Šef katedre patologije čovjeka na Univerzitetu Sečenov u Moskvi i prvi Crnogorac koji je primio obje doze ruske vakcine (Sputnjik V) protiv koronavirusa, prof. dr Sergej Boljević, kazao je da ta vakcina pruža efikasnu zaštitu i protiv novih sojeva korone.
U Rusiji je, kaže, registrovano preko 1.500 mutacija koronavirusa, ali one, prema njegovim riječima, nijesu uticale na efikasnost vakcine.
„Faktički, to su mutacije koje nijesu toliko opasne i smrtonosne, kao što je smrtonosan koronavirus. Možda će se u budućnosti pojaviti neka mutacija na koju vakcina neće moći da djeluje, ali za sada nema govora o tome da mutacije mogu da utiču na efikasnost vakcine. Vakcina za sada pomaže protiv svih sojeva i efikasna je u istom procentu“, rekao je Boljević Portalu Analitika.
On je istakao da je Crna Gora potpisala s Rusijom ugovor kojim je zatraženo 50 hiljada doza njihove vakcine.
„Čeka se informacija kad će biti obavljena prva isporuka za Crnu Goru; da li će to biti ove ili naredne sedmice – ne znam. Ubrzo će biti poznati svi detalji“, naveo je Boljević.
Crnogorski naučnik kaže da je vakcinacija prvi korak u borbi protiv kovida-19. Smatra da je ne treba uvoditi silom, već da treba pomoći ljudima da dođu do zaključka da je spas u vakcini.
„Ovaj virus je vrlo opasan. On ne ulazi ni u jednu šemu drugih virusa. Jedini izlaz je vakcinacija, ali ni to neće biti dovoljno – vidjećete da će kasnije biti potrebna i antivirusna terapija protiv njega. Ali, prvi korak u ovoj borbi je vakcinacija. Treba razmišljati o drugima; čovjek u ovom slučaju ne treba da bude egoista“, naglašava Boljević.
ANALITIKA: U Podgorici ste prošle sedmice imali sastanak s ministarkom zdravlja Jelenom Borovinić Bojović, nakon kojeg ste kazali da će ruska vakcina Sputnjik V (Victory) vrlo brzo stići u Crnu Goru. Imate li informacije kad bi to trebalo da se dogodi? Ministarka Borovinić Bojović je, u međuvremenu, saopštila da se očekuje se da će prve doze vakcina – ne precizirajući koje – stići u našu državu početkom februara.
BOLJEVIĆ: Potpisan je dogovor s Rusima za 50.000 doza vakcine. Čeka se informacija kad će biti obavljena prva isporuka za Crnu Goru; da li će to biti ove ili naredne sedmice – ne znam. Ubrzo će biti poznati svi detalji.
ANALITIKA: Dok Crna Gora očekuje dolazak vakcina, jedna od glavnih tema u Evropi je novi soj koronavirusa koji se pojavio prije mjesec dana u Velikoj Britaniji, a za koji tamošnje zdravstvene vlasti tvrde da je mnogo zarazniji i, prema posljednjim informacijama, smrtonosniji. Šta kažu ruski naučnici – hoće li vakcina Sputnjik V pružati zaštitu protiv novih sojeva korone?
BOLJEVIĆ: U Rusiji je do sada zabilježeno preko 1.500 mutacija koronavirusa, ali to nije uticalo na vakcinu – ona može da se bori sa svim mutacijama. Faktički, to su mutacije koje nijesu toliko opasne i smrtonosne, kao što je smrtonosan koronavirus. Možda će se u budućnosti pojaviti neka mutacija na koju vakcina neće moći da djeluje, ali za sada nema govora o tome da mutacije mogu da utiču na efikasnost vakcine. Podignuto je previše panike, vakcina funkcioniše normalno, vidjećemo šta će se dalje dešavati.
ANALITIKA: Ipak, neki naučnici tvrde da će postojeće vakcine biti manje efikasne protiv novih sojeva koronavirusa, odnosno da će pružati manju zaštitu od predviđene?
BOLJEVIĆ: Ne znam na osnovu čega mogu to da govore – treba prvo sprovesti ispitivanja. Imamo podatke za sve što se radilo. Ako jedan soj ne može ništa posebno da napravi, onda je on u grupi s cjelokupnim koronavirusom. Prema tome, nema potrebe da ga izdvajamo. Šta će dalje biti – ne znam. Vakcina za sada pomaže protiv svih sojeva i efikasna je u istom procentu.
ANALITIKA: Pojasnili ste ranije da rusku vakcinu ne bi trebalo da prime oboljeli od autoimunih bolesti i ljudi koji dobijaju imunosupresivnu terapiju, odnosno – da bi trebalo da se vakcinišu zdravi i osobe čije bolesti nijesu u aktivnoj fazi. Vakcinu, kažete, ne bi trebalo da primaju ni djeca. Šta je sa starijim osobama, koje će u Crnoj Gori biti u prioritetnoj grupi za vakcinaciju – kako Sputnjik V utiče na njih? U Norveškoj, u kojoj su registrovani smrtni slučajevi kod starijih osoba prilikom vakcinacije, najavljuju da će ubuduće voditi računa da li je svakom pacijentu u poodmaklom dobu neophodna vakcina.
BOLJEVIĆ: Istraživanje koje je u Rusiji sprovedeno u periodu od septembra do 25. decembra prošle godine, pokazalo je da vakcina Sputnjik V može da se primijeni kod starijih osoba, samo što je njena efektivnost kod njih manja – nije predviđenih 95 odsto, već 80. Nuspojave vakcinacije iste su i kod starijih i kod mlađih ljudi – može malo da zaboli glava, moguća je blaga temperatura, malaksalost... Međutim, efektivnost je manja kod starijih jer im pada imunitet. To je jedini problem... Ako od 100 starijih osoba 80 dobije imunitet – to je dovoljno. Preostalih 20 mogu da dobiju kovid, ali u lakšem obliku. Dakle, vakcinu mogu da prime stariji od 18 godina, a gornja granica za vakcinaciju ne postoji.
ANALITIKA: Da li bi vakcinu trebalo da prime ljudi koji su preležali koronavirus? Pojedini ljekari i naučnici savjetuju da to ne bi trebalo raditi.
BOLJEVIĆ: Nije važno jeste li preležali koronavirus ili ne, već koliki nivo antitijela imate. Ako je njihov nivo zadovoljavajući – ne treba primati vakcinu. Međutim, treba imati u vidu da nivo antitijela opada svakog mjeseca.
ANALITIKA: Šta će se dogoditi ako, na primjer, neko primi vakcinu a već ima zadovoljavajući nivo antitijela?
BOLJEVIĆ: To nije baš poželjno. Može se desiti da se poveća nivo antitijela, ali moguće je i da se pobrka stanje u imunosistemu. Zato treba pratiti nivo antitijela, pa onda vidjeti da li treba primiti vakcinu.
ANALITIKA: Prvu dozu vakcine primili ste 11. novembra, a drugu tri sedmice kasnije, 2. decembra. Zašto su potrebne dvije doze vakcine, odnosno – zašto nije dovoljna jedna?
BOLJEVIĆ: U Rusiji postoji vakcina Sputnjik lajt (Sputnik Light) koja je u fazi ispitivanja. Ona će imati samo jednu dozu i stvaraće imunitet koji će trajati pet-šest mjeseci.
Kad dobijete drugu dozu vakcine Sputnjik V, onda vam raste nivo antitijela i potencirate dužinu imuniteta. Poslije druge doze, imunitet traje najmanje godinu, a možda čak i dvije. Prema tome, druga doza je potrebna da bi se utvrdio imunitet i da bi bio što jači. Ko hoće jednu dozu, ima Sputnjik lajt i kraći imunitet.
ANALITIKA: Šta ako se druga doza primi sa zakašnjenjem, tj. ako se ne primi tri sedmice nakon prve?
BOLJEVIĆ: Smatra se da se druga doza može primiti čak i s 50 dana zakašnjenja. To nije poželjno, ali ne predstavlja ništa strašno. Dešavaju se kašnjenja.
ANALITIKA: Da li je moguće da se čovjek zarazi u periodu čekanja na drugu dozu vakcine?
BOLJEVIĆ: Svakako je moguće. Treba da provjerite nivo antitijela nakon prve doze, jer je bilo ljudi koji ih nijesu imali. Ako ih nemate, možete da se zarazite. Smatra se da se pravi imunitet dobija 42 dana nakon prve doze. Poslije primanja vakcine, 95 odsto ljudi dobija dovoljne količine antitijela. Preostalih pet odsto mogu da dobiju i treću dozu – ima i takvih slučajeva – i da dovedu sebe na nivo antitijela koji ima ovih 95 odsto. Najgore što može da im se desi jeste lakša forma bolesti.
ANALITIKA: Kazali ste nedavno da morate nositi zaštitnu masku zbog ljudi koji nijesu vakcinisani, jer možete da budete „malo zarazni“. To, dakle, znači da ruska vakcina ne sprječava širenje zaraze, već razvijanje težeg oblika bolesti?
BOLJEVIĆ: Pazite, kad dobijete vakcinu – zaštićeni ste. Ali ona daje Imunoglobulin G, a ne Imunoglobulin A koji se nalazi u sluznici nosa i usta. Teoretski je moguće – iako, praktično, to niko nije dokazao – da, nakon što je neko kinuo u našoj blizini i ubacio nam virus u nos i usta, prenesemo virus drugoj osobi. To nije dokazano, ali je teoretski moguće. Zato je neophodno nositi masku i držati distancu zbog ljudi koji nijesu vakcinisani. Kad dostignemo 70 odsto kolektivnog imuniteta – otprilike 50 odsto vakcinisanih i 20 odsto onih koji su prelažali virus – onda ćemo prestati da nosimo maske i moći ćemo mirno da živimo.
ANALITIKA: Prema posljednjem istraživanju javnog mnjenja u Crnoj Gori, s kraja prošle godine, gotovo svaki drugi građanin (42 odsto) vakcinisao bi se protiv koronavirusa kad bi vakcina bila dostupna. Kako uvjeriti građane da treba da se vakcinišu? Da li bi trebalo razmišljati o obaveznoj vakcinaciji? Šefica kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori, saopštila je da oni ne preporučuju obavezno uvođenje vakcinacije.
BOLJEVIĆ: Ne smije se uvoditi obavezna vakcinacija; to treba da bude dobrovoljno. Vakcinacija treba da bude promovisana preko sredstava masovnog informisanja. Ljude treba ubijediti da se vakcinišu, a ne tjerati ih na to, jer se može izazvati obratna reakcija.
Svako treba da bira hoće li se vakcinisati ili neće, i čime će se vakcinisati. Vakcinaciju ne treba uvoditi silom, već je neophodno polako raditi s ljudima kako bi došli do zaključka da se treba vakcinisati. Ovaj virus je vrlo opasan. On ne ulazi ni u jednu šemu drugih virusa. Jedini izlaz je vakcinacija, ali ni to neće biti dovoljno – vidjećete da će kasnije biti potrebna i antivirusna terapija protiv njega. Ali, prvi korak u ovoj borbi je vakcinacija. Treba razmišljati o drugima; čovjek u ovom slučaju ne treba da bude egoista. Vakcina je spas.
