Uvijek mi je bilo fascinantno kako ijedan politički činilac može da ima povjerenje u riječ bivšeg Demokratskog fronta i njegovih funkcionera. Kakvo političko samoubistvo vjerovati njima da će biti konstruktivni koalicioni partneri, pa bilo to na državnom ili lokalnom nivou a ne da će, kao i prije toga, biti istureno odjeljenje BIA za Crnu Goru!
Zar je stvarno moguće misliti da će, recimo, Andrija Mandić, Milan Knežević ili neki lokalni odbornik staviti po strani ljubav prema Srbiji, Kosovu, Vučiću, Ratku i Radovanu, i radi opšteg dobra prihvatiti Ameriku i Evropu? Neki očigledno misle…
Zapravo, nije to samo do Demokratskog fronta ili kako se sada zovu – zloglasno „Za budućnost Crne Gore“, već do cijele plejade onih koji su iz petnih žila podržavali istoimenu koaliciju evo tri godine manje jedan dan. Ista ideološka matrica i iste emocije.
74
Milojko Spajić mislio je da nije tako. Mislio je da se takvim sklopovima ipak može vjerovati. Ispile su mu, izgleda, mozak komunistkinje iz Kine i samurajke iz Japana pa je očigledno zaboravio kako stvari ođe stoje. Ili je duboko povjerovao u onu praznu priču đe se veli da nacionalizma nema u državama sa platom većom od pet stotina eura. AJDE?! (rekao bi Bili Piton u čuvenom filmu). Toliko se prevario da je sebi potencijalno iskopao političku raku prije nego što je i zasjeo na čelo vlade. A tako je blizu da zasjedne, iako mu se stolica izmiče evo već podugo.
Spajić je mislio da može da se inati sa Mandićem i Kneževićem, a da tikvu koju su zajedno sadili on sad ponese samo za sebe. Mislio je Milojko da su radikalni srpski elementi okupljeni samo oko njih dvojice. Potcijenio je, ili nije želio da vjeruje, da Crnom Gorom rovare strane službe i da će početi da buše na prvi znak njegove neposlušnosti. I, naravno, to se i dešava sada.
Odmah su se javili spavači iz njegovih redova. I to oni kojima je dao mandat. Iako ovi pojedinci i grupe ne bi zajedno imali ni hiljadu glasova, Spajić je pomislio da u Crnoj Gori može na takav način da gradi nekakvu inkluzivnost. Da pruži ruku tobožnjim ''progresivnim snagama'', a koje progres vide u tome da se ulica nazove po nekom četniku, a ne da se izvrši ekonomska reforma. Prevario se Milojko tu i sada plaća ceh, budući da na mandate onih kojima ih je poklonio očigledno ne može računati.
Spajić je mislio da može da se inati sa Mandićem i Kneževićem, a da tikvu koju su zajedno sadili ponese samo za sebe
Sa druge strane, bojim se da mu glavobolje tek da predstoje, jer je očigledno da ne može računati ni na podršku svih poslanika sopstvene partije. Srpski nacionalisti skriveni iza plašta ''ekonomskih tema'' uvukli su se u prve redove Evrope sad. Naravno, okupljeni oko njenog potpredsjednika Jakova Milatovića, kojemu se vidi da pokušava na sve načine da ukloni Spajića. Do tog nivoa ide podaništvo Milatovića Vučiću da ćuti na gomilu omalovažavanja koje mu Aleksandar od Srbije svake malo servira. Sve to da bi mogao da računa na podršku Beograda i njemu vjernih pojedinaca i grupacija u momentu odlučujućeg razlaza sa Spajićem.
I, što će sad Milojko? Nazad nema kuđ, kako to pominje Danilović. Resetovanjem pregovora ugrozio bi autoritet i poziciju kao premijera, ali i lidera stranke. Zna on i sam da se ođe greške teško praštaju, a njegova bi bila velika - da obmane stranku i podredi se krilu koje ga i ne miriše puno.
Druga je opcija da nastavi ovako. Naravno, problem je u tome što se ne zna ni kako nastaviti. Mislim da će se to iskristalisati u narednih nekoliko dana. Na Skupštinu se ne smije otići a da se ne zna tačan broj mandata, tj. da se nema sigurnih 41. Sa druge strane, Milatović ćuti i djeluje da sprema neki odgovor. Kada megaloman i ambiciozni lider u pokušaju ćuti to onda znači da sprema pakleni plan, vjerujem u dogovoru sa Kneževićem i Mandićem. On već šaluje ploču za buduću partiju i, po svemu sudeći, za tri koraka je ispred Spajića.
Milojko, jedino ti ostaje da potražiš dodatnu pomoć kako bi sebi obezbijedio „leđa“. Znaš i sam đe ćeš je naći. Jer, ako se desi da te ne izaberu za premijera ili ti se, pred tobom, uništi partija i poslanički klub ode drugim putem, tvoja politička karijera je završena, pa možeš lagano da se vratiš u Singapur.
