Završiše se još jedni izbori, najdosadniji otkad ima izbora u dragoj nam domovini. Nije bilo uobičajenih incidenata, razbijenih i ukradenih kutija, pijanih članova biračkih odbora, upadanja u štabove i salijetanja građana koji su na privremenom radu u inostranstvu, a došli su da obave građansku i patriotsku dužnosti... Nije bilo ni glasača! Rekordna mirnoća i rekordna apstinencija.
Što nam to govori? Po mom mišljenju mnogo više nego sami glasovi. Ovo su izbori, đe se može glasati i ne glasati. I neglas je izbor, pa tako i on šalje poruku. U našem slučaju dvije veoma bitne.
Prva je da se većina, tj. skoro polovina građana Crne Gore smorila od politike. Jednostavno, politika je ušla u svaku moguću poru društva, sve je politika i politika je sve... Na televiziji, internetu, radiju... Naravno, dobar dio tih koji su se od politike smorili kumovali su da do takve politike i dođe. Ubijeđeni da je na krilima litija i raznih nazovi građanskih pokreta moguće graditi demokratiju i modernu državu. Sada plaćaju cijenu svojih pogrešnih odluka.
4Druga je da taj ogroman procenat građana među velikom ponudom partija i pokreta nije našao svog favorita. Jednostavno, liste koje su se kandidovale nisu uspjele da motivišu građane da im daju glas. Zašto je to tako? Vjerovatno zato što je počelo da se smatra da su ''svi isti''. Naravno, tu i ima dio istine jer većina političara u Crnoj Gori politikom se bavi radi vlastitog interesa, a ne iz patriotskih ili humanih pobuda. Mišljenje da su ''svi isti'' dovelo je do toga da građani izbore bojkotuju. Konstruisanje afere od strane Dritana Abazovića da bi se diskreditovao Milojko Spajić upravo je učinjeno iz ovog razloga. Na Spajićevu žalost, nije uspio da se od toga odbrani, nego se zakopavao još više, još prije tri mjeseca. ''Nemam državljanstvo'', ''ipak imam ali sam krenuo da ga odjavim'', ''majka mi ga je završila''... Ne kune majka sina što je kockao no što je pošao da se vadi. Taj pokušaj ''vađenja'' koštao je Evropu sad od 4 do 8% glasova.
Vrijeme je za kontra udar
Iskreno, na ovim izborima pobjednika i nema, zato vjerujem da ćemo na birališta opet veoma brzo. Jedino rješenje za formiranje stabilne vlade koja bi bila u mogućnosti da nešto učini je koalicija DPS, PES i partija manje brojnih naroda. Šansa da se tako nešto desi je minimalna.
Vjerujem da će u narednim neđeljama biti brifinga od zapadnih partnera i raznih lobista da se tako nešto napravi. Međutim, teško je to ostvariti budući da je sastav Pokreta Evropa sad sličniji Novoj srpskoj demokratiji nego DPS-u. To je partija sastavljena od ljudi različitih ideoloških profila, mahom prosrpskih. Do sada se njihovo postojanje zasnivalo na demagogiji i obećavanjima o neograničenim platama i penzijama, međutim sad mora da se radi i svako od njih očekuje rješenje za sve. Najbitnije je, svakako, formiranje stabilne vlade.
Takvo nešto je nemoguće kada većina funkcionera Pokreta Evropa sad i očima i srcem gleda put Andrije Mandića i Milana Kneževića. Naravno, ne vjerujem da bi neki aranžman sa tvrdim krilom bivšeg Dražinog fronta dobio odobrenje Zapada. Ili štih leži u Jakovu Milatoviću i njegovom najboljem drugu Aleksandru Vučiću?
Oko ovog pitanja lomiće se sudbina Pokreta Evropa sad. Naravno, dobar dio onih koji su preksinoć pili i slavili uz Spajića tajno priželjkuje da mu Novović ovih dana stavi lisice na ruke. Time bi bila uklonjena potencijalna prepreka formiranju vlasti sa Novom, DNP, Urom i Demokratama. Brat Abaz bi bio zadovoljan jer bi mu se oprostila afera, štaviše, bili bi mu i zahvalni. Naravno, ako se prvo njemu ne stave lisice na ruke budući na ozbiljne navode iz Milovićeve krivične prijave. U narednim danima zapravo ćemo imati igru mačke i miša, ko će koga.
Spajić ima razloga da bude zadovoljan, ali i oprezan. Pobjeda lako može da sklizne u katastrofalan poraz i kraj političke karijere. U ovim trenucima je potrebno mudro izabrati saveznika i pripremiti strategiju, jer je i pticama na grani jasno da će do pucanja u stranci koju vodi kad tad doći.
Sa druge strane, ono što nazivamo građanskim partijama sabijeno je na najmanju moguću formu i vrijeme je za kontra udar. Podmlađivanje i promjena kadrova donekle je izvršena, ali predstoji još posla. Moj je stav da treba doći do unifikacije partija i kompletnog ribrendinga. Novo ime za novo doba i nove bitke. To je ono što dobar dio apstinenata želi. Jak odgovor na probleme i izazove. I nešto novo i čisto u moru istog i prljavog...
