Sve mi se čini da sanjam, braćo Crnogorci, ne ulazi mi ova java u glavu da se Dritan Abazović i Andrija Mandić takmiče ko će više odbraniti čast i obraz drage nam domovine! Da je ovo ono doba kad su se kačile medalje o prsi, a računala samo djela a ne riječi, ispada da bi Dritan u najmanju ruku sam ukrao i dovuka' na Cetinje turski top sa Spuške glavice, a Andrija raspasa' Osman pašu i skinuo mu toke sa grudi.
Znamo da ni jedan ni drugi nemaju kapaciteta ni za promil od tih djela, ali tako sebe predstavljaju. Malo nama, a malo i ovim stranima. Računaju, oni ih ne znaju, pa možda nešto i prođe. Misle glupi su stranci ili se samo tako prave.
Imamo mi, Crnogorci, jedan problem. Vazda obraz tražimo onamo đe ga nema
No ne mogu se ovi šokovi više izdržati, pa čovjeku samo dođe da sebi lupi šamar i reče ''jesam li ja lud?''. Toliko godina borbe za državu i borbe protiv izdaje ovih nepomenika, da bi oni sad kao prodavali neku priču o tobožnjem patriotizmu i borbi za prosperitet. Ajde? Ozbiljno? E, ne može.
Reče Abazović da se ne bori on za srpski svet. Poguraše mu to botovi po društvenim mrežama uz nadanje da će se barem malo podići rejting njegove stranke u nestajanju. Iskreno, kad se jednom stavi katanac na izdajničku organizaciju znanu kao Ura to će biti radosan dan. Možda nekome Abazović još i proda priču da se ne zalaže za srpski svet kao Rajo Mandić, ali je činjenica da mu je više doprinio no i Rajo i Milan i Jole i svi na kumbulj koliko ih tamo ima.
5Više je njegovo izdajstvo i rad protiv Crne Gore mobilisalo ekstremista i nanjelo štete državi no svi oni koji su prodavali retoriku iza skupštinskih govornica i kafanskih astala sa kariranim stolnjacima. Da se ne ide mimo potpisivanja onog akta kapitulacije koji nazivaju Temeljni ugovor i dosta je. Dovoljno za najsramniju stranicu crnogorske istorije, a materijala ima još najmanje duplo.
No imamo mi, Crnogorci, jedan problem. Vazda obraz tražimo onamo đe ga nema. Vazda se nešto čudimo i začuđavamo, raznim izdajama, prodajama, mutljavini i petljavini. Nikako da se pomirimo sa činjenicom da izdajnici to rade i da im je to posao i da se od njih ništa ljudsko ne može očekivati. Da nemaju prst obraza, a da im je kičma kao savijeni pendrek.
Sa druge strane, Mandić i Knežević iz petnih žila potonjih dana pokušavaju da nas ubijede da je njima cilj upravo suprotno. Da Crna Gora u Evropu uđe, pazi sad, ispravljene glave, a ne kao sužanj koji nam nameću neki tamo Crnogorci. Toliko smo po njihovoj priči propatili da bi se ambisali da njih dvojica i njihova ekipa nisu došli na vlast da nas spasu moralnog posrnuća i bruke. I u to će neko povjerovati?
To što vaše trule ideologije očigledno počinju da gube, a priroda se polako obnavlja, ne znači da možete da promijenite ploču
Sigurno neće, mada ne bi me začudilo da neko zagrize i to. Precijenili smo mi umne sposobnosti ovoga naroda. Nije tu bitno kakava je priča, no kako je servirana. To je kao ona metafora sa pitom od onog što ljudi ne jedu. Ako to fino ufiluješ sa sve trešnjicom na vrhu, nije ni bitno što je unutra. Takva se politička priča prodaje i u Crnoj Gori.
E, pa grdno ste se prevarili, gospodo. I ti što potpisa izdajnički akt i ti što odbijaš da primaš depeše od stranih saveznika kako bi im se dodvorio i kao ih branio od sebe i svi ostali, jednako misleći. Odlično se poznajemo i znamo na čemu smo.
To što vaše trule ideologije očigledno počinju da gube, a priroda se polako obnavlja, ne znači da možete da promijenite ploču. Dosta je Crnoj Gori bilo mijenjanja kapa i ideološkog prelijetanja. Ta priča je završena i nikad više nećemo dozvoliti drugačije. Znamo se.
