Poslanik SDP Damir Šehović, ocijenio je da Crna Gora mora mijenjati model rasta, odnosno, da mora i definitivno raskrstiti sa libertarijanskom razvojnom filozofijom.
“Novi model rasta se ne smije zasnivati isključivo na turizmu i stranim investicijama, niti na rasprodaji nacionalnih resursa, već na snažnijem i diverzifikovanijem realnom sektoru koji neće biti podložan spoljnim šokovima. Jer, tamo gdje je sve na prodaju, na kraju na prodaju dođe i sama država, posebno ako je mala”, ocijenio je Šehović u intervjuu za Portal Analitika.
Prema njegovim riječima, kod nas se privredni rast pokreće dominantno akumulacijom kapitala, znatno manjim dijelom doprinosom rada, a skoro bez ikakvog doprinosa od strane produktivnosti. “Samo one ekonomije koje imaju visok nivo investicija u humani kapital i znanje bilježe visoke stope privrednog rasta u dugom roku, jer u tom slučaju granična stopa prinosa raste. Zato SDP odavno insistira na potrebi mijenjanja razvojne filozofije”, naveo je Šehović.
ANALITIKA: Koji je najveći izazov sa kojim će se suočiti crnogorska ekonomija?
ŠEHOVIĆ: Ekonomski izazovi sa kojima ćemo se tokom 2015. godine suočiti su brojni, a posebno se izdvajaju opšta nelikvidnost u privredi koja je prisutna nekoliko posljednjih kriznih godina, kao i još uvijek neprihvatljivo visok nivo poreskog duga i pored toga što su napori Ministarstva finansija i Poreske uprave u tom dijelu evidentni i treba ih pohvaliti. Tome treba svakako dodati i postojanje ambijenta u kojem su svi privredni subjekti jednaki, samo se nekad stekne utisak da su neki na žalost „jednakiji“, iako se i to sa snaženjem pravne države polako mijenja na bolje.
Mada, često imam utisak da smo najveći izazov za crnogorsku ekonomiju mi sami i naš isključivi mentalitet koji nam smeta da realno sagledavamo stvari. S jedne strane, zbog pretjeranog nekritičkog ekonomskog optimizma kojim se nepotrebno razbacuju oko sebe, a sa druge zbog prenaglašenog pesimizma koji te pesimiste onemogućava da objektivno sagledaju ekonomski ambijent koji ih okružuje, a unutar njega i pozitivne stvari koje se dešavaju.
ANALITIKA: DPS i SDP se još nijesu dogovorile oko Aneksa sporazuma, a osim Kraljičine plaže neslaganja ima i nesuglasica i oko aneksa za Svet Stefan. Da li su razlike nepremostive po Vama? U čemu je suština problema?
ŠEHOVIĆ: Dogovor oko aneksa koalicionog sporazuma je u završnoj fazi, tako da je realno očekivati da uskoro bude i potpisan. Ključni dio sporazuma koji se odnosi na vladavinu prava i obaveze Crne Gore koje proizilaze iz poglavlja 23 i 24 je odavno dogovoren, kao i najveći dio ekonomskog sporazuma, tako da je kao takav bio spreman za potpisivanje još u novembru. Na zahtjev DPS-a su otvorena i druga pitanja, oko kojih se razgovori privode kraju. U oblasti saobraćaja postoji visok nivo saglasnosti oko strateških prioriteta, pa i oko statusa jednog od najboljih javnih preduzeća u Crnoj Gori - Aerodroma Crne Gore. Složili smo se da ne postoje racionalni razlozi za njegovu privatizaciju, ali da treba analizirati druge modele, koji bi mogli poboljšati njegove ekonomske perfomanse, ali i saobraćajnu dostupnost Crne Gore koja je za turističku destinaciju poput naše posebno važna. Oko Kraljičine plaže postoji puna saglasnost da taj prostor treba valorizovati na najbolji mogući način. Međutim, evidentno je da je u dosadašnjem postupku napravljeno nekoliko propusta koji su u suprotnosti sa našim pravnim sistemom, a na koje je SDP tokom nedavnih razgovora ukazao, tako da je rješenje ili da se pokušaju ispraviti te greške, ili da se postupak vrati na početak.
ANALITIKA: Kakav je vaš stav povodom nastavka aranžmana sa A2A u EPCG? Da li su ispunili očekivanja, s obzirom na okolnosti?
ŠEHOVIĆ: Potreban uslov za nastavak ugovorne saradnje sa kompanijom A2A, naravno na drugačijim osnovama od dosadašnje, treba da bude dogovor oko investicionog plana za naredni period, odnosno oko najvažnijih kapitalnih projekata koje bi EPCG realizovala u narednom periodu, od kojih je trenutno najvažniji drugi blok Termoelektrane u Pljevljima. Na pomenutom preduslovu bi trebalo insistirati ne samo zbog toga što italijanskoj kompaniji pregovoračka pozicija nije baš najbolja zbog činjenice da je već sada izvjesno da najbitniji indikatori definisani dosadašnjim ugovorom nijesu realizovani, nego zbog toga što je prirodno da nastavljate saradnju sa nekim ko sa većinskim vlasnikom - državom Crnom Gorom dijeli viziju razvoja za naše najznačajnije kompanije. U suprotnom, novi ugovor ne treba sklapati, a sa kompanijom A2A treba sarađivati oko onih pitanja na koje nas zakon obavezuje zbog činjenice da su vlasnici 41 odsto EPCG-a.
ANALITIKA: Prije par godina u SDP-u se pojavila ideja (predstavio je potpredsjednik Vujica Lazović) da se Crna Gora zaduži na neki dugi rok za izgradnju kompletne infrastrukture (oba autoputa, termoelektrana, hidroelektrana, pitanje otpada). Da li je možda vrijeme da se ponovo aktivira ta ideja?
ŠEHOVIĆ: Postoje sve pretpostavke za početak realizacije autoputa kao našeg najznačajnijeg infrastrukturnog projekta, koji će Crnu Goru promijeniti na bolje u ekonomskom, bezbjednosnom, sociološkom i svakom drugom segmentu. Projekat izgradnje prioritetne dionice autoputa se realizuje po trenutno jedino mogućem, a ipak efikasnom i ekonomski isplativom modelu, zasnovanom na kreditnom zaduženju, jer za ostale modele na tržištu ne postoji interesovanje. Najveći broj ostalih infrastrukturnih projekata, posebno u oblastima saobraćaja i energetike, će biti realizovani na osnovu drugih modela, koji neće narušiti našu makroekonomsku stabilnost budući da ne zahtijevaju novo zaduženje države.
ANALITIKA: Šta mislite o ideji koja se čuje od stranih stručnih krugova da Crna Gora treba da krene putem reindustralizacije? Da li Crna Gora može isključivo bazirati svoj razvoj na turizmu? Napominjemo da su prosječne plate u turizmu su 30 odsto niže od državnog prosjeka.
ŠEHOVIĆ: Crna Gora mora mijenjati model rasta odnosno mora i definitivno raskstiti sa libertarijanskom razvojnom filozofijom. Novi model rasta se ne smije zasnivati isključivo na turizmu i stranim investicijama, niti na rasprodaji nacionalnih resursa, već na snažnijem i diverzifikovanijem realnom sektoru koji neće biti podložan eksternim šokovima. Jer tamo gdje je sve na prodaju, na kraju na prodaju dođe i sama država, posebno ako je mala. Kod nas se privredni rast pokreće dominantno akumulacijom kapitala, znatno manjim dijelom doprinosom rada, a skoro bez ikakvog doprinosa od strane produktivnosti. Samo one ekonomije koje imaju visok nivo investicija u humani kapital i znanje biljeze visoke stope privrednog rasta u dugom roku, jer u tom slučaju granična stopa prinosa raste. Na žalost, upravo u tom segmentu već duže vrijeme ponajviše zaostajemo za razvijenim svijetom. Zato SDP odavno insistira na potrebi mijenjanja razvojne filozofije.
Predrag ZEČEVIĆ
