Političke partije koje isključivo brinu o zaštiti aktuelnih srpskih interesa u Crnoj Gori, kao što su DF, Demokrate, URA, PES-ovi razni i neke druge od 2020. kada su došle na vlast trude se da Crnu Goru vrate u stanje u kojem se nalazila devedesetih, bez svog glasa i prava odlučivanja o sebi, pod okriljem srpskog sveta, utopljenu, sada, u Vučićevu Srbiju.
Dara sa Smokovca je čvrsto vjerovala da će, već 1. septembra 2020, svi članovi DPS-a biti uhapšeni i osuđeni po kratkom postupku, da će se poništiti rezultati referenduma i da će ona slavodobitno, u čast prisajedinjenja Srbiji, nositi Aleksandrovu sliku visoko iznad glave kao što je nekada nosila Slobovu, Vojovu i Momirovu... Ali, ne bješe onako kako se nadala.
Svjesna je i ona sada da sve ono šta joj je obećano, dok je obijala po gradskim trgovima, neće biti tako brzo ispunjeno. Uvukao se strah da se neće nikada ni desiti.
I, nije samo ona, već je više od jedne trećine glasača iz avgusta 2020. prvo počelo ozbiljno sumnjati, a onda su i shvatili da od „onoga“ neće biti ništa. Refleksija toga su rezultati tih partija na podgoričkim lokalnim izborima.
Dodatni pad od još nekoliko procenata im je spasilo odlaganje saopštavanja rezultata popisa. Jer, da su te rezultate prezentovali dan prije izbora, siguran sam da bi im to uskratilo dodatnih par hiljada birača.
298
Ubijedili su bili svoje Dare da su svi dosadašnji popisi bili štelovani od strane tadašnjih vlasti i da je njih, Srba, puno više nego li „izmišljenih“ Crngoraca.
A, koliko je samo bio ubijeđen nikšićki „vojvoda pripravnik“ u rezultate popisa, toliko da se već unaprijed „autovao“ u svojim namjerama i akcijama. Ono na šta nije računao jeste da se respektabilan broj Nikšićana i Nikšićanki radije izjasnio da ne zna kojoj etničkoj grupi pripada ili su se prosto popisali kao Njemci, Italijani..., ma kako god, samo da ne budu u istoj etničkoj grupi sa jungen djukom Kovačevićem.
Vjerovala je Dara da će „pomesti“ na popisu, a vjerovali su i lideri da će tako biti. Dara iz čiste želje i nepatvorene ljubavi prema nečemu što nije nikada nogom zgazila, a lideri jer su im džepovi ponovo do vrha napunjeni od strane beogradskog mentora za tu sudbonosnu akciju. Znali su da za „njihovu stvar“ rade sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji a čija je gledanost kod nas ogromna, da to isto rade i dva javna servisa (RTS i TVCG), nekoliko najčitanijih portala i kompletna logistika srpske pravoslvne crkve sa svim svojim novcem, uticajem, kukalicama, proklinjačima i kvazi-religioznim strašilima.
Ali... opet ništa.
I, valjda su napokon shvatili da čak Njegoš ne da nije njihov, ni pesnik ni pjesnik, već da su oni, baš „oni“ kojima se on svojim stihom i obraća. Pa zar nije njima upućeno da se manu ovoga krša kroz poruke: „što se ne šće u lance vezati, to se zbježa u ove planine“, ili „tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi“
Poručivao im je i kroz „Luču“ da sve sile nebeske, ma koliko jake i udružene bile ne mogu ugasiti iskru, luču u kamenu, luciferansku svjetlost duše besmrtne.
"Kršna i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje, ni Murate, ni za Bonaparte. Svi oni bješe i preminuše, i svi svoj mač o Crnogorce latiše, pa nestaše, a Crna Gora ostade dovijeka strašnoga suda, u svojoj volji i slobodi" – P.P. Njegoš
Bolje da ođe ne ulazimo u tumačenja kako to Njegoš, prije 170 godina nije imao pojma koliki je Nemanja “prijatelj” Crne Gore i da to sada puno bolje od njega znaju jedan Milan iz Balabana ili Andrija sa Krnje Jele ili Dara sa Smokovca, as well.
A, možda su sve ovo i shvatili pa zato i hoće da ruše Njegošev mauzolej ili je to samo Amfilohije bio shvatio, a ovi nedovoljno bistri da sami produmaju, slijepo prate.
Ali, ipak opet ništa. Nisu ponovo ništa shvatili.
Sada, kada je etnički inženjering kroz popisne liste propao, ova ekipa dobro plaćenih besprešnika je odlučila da mijenja Zakon o državljanstvu. Ili, prosto rečeno, pokušavaju da zakonski urede da u Crnoj Gori, i o Crnoj Gori može glasati ko želi i kada želi i da nema tih par stotina eura za koje neko ne bi došao da glasa kod nas.
Dovoljno je samo da ustvrdi da taj njegov deda, čijeg imena nikako da se seti, beše ono poreklom negde iz okoline Nikšića, i da je prebegao u Srbiju jer je tamo, kod Nikšića,napravio neko s...., valjda je pobio par stotina Osmanlija, tih ratnih, šezdesetih godina 20. vijeka i zbog „krvi“ napustio Crnu Goru.
Šta će biti od tog Zakona, ostaje da vidimo, ali ja i Dara im ništa ne vjerujemo i potpuno smo ambivalentni prema tome. Ma, prosto znamo da su ovi nesposobni za bilo šta.
Na kraju će ispasti da iako se trude svim silama, ništa ne usijevaju da urade po onom zadatku zbog kojeg su i dovedeni tu đe jesu. Biće na kraju da je jedino Abazović uradio nešto konkretno za „njihovu stvar“. Sjeo i razmislio šta bi mogao, i koliko to vrijedi, i za dinare prodao crnogorsku crkvenu, kulturnu i katastarsku imovinu titularu iz Srbije, slučajno nazvanom Srpska pravoslavna crkva.
Kažu da u kosmosu sve ima svoju ravnotežu, i da je sve u savršenom balansu. Svaka čestica mraka ima svoju iskru svjetlosti, svaki jing ima svoj jang, svaka Olivera ima svoju Jelenu, svaki Vasilije ima svoj dušek.... Pa, tako i ovi naši nosioci javnih funkcija i vlasti u Crnoj Gori imaju svoje savršeno balansirane i uravnotežene u učinku, crnogorske opozicionare.
Sreća po ovu državu i njen neki praiskonski nedoder, pa su joj neprijatelji ovakvi, jer mi kakvi smo teško da bi je i od zeru pametnijih mogli odbraniti.
Ovako neka ostane da vrana vrani oči ne vadi.
