Ukoliko vaša ideologija nema utemeljenja u istorijskim činjenicama ili se prosto, što bi kazali mladi, nije desila onda vam ne preostaje ništa osim laži. One Ćosićeve kao upustva za rad u vremenima smutnje i viših interesa ili neke vaše, lične manje bitno, ali ono šta jeste bitno i šta je veoma opasno je ako ta laž zločince naziva herojima, iskopa stare rane i poziva na nove. To je ono što nikako ne smijemo dopustiti.
"Laži će dobiti krila, ali ne smiju odletjeti daleko u nebo", Miguel de Cervantes
Otkako je u fotelju gradonačelnika Pljevalja zasio sadašnji gradonačelnik Dario Vraneš, u aprilu prošle godine, učinio je sve da Pljevlja nekako, preko Jabuke, ugura u Srbiju.
Nivo želje, htjenja i pokušaja svih vrsta da se to i ostvari je tolika da ni Dodik i Stanivuković ne mogu da vjeruju da to baš takvo neđe postoji. Čak ih je i sramota svog „građanskog“ nacionalizma i šovinizma pred ovim Dariovim izlivima onog domaćeg i nepskanog rasizma i srbo-nacizma.
Da je ljekar sa diplomom iz srpskog Sarajeva (da, i tamo može da se dobije diploma ljekara) ove odrone mržnje prema svemu što nije srpsko nekako spakovao u svoja četiri zida i tada bi to imalo neku osnovu za krivično gonjenje, a ne ovako sa mjesta prvog čovjeka grada.
65
Nego, neka ne brine.
Njegovi koalicioni partneri ćute kao zaliveni, to se njih izgleda ne tiče, kao što ih se uostalom nije ticao ni nastup PES-ovog poslanika u državnom parlamentu kada je pokušavao da imitira Pavelića iz četrdesetih godina prošlog vijeka. Nisu reagovali ni kada su vjerski šikanirana đeca u barskoj osnovnoj školi. Ćutali su kao kukavice i kada nam se Mile Dodik posprdao sa Njegošem... A, sve zbog malo dnevno-političkog šićara.
Ne mora Dario da brine ni da će se tužioci i Ministarstvo pravde baviti njime jer su ovih dana zauzeti time da li advokati imaju prečesto dijareju, da li je neko u ministrovom autu švercovao heroin, kao i da li je neko prvim ljudima bezbjednosnog sektora nešto mećao po džepovima i čiji su mikrofoni i kamere u „gluvoj sobi“?
E pa, gospodo moja draga, kada vam neki F-ovac poput Vraneša izazove građanske nemire moraćete da se probudite, čak će i Demokrate morati jednom u svom političkom životu da se izjasne oko nečege ili će možda poput svojih uzora čekati da se sve završi pa će tamo neđe pred kraj (kao onomad, u decembru 1944.) odučiti đe će i s kim će.
Čuo sam od nekih sveštenika, pardon krivolovaca, pardon - isto je to, da krap kada hoće da se sakrije od neke opasnosti samo zaroni glavu u mulj i ubijeđen je da se tako sakrio i da ga niko ne vidi.
Po sistemu ako ja vas ne vidim ne možete ni vi mene, potpuno vam je identična situacija sa odbornicima Demokrata i Evrope sad u Pljevljima, a ista je situacija i u centrali. Oni su odlučili da otćute i sakriju glavu od svega što im može nanijeti bilo kakvu političku štetu.
Može Dario Vraneš u donkihotovskoj borbi protiv crnogorskih vjetrenjača da promoviše progone nepravoslavnog življa, javno ističe simbole koji su zakonom kažnjivi, može i u svojoj kafanskoj, zadimljenoj refleksiji trijezne kukavice da priziva lelek bula.
Ma, može on sve ali Demokrate i Pesovci neće ni za milimetar izvući glavu iz mulja i bilo šta javno reći ili osuditi.
„Ćutanje će me spasti od toga da pogriješim, ali će me i lišiti mogućnosti da budem u pravu“, Igor Stravinski, ruski kompozitor
Da je Vraneš kojim slučajem završio „pravi“ fakultet znao bi da za ovo njegovo stanje postoji dijagnoza u medicini, i ne samo u medicini, puna je i biologija ovakvih slučajeva kada neko hoće da bude neko drugi, pa se oponašanjem i mimikrijom pokušava ukrditi u tuđe stado.
Ali, u nekom ljudskom empatičnom dijelu duše bude vam žao Darija, zar ne? Tako blizu a tako daleko – tamo daleko. Mogao je biti rođen u Srbiji, ali su ga promašili za samo par kilometara.
Jedino šta mi pada na pamet jeste da zamolimo Aleksandra Vučića da usvoji našeg Darija. Jer, vidite, nama on realno ništa ne treba i ničemu ne služi, a Vučiću bi mogao biti od ozbiljne koristi.
Prvo, voli Srbiju više nego vode da pije (za mesa da jede nisam siguran), slavi sve njene državne praznika, nosi njenu državnu zastavu i prati ga muzika srpske himne... Ovakvog teško da će naći i u samoj Srbiji.
Drugo, spreman je sve da uradi za interese Vučića i Srbije.
I, treće, ukoliko ga Vučić usvoji moći će da kaže stranim diplomatama kako osim sina Vukana koji nosi staro, srednjevjekovno, srpsko ime sada ima i jednog malog Darija serbo-croatne semantike, čime bi dokazao svoje EU težnje i multinacinalni refleks.
Evo, vama ne znači ništa, a nam biste učinili veliku korist.
Inače, dok gradonačelnik Pljevalja pod zastavama i sa himnom susjedne države slavi praznik takođe susjedne države njegove kolege iz pljevaljske bolnice nemaju osnovnih sredstava za rad, nemaju čak ni mogućnost da sterilišu instrumente prije operativnih zahvata.
Možda će moći Vraneš da, onima koji će zbog takvih tretmana dobiti sepsu ili neki drugi oblik trovanja, objasniti kako će im intoniranje „Bože pravde“ pomoći da se oporave.
Možda hoće, ljudski je nadati se, ili će možda umjesto stihova Bože pravde, zagledani u lik i djelo Darija Vraneša, pjevati neke svoje stihove. Gledati i pjevušiti – Bože, spasi!
