Druga je neđelja već kako se glasa u Šavniku. Sve su prilike, glasanju se ne nazire kraj. Minimalno, biće glasanja još jedne, a možda i više neđelja. Zavisi koliko problema budu pravile samozvane demokrate sa kokardom.
Čudno bi bilo ovo opstruiranje i da se radi o nekom veoma bitnom mjestu, a ne o ovoj lijepoj i skromnoj varošici. U prvoj situaciji čovjek bi možda i razumio horde divljaka koji ovim finim građanima ne daju mira već pola mjeseca.
Nije ođe riječ o važnosti mjesta, njegovoj veličini ili ekonomskom značaju. Stvar je u tome što je Šavnik tog avgusta 2020. među rijetkima u većini shvatio kuda bi nas poveli da na vlast dođu oni koji su i došli. Tada su poklonici politika suverenističkih partija dobili preko 52% glasova. Nešto što se nije desilo ni u Danilovgradu, Podgorici, Kolašinu.
Šavnik tokom izbornog dana
Ali jeste u malom i ponositom Šavniku. I to je ono što im smeta i što oće da pogaze. Da jedna mala varošica na sjeveru Crne Gore stoji čvrsto kao slobodno ostrvo okruženo morem nazadnosti i primitivizma.
Još poraznije je to da niko od bajnih diplomata koji nam drže pridike o zapadnim vrijednostima, „hordi“ tobožnjih boraca za ljudska prava i bezbroj partija koje drže pridike o slobodi izbora, ne diže glas protiv očiglednog silovanja demokratije.
Niko da osudi namjerno opstruiranje od strane jednog od najjačih političkih činilaca u državi da građani slobodno iskažu biračku volju. Niko jedno slovo da napiše na prijetnje od prošle neđelje da će se to ponoviti ili prijetnje od prekjuče da će se isto ponoviti i iduće. Da će da lome kutije, kradu glasačke listiće i maltretiraju građane koje kao ne poznaju.
Moji Šavničani, ne dajte se!
Nije smetalo tim čitačima biometrijskih podataka, u valjda ljudskom obliku, kad su autobusima dovodili sa svih strana drage nam domovine ljude da glasaju u Nikšiću. A još manje kad su pola Bileće i Trebinja svaka dva dana dopremali da im popune trgove tokom litija.
Mada, svaka naša nesreća nam je za nauk - da vidimo što nas čeka. Ne samo u Šavniku nego i drugdje. Maske su davno svima pale, posebno onima koji nam truju životni prostor pričama o nekakvom pomirenju, ali po tuđim šavovima.
Mislim da se slično jedino radi u Iranu, đe vjerska policija tuče motkama one za koje smatra da ne idu uz njihove regule. Po svemu sudeći, uskoro će tako početi i kod nas. Ako ne mantijaši sa pritkama, onda simpatizeri i funkcioneri onih koji vlast ni po cijenu života neće dat.
Sa druge strane, ova dešavanja su još jedan dokaz da institucije u Crnoj Gori ne funkcionišu. Jer, osnovni razlog postojanja države je da građaninu pruži sigurnost. Jeste, teško je očekivati da institucija na čijem je čelu Fićo nejaki zaštiti i običnu mačku, ali ipak ona iz budžeta povlači ogromna sredstva. Ako se kojim slučajem nastavi situacija da građani moraju da strijepe za svoju bezbjednost, a da policija nije u stanju da ih zaštiti, onda je logičan slijed događaja da građani sami moraju da se brane.
Svakako, Šavničanima moramo pružiti ogromnu podršku. Vidim da izostaje i sa ''suverenističke'' strane. No naša je greška što se nismo okupili i iskočili ovaj vikend na kafu gore i onaj prošli i idućeg. Da kojim slučajem ova druga strana brani neki grad, ubijeđen sam da bi se tu sjatilo svijeta od Laktaša do Leskovca. Ali, to je crnogorski problem i nesrećna pasivnost.
Moji Šavničani, ne dajte se! Ne živite i na lokalu ovu babu na samrti, kad mi ostali već moramo. Jer, takva je naša vlada. Đekna još nije umrla, a ka će ne znamo.
