Umjesto dva sata, let do Frankfurta traje čak 13 sati – problem je s kojim se suočavaju brojni putnici jer su direktni letovi nakon gašenja crnogorske nacionalne avio-kompanije zamijenjeni letovima kompanija iz regiona, koji podrazumijevaju presjedanje i višesatna čekanja na sljedeći avion.
„Putovanja koja na kratkim relacijama, traju tako dugo u svakom slučaju stvaraju određene probleme putnicima“, objašnjava za Portal Analitika ekonomski analitičar Predrag Drecun i ističe da se nada da će se ova situacija brzo riješiti. Kako kaže, često poređenje sa Slovenijom nije realno, jer za razliku od te države, Crna Gora nema dobru infrastrukturnu povezanost sa državama Evropske unije, pa je nacionalna avio-kompanija veoma značajna za privredu naše zemlje.
Brojni direktni letovi MA: Tokom zimske sezone Montenegro erlajns je imao direktne letove do Beograda, Beča, Ljubljane, Moskve, Rima, Frankfurta, Pariza i Ciriha.
„Umjesto dva sata, let do Frankfurta traje čak 13 sati, uz opciju presjedanja u Istanbulu, ili Beogradu... Prethodnih godina išao sam Montenegro erlajnsom i imao sam direktni let, za dva sata sam bio u Njemačkoj. Ovog puta sam se ipak odlučio za autobus“, priča nam Ivan, crnogorski državljanin sa stalnim zaposlenjem u Njemačkoj.
Do brojnih gradova Evrope iz glavnog grada Crne Gore stizalo se avionom za dva-tri do četiri sata. Situacija je sada malo drugačija - ako putnici žele da putuju iz Podgorice do Frankfurta, Londona, Pariza, Rima, čeka ih presjedanje u Beogradu ili Istanbulu i let koji traje kao prekookeanski, od osam pa čak i do 25 sati. Slična je situacija i s brojnim drugim destinacijama.
„Situacija je, nadam se, samo kratkoročno takva jer se očekuje da nova kompanija počne da radi u nekom relativno kratkom roku, čak i možda brže nego što se to očekivalo u početku“, ističe za Portal Analitika ekonomski analitičar Predrag Drecun.
Podsjetimo, Vlada Crne Gore juče je imenovala izvršnog direktora i odbor direktora nove nacionalne avio-kompanije „ToMontenegro“. Za direktora je izabran Predrag Todorović, dok su članovi odbora Filip Radulović, Nebojša Vuksanović, Milovan Milić, Goran Đurović i Pavle Tripković. Ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, kazao je prije nekoliko dana da očekuje da nova avio-kompanija počne s radom prije ljetnje turističke sezone.
Predrag DrecunAvioni Montenegro erlajnsa su saobraćali i dva puta sedmično za Frankfurt, Pariz i Moskvu uz uvođenje dodatnih letova u periodu od sredine decembra do sredine januara. Ka Cirihu je MA saobraćao tri puta sedmično – srijedom, petkom i nedjeljom, a tokom zimske sezone obavljale su se i ugovorene serije čarter letova ka Bariju i Napulju. Putnicima bi novi sistem letjenja mogao biti prepreka za dolazak u Crnu Goru.
„Predstavljaće problem za putnike, ali ne može se to riješiti preko noći, osim dogovorom s nekom avio-kompanijom koja bi mogla da ima interes da zamijeni letove MA. Treba gledati u tom pravcu. Da ne licitiram, u regionu ima nekoliko kompanija s kojima bi možda mogao da se napravi takav aranžman“, pojašnjava Drecun.
Ljetnja turistička sezona neizvjesna: Nacionalna avio-kompanija Montenegro erlajns od kraja marta počinjala je da saobraća po ljetnjem redu letjenja koji je važio do kraja oktobra.
Ono što je karakterisalo ovaj sistem letjenja je povećan broj letova ka svim destinacijama prema kojima je MA saobraćao tokom cijele godine, ali i ponovno uvođenje letova prema Londonu, Lionu, Kopenhagenu, Diseldorfu, Sankt Peterburgu, Lajpcigu i Minhenu, u vrijeme turističke sezone.
„Ako ne budemo imali dovoljan broj letova ni ova godina neće donijeti turizmu ono što se očekuje. Turizam kao grana neće imati samo to ograničenje, nego će imati ograničenje zbog kovida na globalnom nivou. Vjerujem da će turizam i sljedećih pet godina trpjeti, na globalnom nivou, zato što se turističke sezone spremaju godinu, pa i dvije unaprijed“, navodi Drecun, i pojašnjava da se ne mogu praviti neke adekvatne projekcije u ovoj oblasti.
„U ovoj neizvjesnosti ne možete da pravite planove za turistički proizvod, ne samo u Crnoj Gori, nego jednostavno ne postoji zemlja koja se može osloniti da iz turizma izvuče onaj maksimum koji je imala“, poručuje Drecun.
Turistička sezona, po njegovim riječima, zavisiće od brojnih faktora.
„Ne radi se samo o tome da li imamo avion ili ne, nego da li će biti želje, mogućnosti, zabrana i prepreka. Vidimo da se velike zemlje zaključavaju. U Britaniji i Njemačkoj imamo ozbiljna ograničenja velikih tržišta. Dakle, Crna Gora može da pravi strategiju, a to je orjentacija na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Sjevernu Makedoniju, i da tu pokuša da izvuče maksimum. U pitanju su destinacije do kojih se može kolima doći, vrlo lako i brzo”, navodi Drecun.
Avio-kompanija izuzetno značajna za Crnu Goru: Kako pojašnjava Drecun česta su poređenja Crne Gore sa Slovenijom i činjenicom da je nacionalni avio-prevoznik te države u krizi. Međutim, Drecun pojašnjava da dobra infrastrukturna povezanost Slovenije za zemljama Evrope stavlja tu državu u znatno povoljniji položaj, koji Crna Gora nema.
„Imamo Sloveniju, koja gotovo da je izgubila domaći avio-saobraćaj, ali koja je s Evropom jako dobro povezana auto-putnom mrežom. S te strane postoje faktori koji Crnu Goru dovode u tešku poziciju, a to je upravo odsustvo putne saobraćajne mreže i zbog toga je MA, odnosno nacionalna avio-kompanija izuzetno značajna za Crnu Goru“, navodi Drecun.
Prema pisanju medija, aerodrom Ljubljana će tokom februara uslužiti čak 90 procenata manje letova nego u februaru prošle godine. Slovenija će biti zemlja sa najvećim padom avio-saobraćaja u Evropi. Poređenja radi, navodi se podatak da će pad frekvencije avio-saobraćaja u Crnoj Gori biti oko 75 procenata.
„Bez avio-saobraćaja mi smo u odnosu na konkurenciju kao slijepo crijevo, nemamo dovoljno dobre pristupne kapacitete za dolazak u Crnu Goru“, navodi Drecun.
Uvođenje čarter letova: Putnicima je važno, pojašnjava naš sagovornik, da let ne traje predugo, i da brzo i bezbjedno stignu do željene destinacije.
„Činjenica da li su u pitanju redovni letovi ili čarter je manje bitna. Kao putniku, svejedno mi je – nekad čarter let bude i jeftiniji. Imamo u svijetu trend lou-kost kompanija, koje lete po sistemu čartera više nego u redovnim linijama. Praksa će pokazati što je dobro, a što je loše, jer ne možete da predvidite interesovanja i očekivanja za takve letove“, objašnjava Drecun.
Cijene letova crnogorskom avio-kompanijom nerijetko su bile najpovoljnije od onih koje su nuđene za direktne letove – bez čekanja i presjedanja. Drecun ističe da tokom sezone karta kupljena kod regionalnih prevoznika može biti i jeftinija.
„To kažem pošto što te kompanije imaju ugovorene slotove i druge aerodromske usluge i mogu da popune svoj prazan hod. Pogledajte strukturu karte kod MA – možda manji dio ostane prevozniku, dok veći dio ide na druge takse“, pojašnjava Drecun.
Slotovi: Crna Gora ima oko 25 slotova, koje, kako ističe Drecun, uz dobre pregovore, može zadržati i nova kompanija.
„Sve zavisi kako će se pregovarati sa aerodromima, tu nema pravila. Kompanija „ToMontenegro“, kao neka vrsta pravnog sljedbenika, ne u smislu privrednog prava, nego u smislu funkcije, može da dobije te slotove kao nasljednik. Ne vidim da je da bi iko dobio time da to prestane da bude pravo „ToMontenegro“, a da se ponovo dodijeli u nekom novom postupku“, objašnjava Drecun.
Pitanje profitabilnosti nove kompanije: Kako Drecun navodi, stvarne prihode nacionalne kompanije teško je utvrditi, jer se oni ne ogledaju samo u zaradi i prodatim kartama, nego i u ekonomskom uticaju koji ima na kompletnu privredu.
„Nijedna avio-kompanija koju osnuje Crne Gora neće biti profitabilna, ako pođemo od te pretpostavke, onda imamo samo dva moguća odgovora – da i ne; ako je pravimo ulazimo svjesno u opciju da nećemo imati profita od te kompanije, ali drugi efekti avio-kompanije su značajni i mi nemamo mehanizme za mjerenje tih efekata. Ako MA prihoduje 80 miliona, vrlo je teško reći da li su stvarni efekti MA 80 miliona, koliko jeste njegov prihod na godišnjem nivou ili je to recimo 250 miliona, jer ti putnici rade nešto u Crnoj Gori, nešto stvore, zahvaljujući dolasku aviona u Crnu Goru. Mnogo je tih indirektnih efekata“, navodi Drecun.
Država bi trebalo da jasno predvidi kolike gubitke kompanije je moguće finansirati iz budžeta, na teret poreskih obveznika.
„MA je imao pozitivne periode poslovanja i dobrog menadžerisanja, a imao je i loše periode. Dakle, treba te loše periode da izliječimo od slabosti. U jednom trenutku MA je služio za zapošljavanje, po kriterijumima koji nijesu bili ekonomski, i onda je naravno došlo do prvih problema koji provociraju nove i tako ulazimo u začarani krug. Postoje ekonomski kriterijumi koje osnivač– a to je država – postavi, i oni se moraju poštovati“, ističe Drecun i navodi da ni nova kompanija neće poslovati u plusu.
„Nova kompanija neće biti profitabilna, to je sigurno. Pričam o ozbiljnoj kompaniji koja bi bila nacionalni brend, ali bi bila s ograničenim gubitkom i da taj gubitak servisira budžet. A, ako bude nešto pozitivno, možda u nekom narednom periodu bude samoodrživa“, zaključuje Drecun.
