Zato skoro na svakom Senatu vratimo sve sa društvenih i ekonomskih nauka. Primjeri su nevjerovatni. Jedan od primjera koji dolaze sa Ekonomskog fakulteta je i gospodin Šehović, koji je bio angažovan kao saradnik. Ljudi su pokušavali da prođu sa doktoratima na Senatu pri čemu su imali par saopštenja objavljenih od strane neke nevladine organizacije iz Ulcinja. Nevjerovatne stvari. Na žalost ovih mladih ljudi, doktorati su vraćeni a upravo zbog toga što im nisu obezbijeđeni dobri mentori. Nadam da ćemo osnivanjem Naučnog odbora i njegovim radom uspostaviti praksu i standard. Vidjećemo da li se kolege sa Ekonomije mogu prepoznati kao mentori. Ako oni ne mogu da budu mentori vjerovatno ćemo naći nekoga u okruženju ko može da bude mentor tim mladim ljudima.
ANALITIKA: I novi Zakon o visokom obrazovanju sada prepoznaje plagijat. Da li ste do sada naišli na neki naučni rad koji je plagijat i da li ćete predložiti oduzimanje zvanja i titule stečene plagijatom, što Zakon i predviđa?
PEŠIĆ: Potrudićemo se da što prije krenemo u proces kontrole. Već smo počeli da kontrolišemo publikovanje u sumnjivim časopisima jer postoje standardizovane liste časopisa koji su sumnjivi. Nadam se da ćemo krajem ove godine izaći sa činjenicama i predstaviti broj radova koji su ove godine ostvareni sa Univerziteta Crne Gore ostvarili, upravo publikovanjem u poznatim svjetskim časopisima, kako bi crnogorska javnost dobila korektnu informaciju da nije sve crno na Univerzitetu, da nauka radi, da postoje naučni pojedinci i da postoji veliki broj naučnih radova što definitivno UCG ne svrstava na dno liste univerziteta po kvalitetu, kada je riječ o regionu, već među boljim. Tvrdim ovo na osnovu onoga što sam do sada pregledao.
Problemi kao što su plagijati i publikovanje u sumnjivim časopisima, nije nešto što pogađa samo nas. Ako pogledate okruženje uvijek ćete naći takve primjere. Nije to specifično samo za nas već i za region, čak i za Evropu. Trudimo se i upravo organizovanjem ovog Naučnog odbora ušli smo u taj proces. Znam da je to izazvalo ogroman otpor, prvenstveno na Ekonomiji, a zatim i na Filozofskom faultetu. Da li ljudi imaju strah - to ne znam. Ipak vjerujem da je to jedan od veoma značajnih uzroka i ovog sukoba. O tome se ne priča mnogo, jer je veoma ružno reći da ljudi ne žele da se otkrije njihov naučni doprinos i slično. Znam da postoji ogroman otpor i da su mnogi, ne uplašeni, ali im smeta ovo što se radi. Mogu da kažem da ćemo mi nastaviti da radimo i da će svi mogući plagijati i sve nepravilnosti koje budu nađenje biti dostupne i javnosti.
ANALITIKA: Ušli ste u pozadinu i korijene sukoba i otpora. Kako po Vašem mišljenju treba riješiti aktuelne nesuglasice?
PEŠIĆ: Ono što je najbitnije jeste da sve treba vratiti u institucije. Meni je jako žao što je Univerzitet dobio ovoliko negativne pažnje u medijima, svih ovih dana. Žao mi je ako sve ovo uđe u neki domen politizacije jer je to nešto najgore što bi se moglo dogoditi ovom Univerzitetu. Vjerujem da to nije sukob koji treba prenijeti na taj nivo. Iznenađen sam učešćem i nekih drugih figura iz crnogorske javnosti, počev od gospodina Balše Brkovića koji bi trebao da se bavi onim čime se bavi a ne da ulazi u proces potpirivanja vatre na UCG. Tu postoje dvije stvari. Zakonska - mislim da prije svega treba ispoštovati zakon. Takođe, treba ići na podizanje kvaliteta nauke i studija. Mislim da studenti treba da reaguju ali kroz institucije koje imaju. Mislim da ne treba da se uđe u proces banalizacije nauke, mislim na studente Ekonomije i njihov komentar na naučni rad profesora Bjelice. Mislim da su dobrim dijelom naši studenti izmanipulisani u svemu tome. Pogotovo studenti Ekonomskog fakulteta. Vjerujem da ćete dobiti drugačiju percepciju studenata koji su na tehničkim i prirodnim naukama. Relativno skoro sam i sam bio student, apsolutno imam sluha za njihov stav prema svemu što se dešava. Najvažnije je da se sve vrati u institucije i da svi radimo na podizanju kredibiliteta ove institucije. Strasti treba da se stišaju, ali ne da dogovorima iza leđa i pokušajima pravljenja nekih dilova. Mislim da zakon treba da bude isti za sve i da ako neko pogriješi treba da odgovara.
ANALITIKA: Sa Ekonomskog fakulteta je stigao zahtjev da jedan od prorektora na UCG treba da dolazi sa društvenih nauka. Kako komentarišete taj zahtjev?
PEŠIĆ: Mislim da je to u nadležnosti uprave UCG. Rektorka ima pravo, kao i svaki menadžer u svijetu kada bira svoj tim, da napravi tim i kaže koga želi u njemu, sa kim želi da radi. Ja ne mogu nikome da dajem sugestiju koga želi da vidi u svom timu a koga ne. Sam učestvujem u projektima i biram naučni tim. Veoma sam osjetljiv kada mi neko sugeriše koga treba da stavim u tim. Ljudi zavređuju mjesto u timu na osnovu znanja, kvaliteta i povjerenja onoga ko stvara tim. Vjerujem da bi se moglo naći mjesto za prorektora koji dolazi sa društvenih nauka, ali treba imati na umu da na UCG postoji veliki broj različitih nauka. Jako je teško očekivati da će svaka od tih nauka imati svog „zastupnika“ u timu rektorke.
ANALITIKA: Polemika se vodila i oko finansija. Zaposleni na Ekonomskom fakultetu smatraju da je 20 odsto koliko izdvajaju za „zajedničku kasu“ dovoljno i da je time ispunjen princip solidarnosti.
PEŠIĆ: Ono što mogu reći jeste da je UCG jedinstveno pravno lice i Ekonomski fakultet nije poseban. Zgrada u kojoj rade i u kojoj se održava nastava pripada Univerzitetu. Plate koje profesori i saradnici primaju dolazi iz budžeta UCG. Osnovna plata ide iz tog budžeta a onaj dodatak koji se pominje u medijima do 4.000, uzimaju na račun školarina koje uplaćuju studenti. Još uvijek je aktuelna finansijska kriza i budžet državnog univerziteta je značajno smanjen. Mogu reći da je nastava na mnogim univerzitetskim jedinicama, osim Ekonomskog i Pravnog fakulteta dovedena na ivicu mogućnosti da bude održana. Za prirodne i tehničke fakultete, koji nemaju toliki broj studenata, potrebna su mnogo veća materijana ulaganja. Na Elektro-tehničkom fakultetu potrebna su veća materijalna izdvajanja jer se predavanja i vježbe izvode u laboratorijama, tako je i na Prirodno-matematičkom fakultetu. Na Ekonomskom fakultetu nisu potrebna ta izdavajanja jer se nastava i naučna istraživanja ne obavljaju u laboratorijama.
Ponavljam da se pozicija univerziteta u svijetu određuje po broju naučnih radova, a na osnovu te ocjene se utvrđuje i koliko diploma tog univerziteta vrijedi. Mislim da Ekonomski fakultet ima ogromnu korist od drugih univerzitetskih jedinica jer upravo one svojim naučnim radom doprinose da UCG ima kakvo takvo mjesto u svijetu i u regionu. Na osnovu toga se i određuje vrijednost diplome. Ne samo vrijednost Ekonomskog fakulteta nego uopšte. Studenti dobijaju diplomu UCG a ne samo Ekonomskog fakulteta. Studenti od toga imaju korist. Bilo bi neodgovorno očekivati od uprave Univerziteta da nekim fakultetima koji su „siromašni“ onemogući da održavaju nastavu. Svaka institucija će naravno brinuti o svojim jedinicama. Taj novac studenti su uplatili UCG a ne Ekonomskom fakultetu i Milivoju Radoviću i profesorima. Nijedna fakultetska jedinica nije privatni feud ili nečija lična prćija. Na žalost svih ovih godina smo imali jednu doktrinu koja je postojala na Univerzitetu da je UCG bio izdijeljen na različite feude. Postojali su fakulteti na kojima se tačno znalo ko je kapo i bos, kome idu pare. Mislim da je to nešto što treba da pripada srednjem vijeku a ne jednom savremenom univerzitetu. Univerzitet treba da vodi politiku podjednakog razvoja svih jedinica, i siromašnih i bogatih fakulteta, i mislim da je to nešto oko čega ne treba da bude spora.
Ostatak o kome govore sa Ekonomskog fakulteta, onih 55 odsto ide za plate, tj. u džepove profesora. Da budemo iskreni, on ne ide za poboljšanje nastave niti za bolji položaj studenata. Novac koji se koristi za poboljšanje nastave i za studentski standard dolazi sa UCG. Sav taj ostatak završava u nečijim džepovima. Zahtjev studenata je da 100 odsto njihove školarine završi u džepovima profesora koji su tamo angažovani! To je nevjerovatna stvar. Studenti treba da se bore za svoj standard, i u tome im želim puno uspjeha, a ne da se bore da plate profesora budu veće. Za to postoji Sindikat UCG koji treba da vodi brigu o tome.
ANALITIKA: Da li se smanjenjem broja studenata pri upisu daje prostora konkurenciji na privatnim univerzitetima da otvore svoja vrata onim studentima koji se ne mogu upisati na državni?
PEŠIĆ: To je mač sa dvije oštrice. Glavna zamjerka međunarodnih esperata koji su uradili evaluaciju jeste što na UCG postoji neproporcionalan odnos između profesora i studenata. Taj odnos je pogotovo negativan na Ekonomskom fakultetu, gdje imate činjenicu da prosječan broj studenata po jednom profesoru iznosi oko 300. Zamislite kakav je to kvalitet nastave kada profesor treba da održi predavanja ili ocijeni toliko studenata. Na nekim predmetima, na Pravnom fakultetu, taj odnos iznosi čak i oko 1.500 studenata na jednog profesora. Tu ne možemo da govorimo o kvalitetu nastave. U svijetu se taj standard kreće oko desetak studenata na jednog profesora. Imamo ogromni problem sa međunarodnim ekspertima da objasnimo zašto na UCG postoji takav odnos.
S druge strane, na biroima za zapošljavanje imate toliko nezaposlenih sa diplomom Ekonomskog fakulteta. Broj studenata treba prvenstveno da bude određen potrebama Crne Gore, potrebama Univerziteta i brojem profesora koji predaju na Ekonomskom fakultetu. Ako tamo imate 30 ljudi ne možete primati stotine i stotine studenata.
Intencija Univerziteta je, a i preporuka međunarodnih eksperata, da idemo prema kvalitetu nastave. Studenti zaboravljaju da to treba da bude njihov interes – da dobiju što kvalitetniju nastavu i da se poboljša njihov standard. To treba da budu njihovi zahtjevi. Ne možete očekivati da Ekonomski fakultet primi 2.000 srednjoškolaca samo da bi se tako zaustavio njihov upis na Univerzitet Donja Gorica. To je smiješno. Treba da se forsira konkurencija između UDG-a i Ekonomskog fakulteta. Vjerujem da će svaka konkurencija donijeti nešto dobro. Ne treba doživljavati to kao smak svijeta. Treba ići na kvalitet nastave, kvalitet naučnih radova i tako ubijediti srednjoškolce da su Ekonomski fakultet i UCG prava adresa na koju treba da pođu.
Kristina ĆETKOVIĆ
