U Crnoj Gori prije nekoliko dana pokušan je državni udar. Kako stvari stoje, on će biti i učinjen. To se desilo sa ciljem da se Ustavni sud stavi pod „šapu“ Andrije Mandića, a preko njega i njegovih šefova u Moskvi i Beogradu. Da sud blokiraju kako bi oni mogli da žare, pale i čine što im je volja. U suštini, da realizuju svaku svoju ideju, a da nas neistomišljenike disciplinuju na ovaj ili onaj način. Prostije rečeno – uvodi se diktatura.
19Baš u ovim danima, Mandićevi vjerni soldati poručuju njihovim četnicima da se spreme. Valjda za konačni obračun sa Dukljanima kako isto reče jedan njihov „brat po koljenici“. Htjedoh reć, po oružiju, no se śetih da do tog stadijuma nemaju hrabrosti da dođu, nit su ikad imali. Zbog toga i pokušavaju da „disciplinuju“ neistomišljenike kroz institucionalni način, iako institucije praktično ni ne postoje, već se radi o običnim izvršiocima volje vladajuće većine.
Zadnji je momenat da izađemo na ulice i pokažemo i da nas ima i da ne damo
Aleksandru Vučiću se tlo pod nogama veoma uzburkalo pa je sasvim očekivana nervoza među crnogorskim po-četnicima. Ni u Moskvi nije ništa bolje, đe Putinu dižu generale u vazduh usred grada. Odatle sva ta agresija i namjera da se što prije ostvare zle namjere i zakuči što se zakučiti može. Da se zabije posljednji ekser u sanduk crnogorske države i stvori situacija u kojoj će vladati i bez sudova i bez izbora.
Očigledno su računali na pasivnost Crnogoraca i opozicije. Opozicija je radila solidan posao u Parlamentu, međutim vara se svako ko misi da se protiv ovih fatićevskih koljeničara može boriti samo institucionalnim putem. Ne! Njih to ne plaši.
Njih plaši samo masa bijesnih građana koji su spremni da ih dovedu k poznanju prava. Građana koji bi im pokazali da se crvena linija prešla i da dalje neće moći. Zato su nam potrebni protesti. Masovni protesti i blokada. Crnogorska zima da bi nam zamirisalo proljeće. Bez toga nema ni spasa ni budućnosti.
Zadnji je momenat da izađemo na ulice i pokažemo i da nas ima i da ne damo. Dosta je više bilo pisanja tekstova, komentara, upozoravanja i svega ostalog. Vrijeme je za ulicu i da se pokažu zubi. I da potvrdimo da se ta njihova „spremnost“ završava na pragu pri izlasku iz kafane u kojoj su urlikali te monstruozne stihove. Na kraju, to od nas očekuje i Evropa.
Protesti nisu antievropski. Oni su upravo najsvijetlija tekovina evropske kulture i demokratije kojima stremimo. Narod koji nije sposoban da odbrani sebe, svoja prava, slobodu i državu ni ne zaslužuje da da postoji. Niko nas neće zaštiti dok mi sami prvi ne ustanemo. Jesmo li spremni? Jesmo. Ulica! Ulica! Ulica! Sloboda! Crna Gora!
