Lončar Kovačević usklađuje profesionalne obaveze sa brigom oko dvoje male djece, a za Portal Analitika priča kako to postiže, o počecima i različitim reakcijama okoline.
Da su pojedine žene itekako spretne za volanom, dokaz je Nikšićanka, Marija Lončar Kovačević (28) koja već sedam godina vozi autobus. Krivudavi uski putevi za nju nisu prepreka a, iako je na početku vozila međugradsku vožnju, danas vozi po čitavoj zemlji. To što nema radno vrijeme i često ustaje rano da bi stigla do garaže i sjela za autobus, za nju ne predstavlja problem, zbog toga što voli svoj posao.
Marija još u osnovnoj školi pomagala majstorima: Marija je još u djetinjstvu osjetila ljubav prema vožnji i autobusima. Igranje sa barbikama i lutkama tipično za djevojčice tog uzrasta, ona je zamijenila pomaganjem majstorima u garaži. Tako je, uz igru polako učila tajne zanata.
"Pošto su mi sadašnji poslodavci bile komšije, još kao mala sam počela da svraćam kod njih u radionicu i tako sam pomagala majstorima, dodavala im ključeve i alat. Vremenom sam počela da parkiram autobus u garažu i tako naučila da vozim.“ govori nam Lončar Kovačević.
Jedva je čekala momenat u danu kada završi sve obaveze oko škole i ode u garažu da pomaže.
„Svaki svoj slobodan trenutak sam provodila tamo, u garaži sa autobusima. To me zanimalo više od svega“, ističe ona.
Različite reakcije putnika: Već tada je znala koji je njen budući poziv. Posmatrala je vozače sa kakvom spretnošću upravljaju autobusima i zamišljala kako će jednog dana ona to raditi. Prisjeća se i velike sreće u trenutku kada je položila vozački ispit za upravljanje autobusom i dobila posao u Nikšić prevozu.
„Prošlo je sedam godina od tada. Počela sam da vozim na lokalnim linijama, za Župu i onda kasnije i za Podgoricu i svuda po Crnoj Gori“, priča ona za Portal Analitika.
Iako je po svijetu sve više dama koje voze autobuse i kamione, kod nas je to još uvijek rijetkost i zanimanje koje se povezuje sa muškarcima. Baš zbog toga, reakcije putnika kada vide nju za volanom su različite. Lončar Kovačević ističe da nije bitno da li vozi muškarac ili žena, već nečija sposobnost.
„U početku je bilo raznih reakcija, danas manje. Čudno su me gledali, svirali iz kola, dobacivali, ali sada su uglavnom reakcije pozitivne“, objašnjava ona.
Jedna putnica se uplašila i nije željela da putuje autobusom kada je vidjela da žena vozi.
„Kada smo krenuli sa autobuske u Nikšiću jedna žena kada je vidjela da ja vozim ustala je i zatražila da se zaustavim da bi izašla, jer kako je reklaboji se da je žana vozi autobusom. Rekla je -Svaka čast tebi, ja vjerujem da si ti dobar vozač, ali ja ne smijem i izašla“, prisjeća se Marija.
Ogromna ljubav prema poslu je pokreće: Od samog početka je imala veliku podršku porodice . Posmatrali su sa kakvom lakoćom drži volan, stiska kvačilo i upravlja autobusom, a bili su svjesni i koliko voli svoj posao. Ta velika ljubav koju osjeća prema poslu je i danas pokreće.
„Ne pronalazim sebe ni u jednom drugom poslu.Ovaj posao volim i on me čini srećnom. Mislim da nema ništa ljepše, nego kada možete da radite i radite posao koji volite“, govori.
Sada, kada se udala i ima dvoje djece, obaveza je sve više, ali se trudi da ih uskladi. Nekada je, priznaje, teško, ali uz veliku organizaciju se sve može postići.
„Ovaj posao nema radno vrijeme, nego radiš po pozivu. Ipak, uspijevam nekako uz pomoć vrtića i svekrve koja mi pomaže oko djece“, govori i dodaje da svaki slobodan trenutak provodi sa kćerkom i sinom.
I u budućnosti, Mariju će putnici gledati za volanom. Kada se sve kockice poklope, nada se ona da će putovati i na neke dalje destinacije.
„Planiram da obidjem Evropu. Vozeći autobus, naravno“, zaključuje Marija priču za Portal Analitika.
foto: screen.youtube
