Vučićev paranoični "Gazimestan sa AliExpressa" u Mitrovici sveo se na otužni korzo velikosrpskih mitova, cat walk zadaha alkohola, nacionalizma i samopoštovanja nivoa "300 dinara za druga".
Pred kamerama posramljeni građani pogledom u zemlju i sa sendvičem u džepu, posramljeni statisti srpskog sveta, zavetnice, šubare i ostali inventar jedne ideologije za jednokratnu upotrebu. Vazalni predstavnici crnogorske okupacione vlasti, koje srpski šefovi tradicionalno, kroz istoriju, tretiraju sa podozrenjem. Kao uostalom i sve izdajnike svoje zemlje: "Staćeš tu, u red, dok se ne završi".
Nema i neće biti katarze u Crnoj Gori dok naše trice i kučine po svim šavovima ne zakopamo. Za neko vrijeme i ne zaboravimo
No, show je ipak izvadio veliki vođa. Njegov govor u duhu "Jedan narod, jedna Srbija" bio je čista esencija zla. Velikog zla u najavi. Sarajlije bi rekle: "Ovako je kod nas počelo". I zaista jeste. Zamislite toliku mašineriju moći i kontrole nad neograničenim parama podzemlja, da jednostavno, bez krvavog otpora, prepuste svoju moć? Pogotovo ako Slobodan Milošević naspram ovog diktatora, ostavlja utisak normalnosti.
"Od mene su napravili čoveka spremnog samo za jednu stvar! Da za ovu zemlju, za našu Srbiju, koju volim više od života, da ću da se borim! Da ću da se borim onako kako sanjali nisu! Da ću da se borim većom snagom ikada! Da ću da se borim većom energijom i većom ambicijom nego ikada! Javite im i u USAID i u NET... Nikada Srbiju pobediti nećete".
Ovaj čovjek je zaista odlučan da se bori, kao i svaki ko je proteste protiv njega nazivao atakom na državu. Jer, država - to je on.
Katarza za spas mediteranske, evropske zemlje počinje tamo đe i koncenzus građanske provinijencije o Aleksandru Vučiću
Mogu do sjutra o njemu da pišu izvansituaški cinici "nezavisnog dnevnika", kada su mu upravo oni pružili ruku i nedostajuće procente da zaokruži "bitke za Crnu Goru". Ovakvu ranjenu aždaju sa kojom se Balkan odavno nije sreo, može sa kakvim takvim šansama, u ovakvoj Crnoj Gori, u kojoj služba radi za njega i njegov proteže narko klan, pobijediti opšti reset odnosa u okviru bilo kakvih kategorija normalnosti. I na unutrašnjem i na spoljnom planu.
Vučić je u panici zato što su studenti izašli masovno, zato što su im podršku pružili građani, javne ličnosti, profesori, dekani, poljoprivrednici, advokati, Novak Đoković… Dok ta podrška raste, crnogorski studenti bivaju najmalobrojnija skupina na njihovim protestima, jer nema cinika na ulici, dok štrikaju opšta mjesta o diktaturama.
Nema Univerziteta, jer je pod kontrolom diktatora. Nema i neće biti katarze u Crnoj Gori dok naše trice i kučine po svim šavovima ne zakopamo. Za neko vrijeme i ne zaboravimo.
Džaba sve "bitke za Nikšiće", ako većina građana ostane sa malo ćara u džepu i pogledom u zemlju. Ova Crna Gora je jednom nogom u okvirima tuđe kulture i običaja, dok se nanovo piše i njena prošlost i budućnost.
Katarza za spas mediteranske, evropske zemlje počinje tamo đe i koncenzus građanske provinijencije o Aleksandru Vučiću, nastavlja se opštom legalističkom mobilizacijom društva na akciju i neposlušnost i ne lomi se na unutrašnje pizme i spomen Mila Đukanovića ili nekog drugog. Jer nam je ova "nemoguća misija" svima odredila uloge.
To je jedini recept za spas, jedina šansa za one naše istorijske magične preokrete, one mesijevske državne driblinge sa super silama, u kojima smo izlazili kao pobjednici.
Oće li pobijediti cinizam ili nadahnutost spram još jednog diktatora koji se nameračio na naše obale i planine?
