Damira Nikšića, kako kaže fraza, ne treba posebno predstavljati. Sarajevski konceptualni umjetnik svojim satiričnim video-klipovima na Jutjubu redovno ukazuje na društveno-političke anomalije u BiH i zemljama regiona, a nedavno je odlučio i da se oproba u politici: na predstojećim lokalnim izborima u BiH nastupiće kao nezavisni kandidat za načelnika sarajevske opštine Centar.
Sa Nikšićem smo razgovarali prošle sedmice u Podgorici, neposredno prije njegovog gostovanja na Festivalu internacionalnog alternativnog teatra – FIAT 2016.
ANALITIKA: Otkud Damir Nikšić u politici?
NIKŠIĆ: Ovo što radim uopšte ne vidim kao politiku. Međutim, prava nesreća je u tome što se čovjek - koliko god bio angažovan apolitički - angažuje i politički. Ako želim da napravim politički nezavisnu opštinu Centar, pa to je onda politički angažman! Prava zamka za anarhistu je ta da - ako hoće da napravi lokalnu samoupravu, odnosno komunu koja se vodi direktnom demokratijom - mora da uđe u vlast kako bi je „razoružao“ i prepustio građanima. Moraš da postaneš politička sila da bi napravio nepartijski sistem. U svemu tome je vrlo bitno ko je nezavisan kandidat, a ko je partijski čovjek. Ja nisam partijski čovjek. Želim da napravim nepartijsku demokratiju, barem što se tiče lokalne samouprave.
ANALITIKA: U Vašem izbornom programu piše da je decentralizacija put do zdrave i funkcionalne lokalne samouprave. Kako?
NIKŠIĆ: Nama u BiH je najpotrebnija decentralizacija od partijskih centrala. Decentralizacija, u suštini, podrazumijeva da odluke ne donose oni na vrhu, već ljudi u opštini ili mjesnoj zajednici preko zborova građana. Dakle, odluke donose ljudi koji najbolje znaju šta im treba. Ne vidim zašto bi miješali bilo kakvu ideologiju, visoku politiku, narative i mitologije u to da li nam trebaju vodovod, kanalizacija i slične stvari.
Zašto mi trebaju partije na lokalnom nivou? Ajde, razumijem na državnom nivou, kantonalnom ili pak entitetskom. One ne bi trebale da se miješaju u politiku na lokalnom nivou. Međutim, na lokalnom nivou je najviše novca. Sve pare dolaze iz opština i sve se pare kupe u opštinama.
BiH je napravljena kao decentralizovana država. U Dejtonu su je formirali tako da bude blizu EU i onda su partije skontale da su opštine toliko nezavisne od svega da mogu da rade sa njima šta hoće. Oni sjutra mogu da prodaju Vrelo Bosne, na Uni su htjeli da prave hidrocentrale... Niko to ne može da im zabrani. Kada se kao partija uvališ u takvu lokalnu samoupravu, onda ti niko nije nadređen.
ANALITIKA: Imaju li građani hrabrosti da se, kako kažete, decentralizuju od partija?
NIKŠIĆ: Nemaju. Građani i partije danas su u nekom odnosu poput Štokholmskog sindroma. Ljudi ne čeznu toliko za čvrstom rukom, koliko ih partije prepadaju. I to svakodnevno. Njima stranke, pogotovo u BiH, kažu: „Mi smo ti garant stabilnosti i sigurnosti. Ako ne budeš sa nama – gotov si. Drugi imaju partije, ti nemaš. Šta ćeš da radiš sam? Oni su se već grupisali, ajde sad ti da se grupišeš sa nama“. Oni non-stop, pogotovo pred izbore, govore o ratu, vojnim vježbama na granicama, zveckanju oružja... Vraćaju narod u militantno stanje, prepadaju ih i pokušavaju da budu zaštitnici. Ne znam da li su sve to pokupili od komunista, ali nešto jesu i od fašističkih partija koje su isto to radile u XX vijeku.
ANALITIKA: Iako iza Vas ne stoji partijska mašinerija, upućeniji u politička dešavanja u Sarajevu tvrde da bi mogli da budete prijatno iznenađenje predstojećih lokalnih izbora. Šta očekujete?
NIKŠIĆ: Mislim da ne mogu pobijediti na izborima. Međutim, ono što mogu da uradim u opštini Centar jeste da napravim predizbornu kampanju u kojoj ću kazati nešto što će ljudima razbistriti koncept lokalne samouprave. Mi smo de facto i de iure tako definisani, s tim što niko ne koristi taj sistem. Cilj je da poguram ovu priču na lokalnom nivou, kako bih promijenio političku paradigmu u BiH i natjerao ljude da razmišljaju na drugačiji način. Želim da ispalim jedan rafal ideja tokom izbora, kao npr. referendum za nezavisnu opštinu Centar. Da budemo apolitični, nepartijski sistem. Možda će to biti centralna osovina neke buduće BiH. Ako ne bude, BiH se sa ovakvim nacionalnim strankama definitivno raspada.
ANALITIKA: U jednom skorašnjem video-klipu kritikujete pojedince koji prvo jadikuju kako nemaju za koga da glasaju, a onda im smeta kada se na izborima pojavi nekoliko nezavisnih kandidata. U istom videu predstavljate i Vaše protivkandidate i konstatujete da su svi, na ovaj ili onaj način, već bili na vlasti. Žašto narod ne želi nove ljude u politici?
NIKŠIĆ: Jednako kao što se kandidati sjete naroda za vrijeme predizbornih kampanja, tako se i narod sjeti demokratije za vrijeme predizbornih kampanja. Rekao sam ljudima da će sa mnom četiri godine imati direktnu demokratiju i zborove građana. Nećemo probleme rješavati preko interneta i medija. Ako hoćeš da me vidiš u mjesnoj zajednici - tamo ću doći i onda ćemo pričati. Postoje demokratski kanali. Nećemo koristiti privatne i državne televizije za nešto što se dešava i rješava na lokalnom nivou. Izgleda da ljudi nisu spremni na to. Nisu spremni da se bave sobom 24 sata dnevno. Zbog toga mislim da neće prihvatiti moje ideje, jer je demokratija vrlo intenzivna stvar. U demokratiji nema pravljenja sistema koji će trajati sto godina. Ne, u demokratiji se svake dvije ili četiri godine mijenja vlast.
Ljudi su spremni da kažu svoje mišljenje, ali kad ih dovedeš u poziciju da odlučuju, vrlo brzo se povuku jer ne žele da snose posljedice svojih odluka. To je ono što izlazi na površinu kod svih naših naroda: uvijek su bili sluge raznim imperijama, nikad nisu odlučivali za sebe i nikad nisu imali demokratiju, niti ih je ko učio tome. Nešto malo su naučili o socijalističkom samoupravljanju, ali to je više bio neki eksperiment na papiru. Kad sam shvatio da ljudi nisu spremni za promjene našao sam sebi posao: odlučio sam da u narednih 10-15 godina pokušam da ih naučim demokratiji na jedan civilizovan način.
ANALITIKA: U Republici Srpskoj 25. septembra će se održati referendum o Danu RS. Strahujete li da bi on možda mogao da bude uvod u referendum o odvajanju RS?
NIKŠIĆ: Za Milorada Dodika je bilo mnogo bolje da organizuje referendum nakon lokalnih izbora. Sada ga stvarno mora održati, a sve stvari idu protiv referenduma: ako ga ne održi izgubiće na izborima i pokazaće se kao slabić.
Koliko god priča oko referenduma izgledala neveslo, mene veseli jer nas konačno vraća u realnost u kojoj pola države ne želi da živi u toj državi, dok druga polovina želi tu državu, ali ne čini ništa da te druge privoli na fini način da žive u njoj. Prave neki psihološki i hladni rat već 25 godina. Ako voliš tu državu, onda ti je interes da uvjeriš te ljude zašto da žive u njoj, a ne da ih antagoniziraš u svakom pogledu. Dakle, vrlo je bitno da imamo taj reality check.
S druge strane, bitno je probuditi i svijest o referendumu kao o direktnoj demokratiji koja je najvažnija. Da shvatimo da i mi ostali imamo pravo na referendume. Da nađemo neku grupu ljudi, prikupimo potpise i tražimo četvrti entitet. Građanski entitet koji neće biti ni srpski, ni bošnjački, ni hrvatski. Možda neki - to je sad zabranjeno reći - jugoslovenski ili zapadnobalkanski entitet u kojem će progresivna omladina i progresivna elita živjeti kao neki zeleni anarhisti.
ANALITIKA: Zašto je na Balkanu nacionalizam i danas aktuelan? Čini li Vam se da vođe balkanskih naroda zaista pate od, kako to fino reče Teofil Pančić, „kompleksa nedovršenog rata“?
NIKŠIĆ: Mislim da ovde nema kompleksa nedovršenog rata. Da ga ima, onda bi to mogao samo da bude rat do istrebljenja. Jedino tako bi ga "dovršili".
Na sav nacionalizam na ovim prostorima gledam u svijetlu poplava iz maja 2014. godine. Kad su se one dogodile, dokazano je da nijedna država nije bila u stanju da sačuva svoje građane i da im pomogne. Države su totalno zakazale. Ljudi su sami sebi pomagali. Bosanci su išli preko Save da pomažu Hrvatima, unutar BiH su pomagali jedni drugima, slično je bilo i u Srbiji... Tu se desila jedna divna stvar koju niko nije prenio na pravi način. Možda je trebalo napraviti dokumentarac i pokazati suživot i ljudsko pomaganje. A onda je uslijedila sreća državnika kada se pojavio Vojislav Šešelj iz Haga i počeo da govori o Kolindi Grabar-Kitarović. Jedva su svi oni dočekali da nastave tamo gdje su stali, jer, pokazalo se, nisu nikako bili spremni na realnost novih izazova ovog vremena. Mislim da svima njima to odlično ide u prilog: i referendum, i priča o separatizmu, nacionalizmu... Oni su tu na svom terenu. Međutim, na terenu, onom stvarnom, kad narodu nešto zatreba - njih nema. Države ne postoje. Tako da nema kompleksa "nedovršenog rata" koliko ima te "neverending story" (beskrajne priče) o ratu za koju se svi oni hvataju kao davljenici za slamku, pogotovo za vrijeme poplava i drugih "elementarnih nepogoda" po njihov režim.
ANALITIKA: Gdje vidite Balkan kroz deset godina?
NIKŠIĆ: Neki naučnici sa Havaja su kazali da će sve ovo za deset godina biti pustinja. Vidimo se onda u pustinji.
Nikola DRAGAŠ
Foto: FIAT/Duško Miljanić
