Jeste li se, drage građanke i građani, zapitali ovih dana na šta bi ova država ličila da su je kojim slučajem, umjesto DPS-a i njegovih prislačaka trideset godina, vodile ove snage koje su sada na vlasti?
Na šta bi to ličilo, pod uslovom da bi izdržao ovaj krš tih trideset godina, jer evo nakon ovih jedva četiri godine od kako u raznim pojavnim oblicima kroje našu sudbinu, izgledamo kao da smo preživjeli par revolucija, dezintegracija, poplava i požara, i da se tek spremamo za kataklizmu većih razmjera.
U ovom trenutku u našoj Crnoj Gori kojom upravljaju na dugom štapu sistemom šargarepe, ljudi koji naredbe i komande dobijaju van granice zemlje, od institucija sistema ne radi skoro pa ništa.
U gradovima koji broje više od polovine građana Crne Gore, već godinu i duže ne postoje lokalne vlasti ili postoje u nekom, u demokratiji, nepoznatom obliku.
Budvom koja dobrim dijelom puni crnogorski budžet upravlja osoba koja je u zatvoru pod optužbama da je narko-diler ili što bi kazali ovi iz DF-a – neka je i crni đavo samo da je Srbin. Jer, u njihovoj percepciji sve može biti oprošteno osim pripadnosti crnogorskoj naciji. Protiv nje i novcem od heroina ako je potrebno. A jeste, pokazale su to litije.
37U ovom gradu ni nakon novih lokalnih izbora nije došlo do bilo kakvih promjena, osim onih na državnom nivou, gdje je sada i u suštinskom smislu centar moći skoncentrisan oko koalicije za zaštitu stranih uticaja i interesa u Crnoj Gori – bivšem Demokratskom frontu. Demokrate i PES su minimizirane i osramoćene do te mjere da će njihov glas u Vladi biti utišan do mjere do koje je utišan svaki javni nastup nekadašnjeg narodnog tribuna, Moma Koprivica (zbilja, gleda li neko tog čovjeka?)
U glavnom gradu situacija je vrlo slična. Jeste da se gradom ne upravlja iz UIKS-a kao u Budvi, ali je kvalitet uprave na istom nivou. Dok se partije i koalicije koje su prešle cenzus na lokalnim izborima dogovore (a neće) oko toga ko će vršiti vlast naredne četiri godina, gradom upravlja svrgnuta Olivera Injac. Tako da ovih mjeseci u Podgorici ne možete dobiti dozvolu za bilo šta jer je lokalna uprava u otkazu odlučila da ne radi ništa osim da prima platu, dok se može.
Rok za postizanje dogovora nakon izbora uveliko teče i čini se da je sve bliži scenario da ponovo idemo na glasanje. U, tom slučaju nam ostaje da se nadamo da će se pojaviti neki novi Šćepan mali koji će nas ubijediti da car, jer od ovih naših lokalnih vojvoda mrka kapa.
Gradskih i opštinskih vlasti, u ovom trenutku, nema ni u Beranama, Šavniku, Kotoru...
Zakona nema ni u Skupštini Crne Gore. Ovim, zaludu, najvišim domom u Crnoj Gori upravlja čovjek veoma niskih namjera, koji se trudi da svakim svojim potezom unizi i obesmisli funkciju predstavničke vlasti.
Poput svog idološkog oca Sava Fatića i on se trudi da i od ove Skupštine napravi izdajničku podgoričku. A, sve sa ciljem da Crnu Goru odalji i ogadi svima u Evropskoj uniji. I ne bira sredstva. Ništa mu nije teško, ako treba nešto prekrečiti, izbušiti rupu za novu sliku, napraviti maketu novog loga ili prosto izglasati rezoluciju o Jasenovcu - on je momak za sve. Slično onom budvanskom scenariju – nije bitno šta je, samo da je protiv Crne Gore. Šta mu teško, a još ga i plaćaju.
I, nema nikog ko bi mu se suprotstavio. Svi ćute i gledaju ispred sebe. PES-ovci gledaju da previše ne smetaju jer znaju koji im je domet ili šta neko lijepo izračuna da PES, trenutno, ima više ministara i visokih namještenika u tim ministarstvima, nego li glasača u Budvi. Tako da bolje da se ne čuju kada su ove bitne, državne, teme u pitanju. Ostavio im je Mandić one teme od čisto ličnog inetersa, kao što je povećanja plata poslanicima, jer ko veli, uzmite sve što možete jer kakve su prilike nećete još dugo biti tu, zaludu vam patike dva broja veće.
I, po onoj narodnoj đe koza diže noge gledajući kako se konji potkivaju, tako je i TVCG, ugledajući se na najveći državni dom, odlučila da i ona „digne noge“ u zrak i da je baš briga za pravila, propise i zakone ove države.
Zaludu presuda crnogorskih sudova, zaludu tumačenje evropskih regulatora, zaludu preporuke visokih međunarodnih institucija, TVCG i njen „boga se ne boji – ljudi se ne stidi“ Savjet ne haje ni za koga, sve dok je njima i uzurpatoru funkcije direktor Borisu Raoniću, plata ekvivalentna moralnom posrnuću.
Idu oni onom logikom đe kontaju da nisu oni baš bili omiljeni likovi u društvu ni prije ovoga, znaju oni da ih nisu baš ni do sada koristili u govorima đe se pominjala čast i poštenje, okretale su se glave od njih i ranije... pa kada se već ne može tu ništa oštetiti daj bar da džepove napunimo.
Ali, odlučili su da neće otići tek tako, makar ne bez spektakla.
I, pripremili su nam ga za sve pare. Kreativna direktorica programa je nakon višemjesečne pripreme i velikih odricanja, nama pretplatnicima, dala onaj spektakl užasa, neukusa i nacionalne sramote.
Kada smo se, zgroženi onim šta smo viđeli i doživjeli, pobunili, dobili smo kreativno-direktorski hejt od osobe čije su reference da obavlja tu zahtjevnu funkciju mnogo manje od kvaliteta humora one užasne noći.
I da, neko je napisao onu repliku koju je voditelj izgovorio na samom kraju. Neko je napisao i neko (pogodite ko) je tu istu repliku odobrio i ocijenio kao odličnu i dao joj dozvolu da uđe u zvaničan scenario večeri Montesonga. Isti je slučaj i sa krajnje uvredljivim komentarom za Šavnik, i njega je neko, takođe, odobrio.
Citiram: „I konačno da se obratim mojoj porodici, idem kući, dolazim. Jeo sam ovdje, pio sam, bili su dobri prema meni.“
A, šta mi da poručimo na kraju vama: Idite kući, znamo da vam je dobro bilo, da ste jeli i pili o državnom trošku, da je budžet bio dobar prema vama. Sve znamo, samo idite, što prije.
