Čitam jutros propagandni pamfletić o programu Evropa sad 2 i, uprkos autorovom nastojanju da nas uvjeri u njegove ekonomske kvalitete, u stvari kontam da crnogorskom paśaluku granica nema.
Kad god treba oposliti kakav kvarni posao, ovđe je najjeftinije prizvati ekonomske razloge. Trideset godina smo na vlasti imali socijaliste koji su forsirali - pod firmom neoliberalne ekonomije - burazersko-kumovsko čerečenje društvene imovine. Pa smo imali (i imamo) fašiste koji su na vlast došli 2020. opet tobože na priči o ekonomskim i tzv. životnim temama.
Potom smo dobili ekonomski program po modelu iz šupljeg u prazno, čija je jedina funkcija ojačati poziciju na vlasti gorepomenutih fašista. Imamo, doduše, i ultraljevičare koji svoju ćutnju pred očiglednom śečom opozicionih novinara pravdaju logikom tržišne ekonomije. Sve to smo imali ili imamo da nam potvrdi da u Crnoj Gori - mimo svijeta - ekonomija nije važna.
Ne treba biti ekonomski ekspert pa shvatiti da je Program Evropa sad 2 utemeljen na prilično jednostavnom trange-frange modelu. Skini s penzionog fonda, dodaj na platu, podstakni tako skok inflacije, ali koga briga.
51
Onaj koji u džep spušti 50 € više glasaće onoga ko je zaslužan za to, a to što će tih 50 € biti obezvrijeđeno galopom cijena pa će ti kupovna moć biti zapravo lošija, e o tome će razmišljati neki novi opśenar pred neke nove izbore. Ovaj će se tada svakako baškariti po Singapuru. Uprkos gromoglasnoj promociji dijela bivših opozicionih medija - koji su očito sklopili pakt s Milojkom - Evropa sad 2 je tako prozirna prevara da je svako slovo napisano u njenu reklamu ništa drugo do propagandno smeće.
A kad nema ekonomske logike, pitanje je čemu ovo zapravo služi. I bez obzira na ovih 40 stepeni u hladu, s minimumom moždanih aktivnosti lako je prozrijeti. Evropa sad 2 vam neće donijeti ekonomski boljitak. Naprotiv. Evropa sad 2 će prevarantu Spajiću pomoći da još jednim hokus-pokus trikom popravi urušeni imidž i još važnije - da u potpunosti omogući Andriji Mandiću da trijumfalno umaršira, preuzimajući kao okupacioni guverner sve poluge vlasti.
I neće biti, kako to jutros ogavno propagandistički sugerišu slavitelji Mikijeve prevare, da su za uspon fašizma krivi građani koji ne pružaju adekvatan otpor. Fašiste su na vlast, koristeći sve slabosti prethodnih, doveli - Dritan, Aleksa i Milojko.
Prva dvojica su im odškrinuli vrata a Milojko im je pao na koljena. I današnji Premijerski sat jasno ilustruje Mandićevu poziciju okupacionog guvernera i Spajićevu ulogu njegove marionete. Ne treba zaboraviti ni ulogu koju je u Mandićevu maršu na Crnu Goru odigrala opozicija - prvo dovođenjem Dritana na mjesto premijera a potom i paženjem da na Milojka ni trun ne padne, sve doskoro. E tek kad to elaboriramo, možemo pričati o daljoj borbi protiv fašizma. Ali i o kolaboraciji kojoj su, sve se ogrćući ekspertizama, danas i te kako skloni pojedini bivši suverenisti.
U odsustvu bilo kakve vizije, a i elementarne spremnosti za borbu u okupacionim uslovima, naši opozicionari slijede za njih jedini poznati politikološki rezon, čuvenu sentencu Duška Dugouška - "Ako ne možeš da ih pobijediš, pridruži im se."
E taj nas je rezon upravo i doveo do ovog stepena razvoja u Crnoj Gori kad se centar za razmišljanje - zajedno s moralnim kategorijalnim aparatom - spuštio u donji dio leđa.
