Ima ona scena iz sad već genijalnog filma Živka Nikolića “U ime naroda”, đe opušteni komunistički funkcioner konstatuje da bi on “najradije da naroda ni nema”. Odavno smo navikli u ovom ludilu da proživljavamo naše kinematografske tragedije, pa je izgleda i ova došla na red da se ostvari.
Sa druge strane Đekna i Buksovci su se ispostavili kao veoma vizionarski, a vjerujem da u dosta slučajeva koji su nas zapali ni oni ne bi bili toliko genijali da smisle takav užas.
Država nije ničija prćija. Usta puna demokratije, a demokratije niđe
Prošao je famozni 30. avgust 2020, desili su se “prvi slobodni izbori” i sadašnje dahije su došle na vlast. Smiješno je to što za te izbore vele da su bili pošteni, a ne razlikuju se ni od kojih prošlih. Isti im je bio organizator, metode, obezbjeđenje… jedino što ih nisu dobijali. Prvi put kad su dobili, sve im je bilo okej.
Tada sam vidio da mi zapravo imamo posla sa pomahnitalom đecom koja će sve učiniti da pobijede u prljavoj igri koju su sami zametnuli. I nakon prvog gola pobjeći će sa loptom u kuću, kako niko drugi ne bi imao priliku da ih porazi.
Danas, nakon tih pobjeda, oni bi da vlast sačuvaju po svaku cijenu. Pa i po cijenu krvoprolića. Na opštinskim i lokalnim primjerima vidimo što će da rade ako izgube vlast. Zbog toga svo upiranje da se onesposobi Ustavni sud, institucije, poklopi bezbjednosni sektor… Oni bi da izbora nikad više ni nema. A ni naroda, na kraju svega, tj. neistomišljenika.
Glavni argument je strah od povratka DPS-a iako svako u dragoj nam državi zna da bi povratak 20 godina unazad zapravo bio odlazak 30 godina unaprijed. Pokazalo se da većina građana više ne vjeruje u te bajke, već traži rezultate. I odgovornost za (ne)učinjeno.
29Svo to kukanje za vlašću postaje toliko degutantno i jadno. Još jedan dokaz ove moje tvrdnje da se radi o pomahnitaloj i ljutoj đeci. A ko gubi ima pravo da se ljuti ili da plače, ali odrasli ljudi treba da zadrže bar minimum dostojanstva. Ovi ga očigledno nemaju. Ni zeru.
Kabadahije na vlasti misle da su oni ekskluzivni tumač volje građana, a građani su im samo oni koji njih glasaju. Više nego polovinu crnogorske populacije proglašavaju za saradnike klanova ili mafije. Kao što prije neđe rekoh, da bi neko nekome ulio strah treba i sam da ima neki autoritet.
Sa druge strane, ne vidim način da ikoga mogu da prepadnu recimo funkcioneri Demokrata, koji se i sami vlastitoga lada boje. Plašenje i satanizovanje građana neće uspjeti nego će im se dobro obiti o glavu.
Nisu tridesetoavgustovci nikad bili svjesni da postoji mogućnost ugrožavanja njihove vlasti. Mislili su da su dobili izbore i to je to, nikad više ih niko neće obaliti. E, onda smo počeli da im drmamo kavez, i tek ćemo. Evo sad i nove društvene kategorije koja to radi, pa da vidimo.
I imaju pravo da se ljute, samo im nećemo dozvoliti da sa sobom kući ponesu loptu, no nek je ostave. Jer država nije ničija prćija. Usta puna demokratije, a demokratije niđe. Tako funkcioniše demokratičnost u velikosrpskoj režiji.
E, takvo nešto nećemo trpjeti, budite sigurni.
