U kojoj god instituciji ili kompaniji da radite, vjerovatno imate kolege za koje nikako da shvatite šta im je posao i svrha uopšte. To su oni zgubidani, neradnici i po pravilu neznalice opšte prakse, koji se besposleni vrzmaju oko vas po cijeli dan i smetaju.
Ali, onda dođe onaj jedan dan u godini, ili deceniji ako je u pitanju državna uprava, kada ih pretopostavljeni šef primijeti i rezignirano pita – Za šta vama dajem platu? Oni tada stanu da prevrću papire, kao nešto traže, nešto bitno šta bi pokazali šefu i opravdali se da baš na tom, veoma bitnom, problemu upravo rade.
I, obično nađu neku totalnu glupost (jer u toj brzini je teško smisliti bilo šta suvislo i pametno) i njom pokušavaju da opravdaju sav novac koji su redovno i ažurno uzimali mjesecima i godinama.
58
E, isto ovako vam je i sa dvojicom beskorisnih radnika koji već decenijama rade u jadnonacionalnoj ali multidržavnoj kompaniji koja se zove „Velika Srbija DOO“.
Ova je firma veoma stara za ove naše balkanske prilike i pravo je čudo kako traje ovoliko vremena s tim da se njen učinak mjeri od katastrofalnog do dosta lošeg, ali tajna je izgleda u neograničenom budžetu koji se puni sa raznih strana, a najviše od samih građana koji i ne znaju za to.
Mijenjala je ova firma tokom vremena razne izvršne direktore, dok je bord direktora uvijek bio isti, a bilo ih je svakakvih, od mladih i pametnih koji su puno obećavali u startu, preko prikrivenih i umivenih, pa sve do filozofa i naučnika. Bilo je i ludih, a i onih koji su vremenom pomanitali. Zajedničko im je uvijek bilo samo jedno, onaj naredni, zamalo napisah napredni, je satirao onog svog prethodnog, nerijetko i baš satirao, iz ozbiljne, do smrti.
Ali, ovaj sadašnji je posebna priča za sebe. Ovo je neki za moderno vrijeme, digitalni, neumoran i stalno isti, kao da je na nekim litijumskim baterijama. Ne prestaje da priča, ne jede, ne pije, ne spava... Čudo od čovjeka. Toliko je napredan u odnosu na ostale da je jedini koji je uspio da satre dvojicu svojih prethodnika, za samo par godina. Po svom svjedočenju ni u toalet ne ide (ovo ima smisla s tim da je pun..., ali to je neka druga priča)
E, sada zamislite kako i na koji način jedan takav manijak za posao reaguje kada primjeti ona dva zgubidana sa početka priče.
Decenijama ih plaća, i to dobro plaća, a njihovi rezultati nikakvi, od loših do još gorih.I, ne bi on toliko sipao u ove bezdanice („rupe bez dna“) da može naći bolje na ovom tržištu. Ali, nema pa nema.
Mi Crnogorci nema šta da brinemo jer borba i dalje traje, a mi se samo u borbi i znamo snaći
Zna Vučić dobro onu zlatiborsku da kada nema kiše i grad je dobar, ako ne dobar a ono bar nužan.
I, zamislite sada situaciju, povjerio im on da srede sve oko popisa, Zakona o državljanstvu, priznanju Kosova, granicama, Otvorenom Balkanu i sličnim zadacima ove gore pomenute DOO, i sve im to zlatom plati, a oni ništa. Jedan po jedan zadatak su fulali i svom direktoru isporučivali neke mrvice koje njega, megalomana, nikako nisu zadovoljavale.
Kada ih je onako beskorisne pritisnuo i zaprijetio da će ih zamijeniti nekim novim Milanima i Andrijama, oni su u brzini da se snađu i direktoru isporuče makar nešto i osiguraju nove tranše novčanog podsticaja, panično preturajući po glavi šta bi mogli i šta bi ga zadovoljilo, smislili dva fantastična uradka.
Milan je doveo Jelenu Karleušu u Zetu da se svojim uhomučnim glasom bori protiv mrskih crnogorskih „kometa“, a Andrija je brže-bolje otrčao do Skupštine i skinuo crnogorsku zastavu.
Ali, pasaše i Jelena i priganice, vrnu vojvoda zastavu ne svoje mjesto pritisnut neaperisanim građanima i opet ništa. Veliko ništa koje naprednom Vučiću neće smiriti bijes i nemoć da napokon ostvari vjekovne težnje velike firme.
A, kada ne ide i kada se nema rezultata, slijede otkazi. Dugo je firma i trpjela neradnike i sipanje u šupljeg i praznog. Ko će biti novi izvođači lokalnih radove, ostaje da vidimo. Možda Upravni odbor smijeni i samog direktora, ko zna, takve se stvari uvijek dese naprečac, kada se najmanje očekuje.
A, mi Crnogorci nema šta da brinemo jer borba i dalje traje, a mi se samo u borbi i znamo snaći.
Na kraju, mirno spavajte, jer neće ovo ni Bujo dat'.
