Etnička prekompozicija Crne Gore odavno je jedna od glavnih stavki u velikosrpskoj agendi. Pretvaranje Crne Gore iz države svih njenih građana u konfederaciju naroda.
Ovakvo nešto, ako bi bilo sprovedeno, značilo bi i njen kraj. Takav model gotovo niđe ne može da uspije, a najmanje na Balkanu. Dovoljno je samo pogledati Bosnu i Hercegovinu i haos koji tamo vlada da svakome bude jasno kolika pogubnost dolazi od zbijanja u etničke torove. Bosnizacija je sinonim za haos i nered, nefunkcionalnost i propast.
Crna Gora je moguća samo kao građanska država, ravnopravnih pojedinaca i jakih institucija. Kapirao je to i njen potonji vladar pa je na sve moguće načine pokušavao da ne-Crnogorce integriše u crnogorsko društvo tako da se niko ne osjeti zapostavljen, ugnjetavan ili diskriminisan.
Oni kojima je cilj nestanak crnogorske države problem su upravo viđeli u njenom građanskom karakteru. To je i dokaz da je jedino vječna ona Crna Gora koja ima takav karakter. Zbog toga ga je trebalo uništiti. Počelo je onim klasičnim pričama o ugroženosti Srba i ostalim nebulozama o njihovoj diskriminaciji, o tome da nisu zapošljeni, da ih nema u državnoj upravi… Sve s ciljem da se ogradi tor nezadovoljnih i stvarno zakinutih od strane bivše vlasti.
3Ljudi sa problemima često saosjećaju sa drugim ljudima u problemima i tako počinju postepeno da se identifikuju sa njima. Odatle je i došla masovnost takozvanih litija. Vjerska odrednica samo je motivisala one koji su bili socijalno i ekonomski nezadovoljni. Uz pomoć srpske crkve, ta socijalna i ekonomska nezadovoljnost pomiješana je sa nametnutim srpstvom.
Drugi korak je bio okretanje nacionalnih manjina protiv Crne Gore i nametanje sistema etničkih kvota. Kvote su glavna karakteristika bosnizacije. Svaka etnička zajednica dobija onaj dio kolača koliko čine udjela u stanovništvu. Ova priča je dijelom upalila kod Albanaca zato što im je dato i mnogo više. Srećom, Bošnjaci su prozreli ovakve planove, jer odlično znaju što takva politika radi Bosni. Od manjina se nije odustalo i nikad neće, jer su glavni stožer građanske Crne Gore.
Crnogorci ne smiju učestvovati u popisu i dati legitimitet nečemu što ih vodi u nestanak
Treći korak je posrbljavanje Crnogoraca. I naglo i posredno. Naglo putem zapošljavanja, benefita, raznih koristi… Prigrlili su sve one koji su bili spremni da pljunu na sebe radi malo para. I eto im ih. Posredno, putem one priče o dualnom identitetu i sličnim baljezgarijama. Malo ovo malo ono. Tome koliko vidimo kumuje i crnogorski predsjednik države koji kaže da je Crnogorac ali da priča srpski.
Naravno, to samo u Crnoj Gori i pred popis, dok u inostranstvu, viđeli smo, zbori montenegrino. Ovo je očigledno ona matrica njegovog idola Momira Bulatovića koji je govorio da ima crnogorsko ime a srpsko prezime.
U svoj ovoj priči o identitetu glavnu ulogu ima srpska crkva koja manipulacijama na sve moguće načine nastoji da poveća broj Srba u Crnoj Gori. Viđeli smo izjave srpskog patrijarha i kasnije interpretacije tog govora od strane glavnog velikosrpskog ideologa Rakovića koji je upozorio da se patrijarh mora slušati.
Četvrti i glavni korak je popis. Koliko vidimo mora se održati po svaku cijenu. Uprli su sa svih strana Srbi i iz Crne Gore i iz Srbije da pozivaju da se popis što prije održi i da se nikako ne odlaže. Zašto? Zato što su, prije svega, date ogromne pare za etnički inženjering, a onda i zato što je to primarni uslov za sljedeće korake u razgrađivanju Crne Gore.
Sa lažiranim rezultatima popisa biće lako projektovati iduće izborne procese. Jačanjem uticaja malignih organizacija, idući popis bio bi još više lažan, kao i onaj poslje njega. Time bi se broj Srba fiktivno napumpao do potrebnog procenta, kada bi se neko zapitao: ''A što će nama dvije srpske države?''. I tako doveo u pitanje crnogorsku nezavisnost. To je plan i to je - glavni cilj.
Crnogorci ne smiju učestvovati u tome i dati legitimitet nečemu što ih vodi u nestanak. Uzalud obećanja Milojka Spajića i generalno nesposobne crnogorske opozicije koja očigledno ne umije da se na pravi način ultimativno bori za crnogorske interese.
Realnost je da uslova za održavanje popisa nema. Budući da nema uslova, a da popis ne žele odgoditi za iduću godinu, jedino rješenje je - bojkot. Ne učestvovati u fingiranom procesu koji je naručen i se odavno utvrđenim rezultatima.
Bojkot je jedina opcija, jer se tako čuva Crna Gora. Za sve je potrebno dvoje, pa ih tako ostavimo neka se sami između sebe broje i popisuju. Nas nek ostave na miru.
