Drugi po redu američki predśednik John Adams, državotvorac, diplomata i intelektualac koji se obrazovao na idejama francuske revolucije kaže da demokratija ne može opstati bez morala. Adams je to znao još u XVIII vijeku, Crnogorci o tome pojma nemaju 2023. godine.
Dešavanja na političkom buvljaku prethodnih dana sliče svemu samo ne domokratskom i građanskom društvu. Partije i savezi koji su po širini i dubini na vlasti u Crnoj Gori trpe tektonske poremaćaje. Raspadaju se partije, raskidaju savezi, pucaju veze na svim stranama.
Našu danjašnjicu neki će studenti političkih nauka u budućnosti izučavati kao jedinstveni model u kojem negraničenost moralnim ograničenjima otvara svakolika čuda koaliranja.
Evropa sad
U najmlađoj i partiji sa najvećom podrškom javnog mnjenja očekivali biste da sve funkcioniše kako treba. Idila bi trebala biti kao u prvim mjesecima braka, ali u ovom braku ima jedan mladoženja viška. Teško to ide kada imate jednu mladu (Evropa sad) i dvojicu zagondžija.
U ES ne može se održati nijedan sastanak da neko ne uteče sa njega. Interesantno je da Jakov Milatović, koji još nije zvanično postavljen na funkciju predśednika, sa svakog Glavnog odbora partije mora ranije izaći kako bi ispoštovao ranije preuzete državničke obaveze. Uzgred, predśednik Crne Gore po Ustavu ima vrlo malo državničkih obaveza, koliko ih onda ima nepostavljeni predśednik?
Dakle, gospodo iz Evrope sad, ili uskladite kalendare sa prezauzetim gospodinom Milatovićem ili prestanite da se svađate. Milu i Momiru je trebalo devet godina da podijele partiju, vašem dvojcu će izgleda biti dovoljno devet mjeseci, ali moderna su ovo vremena, živi se brzo – 5G.
SNP
Ima jedna igra koju smo često igrali kao djeca, zvali smo je Šuga. Nekoga od nas bi proglasili kužnim i onda bi ostali kao blesavi bježali od njega da nas ne bi dodirnuo i prenio nam šugu. Tako nekako je juče izgledala i reakcija visokih funkcionera SNP-a nakon saznanja da više neće biti “šlepani” kroz razne koalicije i saveze. Preko naziva partije prelijepljena je velika reklama na kojoj piše Rasprodaja.
Berza preletača otvorena je još dva dana pa šta ko ugrabi, samo što ovoga puta neće biti ko ponudi više, već ko ponudi bilo šta. A bila bi zaista šteta da kadrovi poput Danijele Đurović, pravnice koja je u istom danu prekršila Ustav, nekoliko zakona i Statut Skupštine Crne Gore, ili Marka Kovača koji je bio “đavolji advokat” tokom procesa poklanjana crnogorske imovine i kulture crkvi Srbije, ne nađu uhlebljenje u nekoj visokoj instituciji sistema.
U SNP-u je sve relativno osim, izgleda, Vladimira Jokovića. On traje i opstaje na mjestu predśednika partije pa makar ostao jedini član, a nije daleko od mogućeg da se i to desi. Nije Jokovića pomjerilo sa funkcije ni jadnih 2,8 sa podgoričkih izbora, jer šta to bješe politička odgovornost. Bitno je da su plastenici prošli cenzus, partija kako god hoće.
SDP
Kažu cetinjski šereti i hroničari da SDP-om nije predśedavao samo ko je na voz žurio, kako Cetinjem vozovi ne prolaze, pa nije niđe žurio, zapade to i Nikolu Đuraškovića.
Žarko Rakčević, Ranko Krivokapić, Raško Konjević, Draginja Vukasnović-Stanković, Raško Konjević, Nikola Đurašković… nastaviće se, ili vjerovatno neće.
I zvanično, novi lider, nekada ljudima i idejama velikog SDP-a, biće čovjek velikog, šta velikog - neograničenog, koalicionog kapaciteta, “grobara” beogradskog “Partizana” i grobara cetinjskog “Lovćena” Nikola Đurašković. SDP vam je kao nedeljnik “Monitor”, devedesetih ste se ponosili štoga čitate i krili se da vas ne vide “oni iz službe”, sada se krijete ako pišete za njega jer vas je sramota.
Posljednja URA za Demokrate
Slobodan pad koji Demokratska Crna Gora živi od pojave Evrope Sad očigledno još uvijek nije popalila crvene lampice u partiji. Da li ne shvataju ili ne žele da shvate teško je pitanje. Odgovornost lidera nikako ne dolazi u obzir jer ipak su oni SNP-ova škola pa ostaje da sačekaju ove nadolazeće izbori na kojima će se vidjeti da li će se tempo pada nastaviti ili će ih od toga spasiti URA.
Od uvreda koje su jedni drugima tokom prošle godine saopštili mogao bi se sastaviti rječnik prostota, ali neprijatelje ništa ne pomiri i ne ujedini kao zajednički neprijatelj (nije Milo i DPS, nemojte da ste naivni). Od URE je čak i CIVIS pobjegao, Aleksa Bečić nije uspio da premoli (a trudio se zaista) Evropu sad da ih prigrli. Koalicioni kapacitet postaje im veoma upitan a pad konstantan, još da ovo shvati nikšićki lovac na kriminalce i biće loma kada krene da štiti narodnu volju.
PZP – Crnogorski nego što!
Sjeća li se iko kada su gospoda iz PZP, i da li su ikada, samostalno izašla na izbore. Ovoga se nijesu mogli sjetiti ni Milan Knežević i Andrija Mandić. Ono čega se jesu sjetili jeste broj poslaničkih mjesta koje su dali PZP-u koaliciji DF-a. Prebrojali su im i broj namještenja “po dubini” i shvatili da samo porodici Radulović pripada broj ekvivalentan partiji čija je podrška u narodnu makar 10%, a faktički su na samoj margini, ne cenzusa, nego apsolutne nule.
Poručuju da će se u ovoj kampanji vratiti na fabrička podešavanja i pod sloganom “Prvo Crna Gora” pokušati da prikupe dio “baš naivnih” suverenističkih glasača. Shvatili su da je na toj strani mnogo manja gužva. Nosilac liste biće Nebojša Medojević a nakon njega Branko “stop nepotizmu” Radulović.
Kažu da su samo formalno na čelu jer neće biti poslanici ako ih izaberu. Rizik da prevare je 0%, i to ne zato što im se vjeruje.
Manje je više
O DPS-u i DF-u samo jedna rečenica. Pojačali su se brisanjem sa lista dugo i predugo poznatih imena.
La casa de papel i ostale mantre
I na ovim izbrima nećemo imati ozbiljniju građansku opciju. Iako će ih brojem biti više nego obično, teško da će privući veću pažnju birača. Ideja je na granici da bude potrošena, a to bi bio kraj građanskog društva i prepustilo bi nas ovim nedostatnim koaliranjima i politikantskim narativima istrošenih politika.
Nadamo se da će iz neke od njih iznići relevantna politička snaga.
Ono što raduje, makar sa nivoa političkog fenomena i inovativnog, jeste pojava liste La casa de papel. Ne znamo šta nude ali obećavaju drugačije. Nadam se da će nositi i maske kao u seriji jer od političkih faca nam je poprilično muka.
P.S. U tekstu nije bilo prostora za Predraga Bulatovića, Marka i Dajka. Kao što ga nema ni u DF-u.
(Autor je politikolog)
