Za Portal Analitika: Violeta CVEJIĆ
Gasa će u Srbiji biti ove zime, tvrde srpski političari i Rusi koji su obustavili izgradnju gasovoda Južni tok - koji je trebao da donese energetsku stabilnost Evropi. Umesto te stabilnosti nastupila je politička svađa u samoj Srbiji sa pitanjem - ko je kriv za loš aranžman sa Rusima, ali i evropska prepucavanja u kojima se nagađa zašto je Rusija to učinila: zbog nedostatka novca, niske cene energenata, inata zbog evropskih sankcija ili poruke: "NATO neće dati garancije Rusiji da Ukrajina neće biti primljena u članstvo Alijanse".
Trenutno likuju oni koji su sve ove godine kritikovali saradnju Srbije sa Rusijom i prodaju NIS-a sa porukama: "Džaba ste kisli na vojnoj paradi".
Kako je sve počelo: Gasni sporazum koji su Srbija i Rusija potpisale decembra 2008. godine sastoji se iz tri dela: prodaja NIS-a, izgradnja skladišta gasa Banatski dvor i izgradnja Južnog toka.
Prva dva dela sporazuma su ispoštovana, međutim, problem za Srbiju nastaje u trećem delu jer nije precizirano šta će se desiti ako neka strana ne ispoštuje dogovor. Zbog toga je Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Srbiji na pitanje ko će Srbiji platiti odštetu - smireno odgovorio da Srbija treba da se obrati EU.
Problem između EU i Rusije oko izgradnje Južnog toka nastao je onog momenta kada je EU predočila Rusiji da ista firma ne može biti i vlasnik gasovoda i vlasnik gasa čime se stvara monopol.
Veštim manevrima Rusija je takvu poruku ignorisala, jer je u izgradnju Južnog toka trebalo da se uključe i italijanski ENI sa 20 odsto, francuski EDF 15 odsto i nemački Vinteršal sa 15 odsto. Ove tri kompanije trebalo je da grade podmorski deo Južnog toka, ispod Crnog mora koji je i najskuplji i dugačak 900 kilometara, dok je kopneni dugačak 1.400 kilometara.
Vetar u leđa za ignorisanje upozorenja EU Rusiji su delimično dale i članice EU Austrija i Mađarska. Mađarska je novembra ove godine saopštila da gradnju deonice Južnog toka počinje 2015. godine.
Andraš Aradski, mađarski državni sekretar za energetiku je rekao da se njegova zemlja na taj korak odlučila jer Hrvatska od 2013. godine nije uspela da realizuje investicije koje bi omogućile protok gasa iz Hrvatske prema Mađarskoj kao i da isto važi i za Rumuniju.
Austrija je juna meseca ove godine, prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beču, potpisala sporazum o izgradnju Južnog toka na svojoj teritoriji uprkos protivljenju Brisela. Kao razloge za realizaciju ovih projekata spominjana je energetska stabilnost Evrope.
Na rusko odustajanje od gasovoda Mađari kažu da Rusija na to ima pravo, dok Austrijanci poručuju da još uvek nije sve gotovo i da gas ne treba koristiti kao geopolitičko oružje.
Niko nije kriv? S obzirom da Srbija 90 odsto gasa uvozi iz Rusije trasom kroz Ukrajinu i Mađarsku, što se 2009. godine pokazalo kao nepouzdan kanal kada je zbog spora između Ukrajine i Rusije gasovod bio zatvoren, izgradnja Južnog toka je ne bez razloga predstavljana kao posao veka.
Naime, na tom projektu je trebalo da radi oko 25 hiljada ljudi, da se uposli metalska, građevinska i elektroindustrija i da BDP poraste čak za pet odsto. Sada, kada od svega toga nema ništa jer je Aleksej Miler generalni direktor Gasproma rekao: "Južni tok je mrtav" postavlja se pitanje zašto od Rusa ne možemo tražiti odštetu.
Učesnici gasnog sporazuma poput bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa ubeđuju građane da još uvek nije sve gotovo.
Bajatović je uveren da će gradnja Južnog toka nastaviti. Tadić, koji se ranije branio da je gasni sporazum potpisan jer je praktično nasleđen od Vlade Vojislava Koštunice, sada kaže da veruje da ovo nije kraj Južnog toka. On sadašnjem predsedniku države Tomislavu Nikoliću i vladi preporučuje da odmah uđu u pregovore sa predsednikom Rusije o alternativnim rešenjima.
“Moguće je da Srbija dobije neku vrstu zadovoljenja nadoknade za ono što nije ostvareno izgradnjom Južnog toka", rekao je Tadić.
Njegov donedavni partijski kolega Bojan Pajtić, predsedik DS-a i Vlade Vojvodine kaže da je cela Srbija na gubitku.
"Neophodno je da Vlada Srbije uđe u nove pregovore sa Rusima i traži povećanje rudne rente koja sada iznosi tri odsto i da se poveća učešće Srbije u NIS-u", smatra Pajtić, ocenjujući da će zbog odustajanja od Južnog toka trpeti privreda i da će nastupiti nestabilna energetska situacija.
Jedan od pregovarača u Gasnom sporazumu Borislav Stefanović, sada šef poslaničke grupe DS-a u srpskom parlamentu javno nije želeo da govori o propasti ovog biznisa. Međutim, želeći da opere DS-a od loše sklopljenog ugovora Pajtić kaže da je Stefanović pregovarao samo o socijalnom programu za radnike NIS-a i da je to uspešno okončano jer su radnici dobijali oko 750 eura po godini radnog staža.
Energetika sa mnogo "ali": Iako se cela priča o prekidu gradnje Južnog toka u dobroj meri predstavlja kao politički nesporazum i igra živaca na relaciji Brisel - Moskva pri čemu je Moskva prva pokazala nervozu ekonomski analitičari ukazuju da sledi energetska nestabilnost.
"Evropa nema alternativu ruskom gasu", smatra Jelica Putniković, ekonomski analitičar koja se bavi energetikom. Međutim, ona očekuje da će na kraju između Brisela i Moskve biti postignut neki dogovor, ako ne za Južni tok, onda za neki drugi model gasovoda poput onog od Turske do Grčke. Ona smatra i da će na neki način biti rešeno i pitanje snabdevanja Srbije gasom.
"U tom slučaju Srbija bi imala manju kolateralnu štetu i ona ne bi bila dve milijarde dolara već možda manje", procenjuje Putniković.
Za razliku od Srbije, prema prvim procenama, evropske kompanije koje je trebalo da učestvuju u ovom projektu na gubitku su oko tri milijarde evra.
"Srbija ne treba da reaguje na prvu loptu…", preporučuje dr Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
On kaže da nije ni optimista ni pesimista uz podsećanje da Severni tok snabdeva gasom manji deo Evrope, a postojeći transport preko Ukrajine je potpuno nesiguran i neizvestan. Zbog toga se, prema njegovim rečima, može ponoviti gasna kriza od pre nekoliko godina. To sve, po Saviću, znači da Evropa ima potrebu za ruskim gasom.
Ipak, ono što je sada očigledno je da Rusija preko gasa hoće na neki način da se izbori za staus supersile koja može parirati zapadu.
Šta je sve izgubljeno: Podsetimo da je zbog planirane izgradnje Južnog toka stopirana izgradnja gasovoda Nabuko kojim je trebalo da gas iz Azerbejdžana dođe u zapadnu Evropu. Od ovog projekta se odustalo zbog neisplativosti.
Gasovod Južni tok je kroz Srbiju trebalo da bude dugačak 421 kilometar na trasi od Zaječara do Horgoša. Trebalo je da u Srbiju uđe iz Bugarske, (koja je zbog pritisaka EU stopirala gradnju) i izađe u Mađarsku. Srbija bi bila jedina zemlja na glavnom toku gasovoda koja nije članica EU i zbog toga je bilo predviđeno da bude manjinski vlasnik gasovoda na svojoj teritoriji od 49 odsto. Gasovod je trebalo da proradi do kraja 2016. godine, a Srbija bi od tranzita imala godišnji prihod oko 200 miliona evra i garantovan prihod na uloženi kapital u izgradnju "Južog toka" od osam odsto.
Srbija je do sada uložila oko 30 miliona evra u ovaj, za sada stopirani, projekat. Mogućnost da se Srbija priključi na transjadranski gasovod koji ide preko Italije, Albanije i Grčke sada niko ozbiljno ne uzima u razmatranje prvenstveno zbog nedostatka novca.
Koliko je puta Srbija Rusima izašla u susret oko izgradnje Južnog toka govori i podatak da je uoči početka radova kroz Srbiju smenjena ministarka energetike Zorana Mihajlović. Ona nije odgovarala Rusima jer je kritikovala Gasni sporazum napominjući više puta da je on štetan za Srbiju i da Srbija ne sme da se osloni samo na ruski gas. Sada Mihajlović, koja je ministar saobraćaja i građevine kaže: "Srbija nije u mogućnosti da traži odštetu od Rusije".
Kako će u budućnosti izgledati snabdevanje gasom - niko se ne usuđuje da prognozira. Međutim, ovo bi mogla biti odlična lekcija Srbiji i pouka da se spoljna politika ne može graditi na dve stolice, odnosno da se konačno mora opredeliti i poslušati direktive EU kada je u pitanju Rusija.
