Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru koji je Baltazar Bogišić (da, gospodo, piše se Baltazar a ne Valtazar kao na bilbordima kojima ste kitili i trovali Boku) napisao, smatra se jednim od najsavršenijih pravnih štiva u svijetu, ali i pored nespornog genija njegovog autora ovaj Zakonik je besprekoran i vanvremenski i zbog onoga čime se bavio i proučavao.
Bogišić je kodifikovao ono što danas zovemo običajno pravo, a ono je u Crnoj Gori bilo veoma specifično i nije bilo toliko bazirano na sankciji i zločinu koliko na posebnom kodeksu časti.
Sredina je 19. vijeka na jednom od crnogorskih katuna. Trojica pastira čuvaju svoje ovce na proplancima Bjelasice i smišljaju kako da iz susjednog „buljuka“ ukradu jagnje. Odnosno, dvojica hoće dok ih treći odgovara da to ne čine, ali demokratija je tada već bila stigla u Crnu Goru i oni preglasavanjem odluče da ipak ukradu jagnje i skuvaju ga.
Kusaćemo ono što smo, izgleda, nekako zajedno skuvali i to pod parolom: SVRĆITE, VRNULI SMO SE!
Kada je jagnje bilo skuvano onaj treći koji nije htio da učestvuje u krađi odbije da jede sa njima, ali samo meso dok je supu uzeo, računajući da je ona nusprodukt krađe i kolateralna šteta pa samim time on nije vidio da time sebe čini saučesnikom.
Ali, vidio ga je plemenski kapetan. Nakon što se čulo za ovu „hajdučiju“ po kratkom postupku, bez opterećenja birokratije, sudi im kapetan, i bez velike rasprave odluči da dvojicu „lopova“ oglobi istim iznosom a onog trećeg, partybrejkera, kazni duplom sumom.
- Zašto mene kazni duplo, kapetane?
- Zato da ti bude za nauk, jer kao što si ih danas izdao na vagan tako bi ih sjutra izdao i na jatagan.
E sada, vidite nešto, ovo šta nam je opozicija skuvala je gotova rabota i više joj popravke nema, mi koji smo zagovarali bezuslovni BOJKOT ćemo ako se ne povinujemo postati onaj treći pastir iz priče. Platićemo duplu kaznu to je nesporno samo je pitanje da li će „oni“ platiti svoj dio ili ako se ovo nekim čudom pokaže kao ispravno biti nagrađeni za to.
I ne treba biti naročito bistar pa zaključiti šta se valja iza brda i kako smo došli do toga da nešto što je bilo apsolutno neprihvatljivo krajem novembra bude potpuno prihvatljivo početkom decembra.
Možda je opozicija čekala da im Venera uđe u treću kuću ili da im retrogradni Merkur izađe, kako god, uđosmo mi svi u popis.
Uporedite samo koliko smo kao narod napredovali u intelektualnom smislu, danas nam treba manje od 48 sati da dođemo do novih revolucinarnih zaključaka i promijenimo postojeća uvjerenja, a Baltazaru Bogišiću je trebalo čak 15 godina da napiše Zakonik.
Skeptici će reći da, ali ovaj Zakonik traje skoro 150 godina i proučava se na svim pravnim fakultetima, dio se primjenjuje i u zakonodavstvu Japana.
Ko kaže da se neće i ovaj potez opozicije proučavati na fakultetima političkih nauka pod temom Mi smo je stvorili mi ćemo je i uništiti, oponiraće im neki entuzijasti.
Poređenja radi, te 1873. godine na čelu države je knjaz Nikola Petrović, dok Senatom upravlja Božo Petrović i oni odlučuju da dovedu Bogišića u Crnu Goru.
Ove 2023. na čelu države su Milojko Spajić i Jakov Milatović i oni su odlučili da u Crnu Goru dovedu Do Kvona. A, da li će kao i Bogišić, zbog Imovinskog zakonika, ostati 15 godina zavisi od toga koliko će ga oglobiti Krivični zakonik?
Sve ovo neodoljivo podsjeća na naše lijepo djetinjstvo, u kojem roditelje nismo mogli tužiti zbog batina, i one nezaboravne momente kada vas majka ili otac pošalju da sami uberete prut kojim će vas nakon toga tući.
Jedino šta je u svemu ovome bitno jeste da opozicija u traženju svog koalicionog kapaciteta ne izgubi ono šta je 2006. našla. I, mnogo je lakše bilo koalicioni kapacitet graditi tako što bi se odrekli onih koji su ga uništili, ali taj voz je prošao odavno pa je ostalo ono - daj šta daš da se ne vraćamo praznih ruku. A, za prazne glave koga briga.
Nego, šta možemo da uradimo da bismo smanjili očiglednu štetu koju nanosimo ovoj sluđenoj i pobrkanoj državi. Možemo, a izgleda i moramo biti dio ove priče jer bilo kakav pojedinačni bunt sada više nema smisla.
Većina je odlučila za nas. Demokratski pošteno, pa ko koga...
Ne sviđa mi se demokratija, nije to, što kažu, moja šolja čaja. Demokratija je vladavina budala i to obično pokvarenih budala koje biraju dokone budale koje su toliko budalaste da vjeruju da od njih nešto zavisi. Jedino gluplji od njih su oni koji ne glasaju jer vjeruju da od njihovog glasa ništa ne zavisi.
Kako god kusaćemo ono što smo, izgleda, nekako zajedno skuvali i to pod parolom koju je neko već smislio: SVRĆITE, VRNULI SMO SE!
