Najveći problem koji opterećuje poslovni sektor u Crnoj Gori je problem nelikvidnosti i, s tim u vezi, otežana naplata potraživanja. I dalje je prisutan problem otežanog obezbjeđenja finansijskih sredstava. Svi imamo svoje poslovne interese, ali s obzirom na razmjere ovog problema i negativnih efekata koje ima za ukupno stanje u našoj ekonomiji, moralo bi se još intenzivnije posvetiti njegovom rješavanju, što je u interesu i poslovnih subjekata koji ta sredstva obezbjeđuju, izjavio je u intervju Portalu Analitika izvršni direktor Montenegro biznis alijanse (MBA) Zoran Vulević.
On ističe da je preduslov za poboljšanje poslovnog ambijenta intenziviranje saradnje između javnog i privatnog sektora, kao i jačanje saradnje države i lokalnih zajednica u interesu bržeg razvoja biznisa na lokalnom nivou.
“Treba se maksimalno angažovati na podršci i podsticanju razvoja biznisa na lokalnom nivou, jer to je uslov razvoja ukupne ekonomije. MBA će i u narednom periodu nastojati da i kroz saradnju sa Zajednicom opština Crne Gore doprinese razvijanju preduzetničkog duha i stvaranju što podsticajnije klime za razvoj biznisa na lokalnom nivou”, naveo je Vulević.
ANALITIKA: Koji problemi najviše opterećuju poslovni sektor u Crnj Gori?
VULEVIĆ: Najveći problem koji opterećuje poslovni sektor u Crnoj Gori je problem nelikvidnosti i, s tim u vezi, otežana naplata potraživanja. Ovo je problem koji opstaje više godina, a nametnuo se u izraženijoj formi u vrijeme svjetske ekonomske krize. I dalje je, dakle, prisutan problem otežanog obezbjeđenja finansijskih sredstava. Naravno, svi imamo svoje poslovne interese, ali s obzirom na razmjere ovog problema i negativnih efekata koje ima za ukupno stanje u našoj ekonomiji, moralo bi se još intenzivnije posvetiti njegovom rješavanju, što je u interesu i poslovnih subjekata koji ta sredstva obezbjeđuju. Povoljna je okolnost što Investiciono- razvojni fond, kroz odobravanje kredita pod najpovoljnijim uslovima, pomaže razvoju biznisa.
Bez obzira što je poslovni ambijent u Crnoj Gori iz godine u godinu sve bolji, ostaje dosta prostora za njegovo poboljšanje. Treba raditi na daljem eliminisanju biznis barijera kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Biznis barijere svakako nijesu specifikum Crne Gore, one postoje i postojaće i u najrazvijenijim ekonomijama. Obaveza svih nas je da se angažujemo kako bi ih bilo što manje, na svim nivoima. Kada pominjemo biznis barijere, mislimo i na dalje skraćivanje rokova, broja dokumenata koje je potrebno obezbijediti za dobijanje raznih dozvola i sl. I dalje je prisutna sporost administracije, posebno na lokalnom nivou, što takođe predstavlja problem za biznis. Dakle, obaveza MBA je da svojim predlozima i sugestijama utiče na donosioce odluka da naše predloge prihvate u interesu stvaranja što kvalitetnijih uslova za razvoj privatnog sektora u Crnoj Gori. Ono što bi smo posebno istakli je sve veća otvorenost Vlade, odnosno resornih ministarstava da čuju glas biznisa i njihova spremnost da te predloge i sugestije razmotre i uvrste u zakonsku regulativu. Dakle, uticaj i uloga MBA i drugih poslovnih asocijacija će biti sve veća ali, zašto ne reći, i njihova odgovornost kada je u pitanju kvalitet poslovnog ambijenta u Crnoj Gori. MBA je uvijek nastojala da bude konstruktivan partner Vladi i drugim relevantnim poslovnim subjektima, u smislu da podrži prava rješenja, ali i da suprotstavi svoje mišljenje za predloge koji, po njenom sudu, nijesu adekvatni potrebama biznisa. Što je najvažnije, pri tome smo uvijek nastojali da damo konkretne predloge i sugestije, ne želeći da kritikujemo kritike radi, već iz iskrene potrebe da pomognemo razvoju biznisa u Crnoj Gori, što nam je konačno i prevashodna obaveza.ANALITIKA: Da li ste i u kojoj mjeri zadovoljni dinamikom eliminisanja biznis barijera?
VULEVIĆ: Kao što smo naveli, poslovni ambijent u Crnoj Gori se iz godine u godinu mijenja na bolje. To je ono što raduje i što je garancija da će se stvari i dalje odvijati uzlaznom linijom. Međutim, smatramo da bi aktivnosti usmjerene na eliminisanje biznis barijera mogle i morale imati ubrzaniji tempo, odnosno da bi određene biznis barijere trebalo eliminisati brže i efikasnije. Naša sugestija, u cilju bržeg rješavanja ovih problema bi bila još intenzivnija saradnja javnog i privatnog sektora, ali i jačanje saradnje države i lokalnih zajednica u interesu bržeg razvoja biznisa na lokalnom nivou. U svakom slučaju, obaveza je svih relevantnih subjekata, pa naravno i poslovnih asocijacija, da svojim angažovanjem pomognu bržem i efikasnijem rješavanju svih problema koji se tiču biznisa. Jer, ne vidimo što bi drugo moglo podstaći brži razvoj naše ekonomije, ako ne razvijen biznis.
ANALITIKA: Koliko je privlačenje stranih investicija bitno za prosperitet crnogorske ekonomije?
VULEVIĆ: Jedan od najvažnijih uslova za razvoj svake, pa i crnogorske ekonomije su strane, posebno direktne investicije. Kao što znamo, konkurencija za njihovo privlačenje je sve veća, a time i naša obaveza da ovom pitanju posvetimo još veću pažnju. To možemo postići kroz dalje kreiranje što podsticajnijeg biznis ambijenta, jer kapital traži najbolje uslove za oplodnju. Crna Gora je u tom pogledu prepoznata kao područje veoma atraktivno za strana ulaganja. Treba sve učiniti da naš poslovni ambijent bude još privlačniji i atraktivniji za investitore, a to možemo postići kroz dalje unapređenje biznis ambijenta. MBA ovom, pitanju posvećuje posebnu pažnju, nastojeći da svojim aktivnostima pruži doprinos ostvarenju tog cilja.
ANALITIKA: Koje aktivnosti bi trebalo preduzeti u cilju poboljšanja poslovnog ambijenta?VULEVIĆ: Ono na čemu MBA insistira od svog osnivanja je kontinuirano jačanje saradnje javnog i privatnog sektora, kako bi se glas biznisa što više čuo, a što bi za posljedicu imalo donošenje kvalitetnijih zakonskih i drugih rješenja vezanih za biznis i njegov razvoj. Čini se veoma važnim, pogotovo u ovom trenutku, jačanje saradnje na relaciji javni, privatni i finansijski sektor, zbog problema koje smo već pomenuli.
Jačanje aktivnosti usmjerenih na razvoj ruralnog područja i uravnoteženja regionalnog razvoja se prosto nameće kao obaveza. MBA je po tom pitanju veoma angažovana kroz brojne aktivnosti, kako bi podstakla razvoj manje razvijenih regiona naše države. MBA ima formirane odbore u svim sektorima koji su određeni kao prioritetni za budući razvoj naše ekonomije. Upravo kroz rad tih odbora, nastojimo da, između ostalog, utičemo i na razvoj ruralnog područja naše države.
Naša sugestija za dalje poboljšanje poslovnog ambijenta bila bi vezana i za intenzivniju saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora. U MBA smo veoma angažovani po ovom pitanju. Nastojimo da, ne samo kroz organizovanje okruglih stolova, poslovnih susreta i sl. utičemo na razvijanje preduzetničkog duha na svim nivoima obrazovnog sistema. Naime, do sada smo za sve uzraste do akademskog nivoa, štampali publikacije koje se tiču biznisa i podsticanja razvoja preduzetničkog duha. Aktuelna je publikacija “Rastimo uz ideje”, čiji je prvi broj izašao u decembru prošle godine, a u ovoj godini planiramo njegovo redovno mjesečno štampanje i distribuiranje osnovnim školama u Crnoj Gori.
Iskoristio bih priliku da istaknem spremnost resornih ministarstava da naše aktivnosti podrže, bilo da se radi o ministarstvu poljoprivrede, energetike, turizma, ili nekog drugog ministarstva. Ta činjenica zaista raduje i prava je podrška i podsticaj za naše buduće aktivnosti. Sve to nas uvjerava da je za nama vrijeme kada smo svoje predloge i sugestije obezbjeđivali, da se tako izrazim, “na mišiće.”
Interesovanja MBA su, kao što smo naveli, prije svega usmjerena na razvoj strateških sektora, tako da pažljivo pratimo sve aktivnosti i aktuelnosti u tim sektorima. Naš je utisak da se stvari odvijaju pozitivno, posebno kada je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u pitanju, što daje nadu da će budući period biti period kvalitativnih promjena u ukupnoj ekonomiji.
Takođe, treba se maksimalno angažovati na podršci i podsticanju razvoja biznisa na lokalnom nivou, jer to je uslov razvoja ukupne ekonomije. MBA će i u narednom periodu nastojati da i kroz saradnju sa Zajednicom opština Crne Gore, doprinese razvijanju preduzetničkog duha i stvaranju što podsticajnije klime za razvoj biznisa na lokalnom nivou.
ANALITIKA: Koliko MBA ima članica i da li se dominantno finansirate od članarine?
VULEVIĆ: MBA trenutno ima oko 500 članova. Moramo istaći da interesovanje za članstvo u MBA raste, što nas posebno raduje. To pokazuje da naše aktivnosti nailaze na podršku poslovnog sektora.
Inače, MBA se dominantno finansira od članarine, ali i od donacija kroz projekte. Nastojaćemo da i u narednom periodu obezbijedimo finansijska sredstva adekvatna našim poslovnim ambicijama, odnosno našim sve brojnijim aktivnostima u cilju stvaranja što kvalitetnijeg poslovnog ambijenta za razvoj privatnog sektora u Crnoj Gori.
Siniša GORANOVIĆ
