Ministar vanjskih poslova Crne Gore Đorđe Radulović ili gospodin Radulović (kako vam paše), boravio je u Sjedinjenim Američkim Državama, gdje je iskoristio priliku da da intervju, koji je, valjda, imao za cilj da pošalje pomirujuće signale ka dijaspori Crne Gore, potvrdi evroatlanski kurs Vlade Crne Gore i u konačnom (kao i obično) potvrdi njegovu stručnost u vođenju Ministartva vanjskih poslova.
E, sad… ali da krenemo od početka. S obzirom na to da je ministar, već u startu, istakao da ga novinar može pitati šta god želi (aplauz), novinar je očigledno iskoristio priliku (aplauz) i krenuo sa direktnim pitanjem – „EU ili srpski svet?“. Kako to već nalažu pravila službe, odgovor je bio lak: „Bez izuzetka – Evropska Unija“, što svakako pozdravljamo.
ENIGMA „SRPSKI SVET“?
Nažalost, novinar je bio uporan, tražio je komentar na tezu o formiranju „srpskog sveta“ i - tu nastaju problemi. Naš šef diplomatije očito još uvijek nije definisao šta to znači „srpski svet“ - kao da se tek sreo sa terminom o kojem se priča duže od godine - pa je mišljenja da „prvo treba utvrditi šta je to srpski svet?“, jer ako je to projekat sličan frankofoniji, mogli bi se grdno ogriješiti ukoliko ga kritikujemo. Opet, ukoliko je projekat „srpskog sveta“ nacionalističke prirode, e onda treba sačekati zvaničnu potvrdu Aleksandra Vučića, u protivnom to je samo izjava nekog tamo drugog Aleksandra – Vulina - mišljenja je ministar.
Valja pomoći ministru dok se pravi da ne razumije i čeka zvaničnu potvrdu od predsjednika Vučića: projekat „srpskog sveta“ uveliko je u toku! Na njegovo postojanje i problematičnost ukazale mnogobrojne ugledne ličnosti iz regiona, državnici partnerskih NATO zemalja, a već neko vrijeme je aktuelna tema u Briselu i Vašingtonu. Posljedice toga i takvog „sveta“ već neko vrijeme osjećaju i građani Crne Gore, naročito oni koji ne dijele vrijednosti toga „sveta“.
Da, treba da pomognemo ministru, dok ne stigne ferman iz Beograda. Ili da gaposjetimo: imao je priliku da reaguje na - sramotne i provokativne izjave Vulina, Dačića, Selakovića, na svojatanje dinastije Vojisavljevića, na miješanje u izborni proces u Nikšiću, na hapšenje i zadržavanje poslanika skupštine Crne Gore, na bestidnu medijsku kampanju iz Srbije a koja se emituje u Crnoj Gori, na izjave sveštenih lica Crkve Srbije itd.
Zašto ćuti MVP i zašto ministar ćuti? Razlozi su vidljivi: ministar je dio projekta srpskog svijeta i njegova ideološka ubjeđenja su identična ciljevima toga i takvog svijeta dok je ogrnut zastavom EU za potrebe širokih narodnih masa i međunarodnih partnera.
MINISTARSKE MUKE
Osim nedoumice oko definicije „srpskog sveta“, ministar Radulović je u dilemi da li je ministarka Vesna Bratić radikalna ili ne. Za razliku od prve dileme, „srpskog sveta“, za koju bi trebalo da je nadležan, kod ove druge ga je zapalo - da bude advokat.
Pa da (opet) pomognemo ministru, dok (opet) čeka potvrdu od predsednika Vučića, i podsjetimo: crnogorska javnost još uvijek čeka da ministarka Bratić javno saopšti da li je problematične Facebook statuse pisala „revoltiranim ličnim odnosom u određenom trenutku“; da se ogradi od četničke ideologije, koju po mišljenju ministra Radulovića ministraka Bratić - ne baštini.
Ako je ministarka Bratić to saopštila u razgovoru sa ministrom, red bi bio da istu izjavu da i crnogorskoj javnosti. Na nesreću ministra, ministarka Bratić načinom rukovođenja ministarstva i izborom kadra potvrđuje da je dosljedna četničkoj ideologiji. Ili je, možda, i dalje „revoltirana ličnim odnosom u određenom trenutku“.
ŠTO HOĆE TA DIJASPORA?
Kada je riječ o dijaspori, dovoljno je reći da ministar u Vladi Crne Gore ne zna zašto Vlada Crne Gore nije odgovorala na dopise dijaspore. Možda, u skladu sa novom organizacijom, to i nije njegov posao ili možda neko iz Vlade nije proslijedio pismo dijaspore? Ili, jednostavno, ne čitaju medije?
Ministar je (opet) ostao zbunjen, zbog čega dijaspora strahuje od gubitka prava glasa.
Pa da pomognemo ministru, dok čeka potvrdu od predsednika Vučića, da će po rešenju koje zamišljaju, veći dio dijaspore izgubiti pravo glasa.
Ono što je ministar Radulović zasigurno postigao je da, njegovim načinom rukovođenja MVP-a i politikom Vlade koju predstavlja, postigne konsenzus kod dijaspore da sa takvim ideologijama ne žele da imaju ni komunikaciju.
Svojim djelanjem, ministar Radulović je postigao i značajan kosenzus kod političkih partija koje čine vlast i opoziciju - da ne posjeduje kapacitete da vodi ministarstvo koje ga je slučajno zapalo. Značajan dio partija vlasti je nezadovoljan jer naloge, koje je bespogovorno prihvatio, nije sproveo do kraja, a one koje je sproveo - rezultirali su većom štetom nego koristi.
Dijaspora i diplomate MVP-a, nažalost, na svojoj koži osjećaju narušavanje međunarodnog ugleda Crne Gore, stoga i ne čudi odnos dijaspore prema Ministarstvu vanjskih poslova, baš kao i nezadovoljstvo diplomata načinom na koji se vodi spoljna politika Crne Gore ali i nezadovoljstvo trenutnim unutrašnjim prilikama u Crnoj Gori.
Naš ministar je izjavio da je vođen isključivo idealima u obavljanju trenutne funkcije, pa ovaj put nas ostavlja u dilemi: na koji način se, tokom prethodnih „nedemokratskih“ Vlada, borio za svoje ideale tokom vršenja fukcije koja se bazira na izvršavanju instrukcija? Da li karijerni diplomata svojevremeno instrukcije „bivšeg režima“ nije izvršavao valjano ili je, pak, ideale prilagođavao trenutnim okolnostima. Pa sada ne zna ni ono što bi morao da zna. Recimo: kakva je uloga za Crnu Goru predviđena projektom „srpkog sveta“?
* * * * *
Autor je bivši diplomata u Ambasadi Crne Gore u NR Kini
